Izvor: B92, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisi za zakon o tajnama
Beograd -- Inicijativa mladih za ljudska prava predala je Skupštini Srbije 70.000 potpisa građana za usvajanje zakona o tajnama.
Radi se o zakonima kojima bi se regulisala klasifikacija tajni i otklonili nedostaci sadašnjeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlogu zakona o klasifikaciji informacija.
Predstavnik Inicijative mladih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ljudska prava Ivan Grujić rekao je agenciji Beta da bi izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama trebalo da poboljšaju aktuelni zakon.
"Za tri godine, koliko se primenjuje, taj zakon je dao fantastične rezultate u nekim oblastima. Međutim, uočeni su nedostaci, pogotovo na planu sprovođenja rešenja poverenika za informacije od javnog značaja", objasnio je Grujić.
Prema njegovim rečima, izmenama i dopunama Zakona uvodi se i institut "duvača u pištaljku".
"To je kada neko u organu javne vlasti prekrši obavezu čuvanja službene tajne, a to učini u opštem interesu, onda, zahvaljujući tom institutu, ne podleže krivičnoj odgovornosti", objasnio je Grujić.
Govoreći o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, Grujić je naveo da taj predlog klasifikuje tajne i jasno definiše šta može da bude državna, službena, vojna ili druga tajna.
On je dodao da građani pravi pristup informacijama mogu da imaju tek kada se tajne informacije pravovaljano urede.
"Uvek će postojati podaci koji će biti tajni, ali oni moraju da budu uređeni u jedan sistemski zakon. Bez tog zakona dešava se da kada građani nekog pitaju za platu, on uvek može da kaže da je to službena tajna", rekao je Grujić i dodao da Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju sistemski zakon u toj oblasti.
Prema njegovim tvrdnjama, nepostojanje zakona o klasifikaciji informacija otvara prostor za korupciju, mahinacije, prikrivanje krivičnih dela i zloupotrebu službenog položaja.
Inicijativa mladih prikupljala je potpise u saradnji sa Koalicijom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a uz podršku drugih delova nevladinog sektora.
U izradi zakona učestvovali su poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin, iz Centra za unapređenje pravnih studija, i predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Dejan Milenković.
Aktivisti Inicijative mladih imali su samo sedam dana da prikupe potpise građana, jer je tako predviđeno Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, koji datira još iz 1994. godine.
Prema rečima Grujića, Ustavom Srbije predviđeno je prikupljanje 30.000 potpisa građana za takve inicijative, što je mnogo za period od sedam dana. U Švajcarskoj, na primer, taj period traje 18 meseci, dodao je Grujić.
