Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak "čelične lejdi" SPS-a
„Ne ulazim u politiku”, „Nemam političkih ambicija”, izjave su kojima je Gorica Gajević, novoimenovani javni pravobranilac u Raškoj, a devedesetih godina vrlo visoki funkcioner SPS-a, pokušala da demantuje učestale napise o njenom povratku na političku scenu. Da bi bila ubedljivija, objašnjava da funkcija pravobranioca „ne poznaje politiku niti sa njom ima veze”.
Na stranu to da li je ova njena ocena potpuno tačna, kao i to da li su raški socijalisti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kandidovali Gajevićevu za ovo mesto samo zato što je „dobar advokat i pravnik”, činjenica jeste da se Gajevićeva, koju neki danas opisuju kao „čeličnu lejdi SPS-a”, vratila na javnu scenu, posle osam godina.
U politiku je zakoračila početkom devedesetih godina, prvo, u Raškoj, zatim je birana za poslanika u Veću građana SRJ, posle čega je usledilo i članstvo u GO SPS-a. I vrtoglavi uspon na partijskoj lestvici: od oktobra 1995. godine, bila je predsednik poslaničkog kluba svoje partije u Skupštini Srbije, od 1996. generalni sekretar SPS-a, a dve godine kasnije i potpredsednik Veća republika Savezne skupštine. Među partijskim kolegama bila je poznata i kao osoba sa puno funkcija, jer je, između ostalog, bila predsednica UO Kliničkog centra Srbije i pomoćnica direktora „Srbijašuma”.
Gajevićeva je, 1996. godine, govorila da je veoma ponosna što je ušla u partiju u vreme njenog osnivanja. „Sve što mislim o životu sadržano je u programu moje partije”, isticala je ona.
Sredinom oktobra 2000. godine obelodanjeno je, međutim, da se povlači sa dužnosti, pošto je u SPS-u preovladalo mišljenje da je neprihvatljivo da jedna porodica vodi dve partije (mislilo se na SPS i JUL) „preko partijskih dualista, poput Gorice Gajević”. I kao bivši gensek, verovala je u SPS i, krajem 2000. uveravala javnost da je „bez obzira na udare koje je pretrpela, SPS izuzetno snažna”.
Pre nekoliko dana, u lokalnoj skupštini nije bilo glasa protiv njenog izbora za pravobranioca. Tu činjenicu protumačila je kao dokaz da njeni sugrađani „dobro znaju šta je istina, a šta laž”.
A, slična dilema se u nekoliko navrata ranije već nadvijala nad njenim imenom. Poslednji put u januaru ove godine, kada su se, posle njenog prisustvovanja promociji tadašnjeg predsedničkog kandidata SPS Milutina Mrkonjića, čuli glasovi o njenom povratku u politiku. Ona je to tada negirala, kao i sada.
Iako se posle oktobarskih promena 2000. zaista povukla iz političkog života, ipak je o njoj naredne godine puno pisano, povodom spora u vezi sa izgradnjom apartmana na Kopaoniku, kada joj je, kao zaslužnom građaninu, opština Raška bespravno dodelila plac nacionalnog parka, od 4,3 ara. Povodom nekih tvrdnji da je, na ime placa, koji je ustupila trećem licu, ipak dobila 184 kvadrata stambene površine, oglasila se u julu te godine, navodeći da nije vlasnik „ni hotela, ni kuće na Kopaoniku”, kao i da više nije „ni nosilac prava korišćenja ni na jednom metru zemljišta na toj planini”, te da jedino ima stan. Nešto ranije, te godine, poručivala je i da nije od „Jugopetrola” dobila na poklon stan u Sokolskoj 3 u Beogradu, već da je do tog stana došla „razmenom kvadrat za kvadrat ”.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 28/09/2008]
