Izvor: Blic, 31.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak prognanih pa izbori na Kosovu
Povratak prognanih pa izbori na Kosovu
BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije započeli su juče raspravu o zaključku povodom proglašenja Ustavnih okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji, koji je podnela Republička vlada. Premijer Zoran Đinđić je rekao da se dokumentom o stanju na Kosovu od međunarodne zajednice traži da pre izbora i uspostavljanja privremenih institucija u pokrajini, obezbedi normalizaciju života i povratak prognanih i proteranih lica.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Đinđić je ocenio da 'mnogo više od toga u političkom smislu nije moguće' i pozvao poslanike da se uklope 'u taktiku na polju mogućeg' i da ne postavljaju ciljeve koji će 'otežati da uradimo i ono što je moguće'.
U zaključku Vlade Srbije stoji da dokument o ustavnim okvirima ne predstavlja dobru osnovu za zaštitu sloboda i prava Srba i drugih etničkih zajednica i da se predlaže specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN da još jednom preispita mogućnost revizije dokumenta. U zaključku se zahteva od organa i predstavnika međunarodne zajednice da striktno poštuju Rezoluciju 1244 i pruže punu zaštitu srpskom narodu i drugim nealbanskim etničkim zajednicama, kao i osigurani povratak svih raseljenih i prognanih lica. Vlada Srbije zahteva zaključenje sporazuma sa SRJ o statusu misije Unmika i Kfora u južnoj srpskoj pokrajini. U zaključku takođe stoji da Srbi na Kosovu, pre izlaska na izbore, zahtevaju da civilne i vojne vlasti sačine program povratka izgnanih i da se garantuje bezbednost i da nadležni državni organi treba da sarađuju sa Unmikom i OEBS-om na registraciji birača, raseljenih i prognanih lica za izbore. Vlada Srbije je zaključila i da će se preduzeti konkretne mere za ostvarivanje funkcija nadležnih državnih organa na Kosovu i da se nadležni državni organi dogovore i da definišu organizaciju Saveznog komiteta za Kosovo i osnove strategije za rešavanje krize.
- Iako Srbija nema velika ovlašćenja na Kosovu po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, naš zadatak je da se tekst Rezolucije primenjuje - rekao je Đinđić i dodao da poboljšanje međunarodne pozicije zemlje čini verovatnim da se sa SRJ i Srbijom napravi novi zvanični međunarodni ugovor, kojim bi se uspostavilo 'partnerstvo' i ojačala pozicija države na Kosovu.
- Diplomatija radi na tome da postavimo zvanične kancelarije na Kosovu i da se kao država vratimo tamo odakle smo silom izbačeni pre dve godine - istakao je Đinđić. Prema njegovim rečima, ako postoje međunarodni otpori i lokalni otpori, jesen ćemo dočekati sa velikom krizom, dok Srbi u tom slučaju neće moći da izađu na izbore.
Za PIV Kosova mesečno se izdvaja osam miliona dinara, iako, prema Đinđićevim rečima, ta institucija ne zaslužuje tako veliku sumu i dodao da je Vlada otvorena za predloge šta da še čini - da li da se rasformira, ili promeni struktura, sa novim zaduženjima.
Opozicione stranke kritikovale su vladin predlog rekavši da je korišćen veoma blag rečnik, dok su šefovi poslaničkih grupa SPS, SRS i SSJ zatražili krupne izmene predloga i strože zahteve predstavnicima Kfora i Unmika. Šef poslaničke grupe SPS Branislav Ivković rekao je da predlog zaključka predstavlja politiku 'direktnog popuštanja, pa i kapitulacije'.
Šef poslaničke grupe SRS Vojislav Šešelj istakao je da predlog zaključaka nema premca u istoriji srpskog naroda još od oslobađanja od turskog ropstva, rekavši da je Vlada 'zaboravila ključno pitanje državnog suvereniteta na Kosovu'.
Šef poslaničke grupe SSJ Borislav Pelević istakao je da zaključak ne održava ni volju Srba na Kosovu, ni prognanih Srba, niti građana Srbije u celini.
Primedbe iznete u raspravi poslanika razmotriće posebna radna grupa parlamenta, koja je formirana na početku vanredne sednice, a čine je predstavnik Vlade, predsednik Skupštine, kao i predsednici i zamenici poslaničkih grupa. A. Ć. - N.M.J.
Đinđić: Ne štitim Legiju
Premijer Srbije je demantovao optužbe SPO da štiti komandanta JSO Miodraga Lukovića Legiju, kao jednog od najbitnijih činilaca rasvetljavanja ubistava na Ibarskoj magistrali.
- Vanparlamentarne stranke ne treba mešati u ozbiljnu politiku. Ovde se radi o institucijama države, sudovima. Mišljenje jedne takve stranke uzima se kao dovoljan razlog za dovođenje u sumnju postupaka pravosudnih organa. Umesto toga, novinari bi trebalo da pitaju istražnog sudiju da li je na njega vršen pritisak, kao i da li su ispitani svi svedoci navedeni u bilo kom dokumentu od strane bilo kog advokata u postupku - rekao je Đinđić.
