Izvor: Politika, 15.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak „Otpora”?
Pokret „Evropa nema alternativu” razlikuje se od buntovnika iz 2000. godine po cilju i represiji kojom režim odgovara na njegove akcije
Kada su se Simon Simonović i drugari samopozvali kod premijera Vojislava Koštunice na kafu i razgovor i kada ih je policajac sprečio u toj nameri, moglo se pomisliti da je bar jedan od trojice-četvorice pripadnika pokreta „Evropa nema alternativu” nekada bio u „Otporu”.
Otporovska je bila njihova mladost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akcija – idemo kod premijera kući i nosimo mu kafu i ratluk, konačno i policija koja prekida predstavu ne dozvoljavajući studentima ni da zazvone na interfon zgrade u kojoj živi premijer.
Ali, akcija kojima se skreće pažnja na sopstvene stavove nije bio lišen ni zabranjeni „Obraz”, a njih praktikuju i stranke. Dovoljno je samo setiti se predstave koju je izveo Aleksandar Vučić s radikalima kada je Ulicu Zorana Đinđića prekrštavao u Ulicu Ratka Mladića ili kada je radikalska omladina donela pred Predsedništvo Srbije vreće s novcem.
Tu spoljnu sličnost imaju i akcije Studentske asocijacije Srbije ili Forum srpskih nacionalista. Prvi su pristalice ENA koji su se okupljali pred šetnju „Srbija ne sme da stane” i zasipali prolaznike lecima na kojima je pisalo: „Dostojanstvo nema alternativu”, „Budućnost Srbije je u Srbiji” i „Da li smo spremni da živimo u EU bez identiteta i ravnopravnosti”. Drugi su lepili po gradu plakate kojima su čestitali rođendan Ratku Mladiću, optuženom za ubistvo 7.000 ljudi u Srebrenici i pokušavali da na neki od novobeogradskih nadvožnjaka okače 22 metra dug transparent sa istom porukom.
Sociolog Vladimir Vuletić saopštava karakteritiku svakog pokreta: on promoviše jedan cilj ili jednu vrednost, dok stranke imaju mnogo i imaju sasvim čvrstu organizaciju i hijerarhiju za razliku od pokreta. „Političke stranke iz taktičkih razloga menjaju ciljeve, a pokreti ih ne mogu menjati jer bi prestali da postoje”, kaže on.
Razmišljajući o sličnostima i razlikama ovdašnjih pokreta Vuletić kaže „’Obraz’ je sličniji Evropi, jer je ’Otpor’ imao konkretan cilj, a ’Obraz’ promociju određenog tipa vrednosti. I jedni i drugi su imali akcije i performanse, ali su vrednosti za koje se zalažu različite”. Po njemu je želja za promenom suštinska sličnost između „Otpora” i ENA. Ali, u toj sličnosti krije se i razlika. „Cilj ’Otpora’ je bio promena režima, a Evropa naglašava evropske vrednosti i njihovu promociju”, kaže Vuletić.
Srđa Popović, član Demokratske stranke, jedan od lidera „Otpora” i koautor knjige o nenasilnoj borbi, nalazi sličnosti između ENA i „Otpora” u nekoliko činjenica: „Pokret je autentičan i šalje dobru poruku, koja je važna na političkoj sceni. Primer je namera ENA da postavi novi prozor na ambasadi Slovenije polupan u danu održavanja mitinga ’Kosovo je Srbija’. ’Otpor’ je bio crno-beli a takvi su i oni. Oni razmišljaju i delaju i obraćaju se i domaćoj i inostranoj publici.”
Popović se slaže s Vuletićem da je želja za promenom suštinska sličnost između „Otpora” i ENA.
„Čim se pojavi pokret znači da nešto fali, da nešto nije u redu u društvu. Srbi imaju šta da izgube jer su nešto dobili za ovih osam godina. I zato je ENA autentični krik generacije koju su svi proglasili izgubljenom. Oni su pokazali novo lice Srbije i to je ono što podseća na ’Otpor’”, kaže Popović.
Simon Simonović, dvadesetpetogodišnji student FPN-a, aktivista pokreta „Evropa nema alternativu”, priznaje da su se konsultovali s mnogim ljudima, pa i onima iz „Otpora”.
Kao i „Otpor” i ENA prati priča da iza njega stoji neka politička partija, u ovom slučaju LDP ili DS. Simonović to odlučno negira. Kaže da ih ima desetak najaktivnijih i još 20–30 volontera i zaključuje: „Naše akcije malo koštaju a mnogo vrede”.
Najprepoznatljivije lice ENA neće se baš potpuno složiti sa sociologom Vuletićem po kome je sasvim je različit i kontekst u kome su se pojavili „Otpor” i ENA: „’Otpor’ je delovao u autoritarnom režimu i bilo je opasno biti njegov član”. Simonović će reći da su njima zabranjivani skupovi, baš kao i Ženama u crnom i da su im iz SAS-a stizale otvorene pretnje da će bacati „molotovljeve koktele” na njihov skup zbog čega su i odustali od akcije.
Možda je ključna razlika između ENA i „Otpora” u stepenu represije kojoj su izloženi. Simonović i drugari su uspeli da se nekoliko puta prošetaju Beogradom, da postave poster Baraka Obame naspram bilborda s Džonom Kenedijem, odnesu hiljadu belih ruža na grob Zorana Đinđića. ENA nije mogao da održi skup o Zoranu Đinđiću, da zameni prozore na ambasadi Slovenije, da pije kafu s Koštunicom... Ali, valjda su i vlasti naučile da nije lako sputati pobunjenu mladost.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 16/03/2008]
