Izvor: Danas, 06.Sep.2015, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potencijal za opoziciju među neopredeljenima
Veliki broj neopredeljenih birača u Srbiji u ovom trenutku predstavlja veći potencijal za stranke demokratske opozicije nego za partije vladajuće većine, ocenjuju sagovornici Danasa. Naime, logika pokazuje, kako objašnjavaju, da oni koji sada ne znaju kome bi dali svoj glas na kraju na izborima pre glasaju za partije opozicije nego za one na vlasti, ali da sve zavisi od poruka političkih lidera u izbornoj kampanji.
Istraživačica Ipsos Stratedžik marketinga Svetlana Logar >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << navodi za Danas da su neopredeljeni birači neopredeljeni jer nijednu političku opciju ne podržavaju čvrsto, ali da je među njima sasvim izvesno veliki potencijal za opoziciju. "U opoziciji su, takođe, različite stranke, demokratske opozicije i desne opozicije, ali je i tu mnogo veći potencijal za demokratski blok kada je reč o neopredeljenima. Veliki procenat ljudi koji ne zna za koga bi glasao posledica je toga što su na poslednjim izborima neke od partija ostale ispod cenzusa te su njihovi birači otišli u neopredeljene", navodi Logar.
Prema njenim rečima, takvi birači su ključni i oko njih će se voditi velika borba pred naredne izbore. Ona dodaje da se ne može reći da broj neopredeljenih raste već da taj broj varira u zavisnosti od aktuelnih tema. Na primer, objašnjava, ukoliko je tanka, slaba podrška nekoj opciji i kada se nešto dogodi, oni vrlo često kažu - ma neću za njih da glasam.
"To nije, međutim, retkost. Relativno smo daleko od izbora, a što se više budu bližili broj opredeljenih će biti veći, odnosno kada počne kampanja", ocenjuje naša sagovornica.
I Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), navodi za Danas da logika nalaže, ali i neki podaci istraživanja, da su neopredeljeni birači skloni da glasaju za stranke iz kruga opozicije. Samim tim, kaže, veći je potencijal za opoziciju.
"Stranke imaju različita biračka tela. Birači SNS su, na primer, revnosni i redovno izlaze na izbore, dok su glasači opozicije zahtevniji i traže nešto više od političkih lidera kako bi se opredelili i dali im svoj glas. Takođe, opozicija je rascepkana, te njihovi doskorašnji glasači traže nekog da ih mobiliše kako bi se opredelili", ističe Klačar.
Podatak o broju neopredeljenih, dodaje on, koristan je za opoziciju, jer je reč ne malom broju ljudi već o grupaciji koja je na drugom mestu posle birača naprednjaka. "Dakle, sve je samo na nivou potencijala, ali bez mobilizacije oni će ili otići u apstinenciju ili će glasati strateški, za one stranke za koje su sigurnu da će preći cenzus", navodi Klačar.
Prema istraživanjima agencije Faktor plus, od ispitanika koji su izjavili da će izaći na izbore ukoliko se oni sutra raspišu čak trećina njih još ne zna za koga bi glasala. Taj broj, kako je nedavno rekao direktor Faktor plusa Vladimir Pejić, raste iz meseca u mesec. On takođe misli da ti glasovi na kraju mogu otići opoziciji.
"Može se tako desiti da Demokratska stranka dobije veći broj glasova nego što se očekuje. Dakle, može doći do toga da dobar deo birača glasa 'protiv' umesto 'za' nekoga, što nije dobro, te će na taj način DS dobiti više glasova nego što ima podrške", ocenjuje je ranije za naš list Pejić.
