Izvor: S media, 04.Dec.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrdjena tvrdnja Srbije
Zamenik šefa pravnog tima Srbije Saša Obradović, sumirajući tok i ishod prve nedelje rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, ocenio da je u samoj sudnici potvrđena tvrdnja Srbije da Kosovo, od proglašenja nezavisnosti, ne raspolaže elementima države po teoriji međunarodnog prava.
Jer da nije tako, objasnio je Obradović, ministar spoljnih poslova Kosova ne bi sedeo sve ove dane u sudnici i pažljivo slušao pravne argumente, već bi se bavio spoljnom politikom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
On je istakao da je ovo postupak davanja savetodavnog mišljenja MSP u kojem se do sada pojavio najveći broj država, što "pokazuje koliko je ovaj postupak važan za sistem Ujedinjenih nacija".
Time su, istovremeno, osporene i tvrdnje nekih od naših oponenata da bi Međunarodni sud pravde trebalo da se uzdrži od davanja savetodavnog mišljenja u ovom slučaju, zaključio je Obradović.
Nastavlja se rasprava pred MSP
Četvrtog dana rasprave o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Bolivija i Brazil ocenili pred MSP u Hagu da ta deklaracija predstavlja kršenje međunarodnog prava i da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje.
Obe zemlje naglasile su da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje i secesiju, budući da, po međunarodnim propisima, to pravo uživaju isključivo bivše kolonije ili entiteti koji su bili pod stranom okupacijom.
"Kosovo nije bilo kolonija, niti je bilo pod stranom okupacijom", podvukao je ambasador Bolivije Roberto Sarmiento.
Bolivijski zastupnik Sarmiento i ambasador Brazila Hoze Medeiroš upozorili su i da "nelegalna" jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova može imati dalekosežne posledice za međunarodne odnose.
Insistirajući da je princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta ključan za stabilan i miran međunarodni poredak, zastupnici Bolivije i Brazila podvukli su da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN štitila celovitost tadašnje SRJ, odnosno Srbije.
"Kosovo je sastavni deo Srbije. Bolivija smatra da država Republika Kosovo ne postoji", naglasio je ambasador Sarmiento, ocenjujući da je deklaracijom prekršena i odredba rezolucije 1244 koja je predviđala sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova.
Po tumačenju Bolivije, tom rezolucijom postavljen je okviru za "političko rešenje unutar Srbije", odnosno za "značajnu autonomiju Kosova u okviru SRJ".
"Jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne može promeniti međunarodni režim uspostavljen rezolucijom SB UN, niti odlučiti ishod pregovora", rekao je ambasador Sarmiento.
Bugarska je danas pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu tvrdila da Kosovo nije prekršilo medjunarodno pravo jednostranom deklaracijom o nezavisnosti.
Zastupnici Burundija ocenili su da stav suda o legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova neće imati nikakav učinak zato što "Kosovo postoji kao činjenica", ali su pozvali sudije da protumače da pravo na samoopredeljenje važi samo za kolonije.
Pravni predstavnik Bugarske Zlatko Dimitrov rekao je da medjunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, niti secesiju.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije narušila nijednu odredbu medjunarodnog prava", ocenio je Dimitrov, koji je veći deo izlaganja posvetio toku kosovske krize.
Zastupnik Bugarske odbacio je argument više drugih zemalja da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Predstavnik Burundija Žan d'Aspermon rekao je da "proglašavanje deklaracije o nezavisnosti Kosova nelegalnom ne bi imalo nikakav praktičan učinak", zato što će "Kosovo postojati kao činjenica".
Stav Burundija je, medjutim, da najviši sud UN svojim tumačenjem pravo na samoopredeljenje ograniči samo bivše i sadašnje kolonije.
Prema rečima D'Aspermona, sud bi trebalo da utvrdi da "nema prava na stvaranje novih država van procesa dekolonizacije", ali i da to ne utiče "na postojanje Kosova kao države".
Rasprava u haškoj Palati mira biće nastavljena u ponedeljak, 7. decembra, nastupom delegacija Kine, Kipra, Hrvatske i Danske.
