Izvor: B92, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebna zaštita ličnih podataka
Beograd -- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od onih koji su nepohodni da bi se Srbija našla na beloj šengenskoj listi.
Osim što reguliše razmenu ličnih podataka građana među državama, ovaj zakon trebalo bi da spreči i manipulaciju podacima koje građani daju različitim institucijama.
U brojnim životnim situacijama, na primer, kada građani podižu kredit ili se učlanjuju u biblioteku, od njih se traži da daju mnoge podatke o sebi, koje ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << institucijama nisu od presudne važnosti. Potreban je zakon kako lični podaci građana ne bi bili zloupotrebljeni.
Dušan Petrović (FoNet)
Podaci o svim građanima postoje u matičnim knjigama, u MUP-u, ali i na raznim drugim mestima, kaže ministar pravde Dušan Petrović.
"Zdravstve institucije, bolnice, skupljaju te podatke, banke, osiguravajuća društva, svi oni skupljaju podatke. Svako pravno lice može da pravi svoju bazu podataka", podseća ministar.
"Sve to mora da bude uređeno, nijedan od tih sistema i baza podataka ne sme da ugrozi privatnost građana", kaže on.
Kada zakon bude usvojen, o pravima građana brinuće se poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić.
On kaže da se lični podaci građana u Srbiji uveliko zloupotrebljavaju, navodeći primer Subotice.
"Svi građani Subotice dobili su ponudu za osiguranje nekretnina. Ponuda dolazi od osiguravajućeg društva koje na volšeban način ima podatke ko sve ima nekretnine i koliko te nekretnine vrede", kaže on.
"Potpuno je jasno ko može da ima takve podatke i sasvim je jasno da ih ne može distribuirati u komercijalne svrhe bilo kome", kaže on.
Zakon reguliše i kada javne ličnosti ili državni funkcioneri nemaju pravo na privatnost, kaže Vladimir Vodinelić, član stručne grupe koja radi na tom zakonu.
"Ne možete biti nedostupuni u pogledu vaših ličnih podataka, podataka koji se na vas odnose, ukoliko ste javna ličnost u smisli da ste fukcioner ili ste, na primer, političar, a podatak koji neko želi da sazna je važan za tu činjenicu da vi vršite jednu javnu fukciju", kaže on.
"U tom slučaju vi nemate pravo na privatnosti i sasvim je legitimno, a sada će biti i legalno, da takav podatak bude dostupan javnosti", kaže on.
Šefica političkog sektora Delegacije Evropske komisije u Srbiji Esmeralda Hernandez Aragon kaže da će usvajanje zakona o zaštiti podataka o ličnosti obezbediti poštovanje jednog od osnovnih ljudskih prava - prava na privatnost.
Usvajanjem zakona biće olakšana i regionalna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala, rekla je ona, dodavši da bi trebalo da bude osnovan i nezavisan organ koji će pratiti poštovanje prava predviđenih zakonom.
Ministar pravde očekuje da će do kraja 2008. godine, osim ovog, biti usvojeni i zakoni o klasifikaciji podataka i o tajnim službama, čime će se stvoriti zakonski okvir za zaštitu privatnosti na nivou institucija.
