Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak "ilegalaca"
Povratak naših državljana koji bez urednih dozvola borave u zemljama EU je uslov za lakše dobijanje viza, ali i velika finansijska obaveza za Srbiju
Pregovori sa Evropskom komisijom o potpisivanju sporazuma o viznim olakšicama, za koje je Savet ministara Evropske unije upravo usvojio mandat, ići će uporedo sa pregovorima o readmisiji, pa će potpisivanje i sprovođenje ovih dogovora zavisiti jedan od drugog. Sa stanovišta Evropske unije, readmisija je čak važnija tema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih "vezanih pregovora", jer je ona, zbog sopstvenog džepa, veoma zainteresovana da ljude koji ilegalno borave na njenoj teritoriji što pre vrati u zemlju njihovog porekla.
Što se tiče Srbije, ona ni do sada nije bežala od obaveza prema povratnicima. Ali, budući da se očekuje da će nakon ovog sporazuma biti povećan broj onih koji će se vraćati u matičnu zemlju, posle izgubljenog prava boravka u evropskim državama, biće potrebna značajna sredstva za njihovu reintegraciju. Zato bi EU trebalo da nam pomogne, posebno uvažavajući činjenicu da je uglavnom reč o siromašnim ljudima, bez imovine i sredstava za život, ali i to da će se readmisija, usledi li dogovor, primenjivati u odnosima Srbije sa svim članicama Unije.
Traže garancije
U ovom poslu Srbija već ima dosta iskustva: već 15 potpisanih bilateralnih sporazuma sa 17 država (jedinstven je sporazum sa državama Beneluksa), od čega je 12 sa članicama EU (Nemačka, Austrija, Holandija, Italija, Mađarska, Švedska, Francuska...).
U predstojećim pregovorima, čiji se početak očekuje 30. novembra, treba, kako smo čuli od Sanje Mrvaljević, iz Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, precizno da bude navedeno na koja se lica readmisija odnosi, način utvrđivanja identiteta tih lica, kako su dospela na područje EU, kao i dinamika i način njihovog vraćanja u Srbiju.
Ovim sporazumom mi, dakle, treba da se obavežemo da prihvatimo sve naše državljane koji se ilegalno nalaze na teritoriji EU, s tim da ona da prihvati sve svoje državljane koji se nalaze na teritoriji Srbije. A tema pregovora biće i na koja će se sve lica ovaj sporazum odnositi – da li samo na državljane naše države, ili i na sva one osobe koje su preko teritorije naše države dospele na teritoriju EU.
U ove pregovore uključeno je pitanje svih državljana Srbije, tvrdi ovaj naš sagovornik. Odranije je, međutim, poznato da je među onima koji u Evropi borave bez urednih papira mnogo kosovskih Albanaca.
U trenutku sklapanja ovog sporazuma potpisani bilateralni sporazumi neće, inače, prestati da važe, jer će se primenjivati povoljnija rešenja. Ali, i konkretan odnos između tih pojedinačnih ugovora i novog, jedinstvenog, biće tema predstojećih pregovora, koji bi trebalo da budu okončani do sredine sledeće godine.
Milica Delević-Đilas, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da nije teško razumeti zašto su, prema zalaganju Evropske unije, vize i readmisija međusobno uslovljeni:
– Da biste nekome najpre dali vizne olakšice, a u perspektivi i punu viznu liberalizaciju, morate prvo da budete sigurni da postoji jasna ugovorna obaveza o preuzimanju onih koji ilegalno borave u drugim zemljama, i to o sopstvenom trošku.
Na osnovu toga će EU, dakle, biti spremnija da se odnosi prema viznim olakšicama, jednostavno zato što neće imati budžetsko opterećenje da izdržava naše građane koji su tamo o svom trošku.
S druge strane, popriličan broj ljudi koji će se vraćati u Srbiju zahtevaće od nje da rešava pitanja njihove reintegracije, što će predstavljati znatne finansijske i socijalne obaveze za našu zemlju.
Na našu opasku da je EU možda u prilici da vizne olakšice uslovljava, sada readmisijom, Đilas odgovara da svaki ugovor pretpostavlja da postoji interes dveju strana. Srbija, kaže ona, nikada nije sporila spremnost da potpiše ugovore o readmisiji. Ali, istovremeno je ukazivala i na finansijske teškoće koje će joj doneti reintegracija građana koji će se vratiti u zemlju.
Naši i tuđi državljani
S obzirom na to da je EU u ovom trenutku zainteresovanija za ovaj sporazum, pa je i ceo paket viznih olakšica i readmisije predstavila zajedno, mi smo u prilici, prema oceni i naših drugih sagovornika, da zahtevamo veću pomoć za sprovođenje tog sporazuma, koja bi bila namenjena ne samo za puko vraćanje naših državljana u Srbiju, već i za njihovu reintegraciju.
Koliko će, pak, naših državljana, na osnovu dogovora sa EU, biti ovde vraćeno u zemlju, nije mogućno tačno reći. Postoje samo vrlo različite procene o broju onih koji su u Evropi bez urednih dozvola: po jednima, "ilegalaca" iz Srbije ima čak 500.000, po drugima – 200.000, a neki smatraju da ih je negde oko 100.000. Ovoj poslednjoj cifri najbliža je ona koju je iznela Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU. Ona je navela da je reč o oko 120.000 naših građana, među kojima je, prema njenoj proceni, oko 80 odsto Albanaca s Kosmeta.
Danilo Rakić, istraživač "Grupe 484", nevladine organizacije koja se već duže bavi ovim pitanjem, kaže da približno tačni podaci mogu da se dobiju jedino od nadležnih u evropskim zemljama.
Rakić objašnjava da je pitanje kako se ti ljudi tamo izjašnjavaju. Poučeni nekim pravnim savetima, oni, kako kaže, neretko uništavaju svoja pravna dokumenta, pa se deklarišu, recimo, kao Romi ili Albanci sa Kosova i Metohije, gde je Kosovo "jedina neuralgična tačka sa stanovišta kršenja ljudskih prava", a u stvari su iz centralne Srbije, Makedonije ili Crne Gore. Bilo je slučajeva da se Romi iz Rumunije ili Bugarske deklarišu da su sa Kosova.
Međutim, vraćanje Albanaca sa Kosova, tvrdi Rakić, ne bi trebalo da se reguliše ovim ugovorima, već memorandumima o razumevanju koje su zainteresovane zapadne zemlje potpisale sa Unmikom.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 17.11.2006.]
