Izvor: Politika, 28.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak raseljenih na Kosmet ispod svetskog proseka
Mnogi od povratnika ponovo se vraćaju u zemlje u koje su prvobitno izbegli, jer im je na Kosmetu ugrožena bezbednost ili nemaju posao, stan... Posle nedavne posete misije Saveta bezbednosti Kosovu i Metohiji, povratak raseljenih lica na Kosmet postavljen je veoma visoko na lestvici ispunjenja standarda, kaže za "Politiku" Lenart Kotsalainen, šef Predstavništva za Srbiju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR). Ako se želi da Kosovo bude multietničko onda se, dodaje Kotsalainen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora ostvariti povratak Srba i drugih nealbanaca svojim kućama.
Na našu opasku da se u svetu, posle ratnih sukoba, u zavičaj, u proseku vrati oko 30 odsto izbeglica i raseljenih lica, a da je procenat povratnika na Kosmet znatno niži od tog proseka, naš sagovornik odgovara da se uslovi za povratak izbeglica i raseljenih lica veoma razlikuju. To je slučaj i u državama koje su nastale na tlu bivše SFRJ. Primera radi, u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu vratilo se, po podacima UNHCR, oko 80 odsto izbeglih Srba. Sa druge strane, na Kosmet se, opet po podacima UNHCR, iz raznih zemalja vratilo oko 16.000 izbeglica i raseljenih lica. Od toga se vratilo 9.700 raseljenih Srba.
No, ako bi se otišlo na Kosovo, ne bi moglo, kako kaže naš sagovornik, da se nađe tih 16.000 povratnika, niti 9.700 raseljenih Srba, jer se znatan broj tih ljudi vratio nazad u zemlje u koje su izbegli ili se raselili...To su ljudi učinili, kaže Lenart Kotsalainen, zbog loše bezbednosne situacije na Kosovu, ali i iz ekonomskih razloga, jer za povratnike nema posla, a time ni uslova za normalan život.
Univerzitet u Zagrebu je, kaže naš sagovornik, obavio određena istraživanja među Srbima, povratnicima u Hrvatsku. Od 80 odsto onih koji su se vratili u Hrvatsku, skoro polovina nije u njoj ostala. Izbeglice su ponovo otišle u Srbiju ili u neku treću zemlju.
Čak i da se u Hrvatsku vratilo samo 40 odsto izbeglih, to je, ipak, deset puta više od onih koji su se vratili (4,5 odsto po podacima UNHCR) na Kosmet. Zbog čega je to tako? Na Kosovu je, kaže naš sagovornik, situacija teška i specifična. Jeste da se bezbednosna situacija delimično poboljšala, ali su ljudi, pogotovu manjine, nesigurne. Slobode kretanja za manjine, u pravom smislu reči, nema. Povremeni incidenti, odnosno napadi na Srbe se nastavljaju. To kod njih održava strah. Dakle, još nema stvaranja poverenja između etničkih zajednica, a pogotovu između Srba i Albanaca. Uz to, nema ni posla za povratnike. Sve u svemu, povratnici na Kosovo i Metohiju, ali i oni u Hrvatsku i BiH su, uglavnom siromašni i marginalizovani.
Ko je odgovoran za postojeću situaciju na Kosmetu? Za postojeće stanje odgovorni su, kaže naš sagovornik, svi faktori koji deluju na Kosovu – misija UN, Kfor, predstavnici drugih međunarodnih institucija, ali i Vlada Kosova, institucije privremene samouprave, Kosovska policijska služba, lokalna uprava, loša privreda...Inače, stanje na Kosmetu, podseća Lenart Kotsalainen, krajem 1999. i početkom 2000. bilo je izuzetno teško. Onda je polako počelo da se poboljšava. Međutim, eskalacija nasilja u martu 2004. godine, dodaje on, vratila je stvari skoro na početak.
Povratnici Srbi žive isključivo u ruralnim sredinama. Izolovani su u enklavama i marginalizovani. U gradove se ne vraćaju. Zanimljivo je, kaže naš sagovornik, da se malo Srba vratilo u gradove i u Hrvatskoj. I u Hrvatskoj, dodaje on, postoji problem stanova. Naime, u stanovima izbeglica i raseljenih Srba i na Kosmetu i delom u Hrvatskoj, uglavnom žive bespravno useljeni.
Istina je da su u nekim gradovima na Kosmetu neki od srpskih stanova vraćeni vlasnicima, ali su ih oni prodali. To im je, procenili su, bilo bolje rešenje nego da se vrate u nebezbednu sredinu. Međutim, postoje, kako kaže naš sagovornik, i odluke nadležnih organa da bespravno useljeni napuste srpske stanove, ali oni to ne čine.
Ima sela na Kosmetu, kao što su Svinjare i Srpski Babuš, u kojima su sagrađene kuće za povratnike, ali oni ne dolaze, jer su uvereni da u tim selima nema bezbednosti. Sa druge strane, donatori neće da daju novac za gradnju kuća u koje ne dolaze povratnici, što dodatno komplikuje ionako težak proces povratka na Kosmet.
-----------------------------------------------------------
Mostarski primer
Sve do 1998. godine, lokalne vlasti u Mostaru, muslimanske i hrvatske, nisu dozvoljavale da se u grad na Neretvi vraćaju izbeglice. Onda su izaslanik UN u Bosni i Hercegovini, ali i vlasti Muslimansko–hrvatske federacije, snažno pritisle lokalne mostarske vlasti. Kao rezultat toga, povratak izbeglih je ubrzo počeo i ostvario se kao i u drugim područjima u Bosni i Hercegovini. To bi, kaže Lenart Kotsalainen, mogao da bude primer za pospešivanje povratka izbeglih i raseljenih lica svojim kućama.
Stana Ristić
[objavljeno: 28.05.2007.]
