Izvor: B92, 18.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice zbog nesaradnje sa Hagom
Beograd -- Neki mediji pominju 1. oktobar kao poslednji rok za izručenje optuženih za ratne zločine Tribunalu u Hagu.
Spoljnopolitički analitičar Predrag Simić ove najave dovodi u vezu sa američkom fiskalnom godinom i odlukom Stejt Departmenta o tome hoće li Srbija dobiti pomoć iz američkog budžeta. U izjavi za B92 u subotu, Simić kaže da, ukoliko vlasti SCG ne budu sarađivale sa Hagom, pomoć najverovatnije neće biti odobrena, čime se dovode u pitanje i aranžmani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte dolazi u Beograd 1. oktobra, gde će učestvovati na skupu koji organizuje Fond za otvoreno društvo. Iako u Vladi Srbije kažu da poseta glavnog tužioca nije zvanična, još uvek nije poznato da li će se ona ipak sastati sa nekim od ovdašnjih zvaničnika. Pred njen dolazak mediji spekulišu o posledicama koje bi Srbija mogla da pretrpi zbog nesaradnje sa tribunalom u Hagu.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da, u javnosti nametnut rok za izručenje optuženih za ratne zločine, ima više veze sa američkom fisklanom godinom koja počinje 1. oktobra, nego sa posetom Karle Del ponte.
"Ja mislim da se 1. oktobar verovatno dovodi u vezu sa američkom fiskalnom godinom koja počinje 1. oktobra. Poslednjih godina smo već nekoliko puta imali taj slučaj da se u američki budžet za narednu godinu uključuje određena suma, doduše ne mnogo velika u razmerama država, oko stotinak miliona dolara, namenjena pomoći Srbiji, ali se ona vezuje za sertifikaciju. Onda obično imamo one situacije u martu mesecu, kada taj rok ističe", kaže Simić.
Profesor Simić napominje i da je zbog nesaradnje sa Hagom smanjen ugled Srbije i Crne Gore u međunarodnoj zajednici i da je ona zbog toga pogodno tle i za međuetničke sukobe. "Čini mi se da je, na neki način, ono što nam se dešavalo i ono što nam se još uvek dešava sa Mađarima u Vojvodini, jedna dosta mučna i mutna situacija, posledica našeg neregulisanog statusa u međunarodnoj zajednici", kaže profesor Simić.
Podsetimo da su Sjedinjenje države, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, uskratile pomoć od oko 130 miliona dolara, namenjenu Srbiji i Crnoj Gori za ovu godinu. Prema Simićevim rečima, pomoć iz američkog budžeta nije sama po sebi toliko značajna, koliko predstavlja garanciju američke podrške u međunarodnim finansijskim institucijama.
