Izvor: Blic, 06.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povelja iznad republičkih zakona
Povelja iznad republičkih zakona
BEOGRAD - Nova državna zajednica zvaće se Srbija i Crna Gora, a prestonica buduće državne zajednice biće Beograd, dok će Sud Srbije i Crne Gore imati sedište u Podgorici - predviđa dokument Venecijanske komisije koji je predstavljen članovima Komisije za izradu Ustavne povelje. Prema dokumentu u koji je 'Blic' imao uvid, građani Srbije i Crne Gore imaće državljanstvo 'državne zajednice', ali im 'niko ne može oduzeti pravo građanstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije ili Crne Gore, sem u slučaju da građanin dobije istovremeno i građanstvo druge članice'.
Eksperti Venecijanske komisije predvideli su da će 'međunarodno pravo preovlađivati nad pravima buduće državne zajednice i njenih članica'. Buduća zajednica predviđena je kao jedini subjekt međunarodnog prava, a članice zajednice mogu zaključivati međunarodne sporazume samo pod uslovom da sporazumi nisu u suprotnosti sa zakonima i politikom zajednice.
Sama zajednica, prema Nacrtu elemenata za uključivanje u Ustavnu povelju, odgovorna je samo za stvari koje su joj poverene Poveljom, dok je ostalo u nadležnosti članica.
Parlament Srbije i Crne Gore imaće, prema predlogu, 81. predstavnika, ali nije određeno da li će u pitanju biti delegati ili poslanici. Predlog predviđa da parlament čine 22 poslanika iz Crne Gore i 59 iz Srbije. Za donošenje odluku parlamenta potrebno je da glasa 51 poslanik, od kojih najmanje 11 iz svake države članice. Predlog ne predviđa dužinu trajanja mandata Skupštine buduće zajednice, ali predviđa da će svoju prvu sednicu parlament održati dve nedelje nakon izbora poslanika obe članice.Skupština će imati predsednika i zamenika predsednika koji će biti postavljeni iz različitih država članica. Kada je u pitanju izbor predsednika buduće zajednice, predviđeno je da njega zajednički predlože predsednik i zamenik parlamenta. Ako kandidat koji je predložen ne dobije potrebnu većinu, predsednik parlamenta i zamenik mogu predložiti drugog kandidata. U slučaju da izabrani predsednik dolazi iz iste članice kao i predsednik Skupštine, dolazi do zamene mesta između predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Predsednik buduće države predlaže Skupštini kandidate za pet predviđenih ministarskih mesta u Savetu ministara, kao i za zamenike ministara inostranih poslova i odbrane. Dva kandidata za ministre dolaze iz članice iz koje je i predsednik, a tri iz druge članice.
Zbog specifičnih pravila rotacije u ovim ministarstvima, ministar se može zameniti samo licem koje dolazi iz iste države članice.
Parlament glasa za listu kanidata. U slučaju da lista ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik državne zajednice može predložiti do tri različite liste kandidata. Ako nijedna lista ne dobije potrebnu većinu , parlament se raspušta i održavaju se novi izbori.
Savet ministara utvrđuje, razvija i sprovodi politiku Državne zajednice, koordinira rad raznih ministarstava i razmatra i odobrava nacrte zakona, imenuje ambasadore i obavlja druge izvršne funkcije u skladu sa poveljom.
Parlament može iskazati nepoverenje predsedniku državne zajednice uz istovremeno biranje njegovog naslednika, a Skupština može ukazati nepoverenje nekom od ministara koji tada podnosi ostavku. Mandat predsednika zajednice ističe kada se sastane novoizabrani parlament, dok se mandat svih ministara završava istekom mandata predsednika.
Prema ovom dokumentu, VSO se sastoji od predsednika zajednice i predsednika država članica i ovo telo 'ima konačnu komandnu vlast nad oružanim snagama u skladu sa zakonom', a odluke se na sednicama VSO donose konsenzusom. Generalštab oružanih snaga i komandanti kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga podnose izveštaje i odgovorni su ministru odbrane. Ministar odbrane obezbeđuje pravo regrutima u državnoj zajednici da vojni rok služe u državi članici iz koje dolaze, osim ako oni sami žele drugačije', kaže se u predlogu.
Što se suda tiče, predloženo je da se sastoji od jednakog broja sudija iz obe članice. Ustavna povelja, prema dokumentu, prevladavala bi nad svim drugim zakonima zajednice i njenih članica. Predloženo je da povelja stupi na snagu prvog narednog meseca od usvajanja u poslednjem parlamentu država članica.
'Nakon stupanja na snagu ove povelje SRJ nastavlja u skladu sa istom kao Srbija i Crna Gora. Zakoni SRJ u pogledu odgovornosti i obaveza državne zajednice nastaviće da važe kao zakoni državne zajednice', stoji u dokumentu. Predviđeno je i da države članice izvrše izmene i dopune svoje ustave do kraja 2002. kako bi ih uskladile sa Poveljom.
U dokumentu se naglašava da nakon isteka trogodišenjeg perioda po stupanju na snagu povelje, države članice imaju pravo da pokrenu postupak za izmenu državnog statusa. Odluka o istupanju iz zajednice donosi se nakon referenduma, a zakone o referendumu donose članice. N. M. Jovanović - Lj. Begenišić Korigovanje sporazuma
PODGORICA (Tanjug) - Koordinator crnogorske delegacije u Ustavnoj komisiji Dragan Kujović izjavio je da dokument Venecijanske grupe 'ima delova koji su u saglasnosti sa principima Beogradskog sporazuma, ali i onih koji nastoje da ga koriguju. Kujović je naglasio da će se DPS 'odlučno suprostaviti svemu što je u suprotnosti sa osnovnim polazištima Sporazuma'.
'Deo u kome se menja Beogradski sporazum naročito se odnosi na ekonomsku oblast, na odnos ustavne povelje i ustava država članica, na kompetencije suda Crne Gore i Srbije, kao i na državljanstvo', naveo je Kujović. Presudile preporuke Venecijanske komisije
BEOGRAD - Sledećih deset dana Komisija za izradu Ustavne povelje radiće u Beogradu, u srpskom parlamentu, a ceo posao oko Povelje trebalo bi da bude gotov do sredine avgusta, ukoliko u međuvremenu ne bude bilo političkih blokada - ocenio je juče Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine SRJ.
On je izrazio uverenje da su poseta komesara EU za spoljnu politiku Krisa Patena SRJ i preporuke Venecijanske komisije doprinele 'većoj fleksibilnosti političke volje', a da predlozi ove komisije 'daju značajan doprinos radu na ustavnoj povelji'.
- Oni su, naravno, rekli da se neće mešati, ali su iskreno stavili do znanja kako treba da izgledaju naše institucije ako želimo da budemo deo Evrope. Bez obzira na taj učtiv pristup, svima je jasno da svako suprotstavljanje rešenjima koja predstavljaju evropske standarde nikome neće doneti dobro - naglasio je Mićunović.
On je potvrdio da još nema saglasnosti kada je u pitanju izbor poslanika u parlament buduće zajednice, ali ni kada su u pitanju ekonomske oblasti, uz naglasak da Venecijanska komisija predlaže 'što brže integracije uz potpunu slobodu protoka ljudi, novca i roba'.
- U svakom slučaju, dogovoreno je da postoji pozitivna diskriminacija u smislu da Crna Gora dobija jednu četvrtinu poslanika bez obzira na broj birača - rekao je Mićunović i dodao da je 'jasno da će nova državna zajednica imati jedinstven međunarodni subjektivitet i odgovornost, kao i jedinstveno tržište'. N. M. J.
