Izvor: B92, 06.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice sukoba sa susedima
Beograd, Beč, Skoplje -- Pogoršanje odnosa Srbije sa susedima može negativno uticati na pregovore o pridruživanju EU i statusu Kosova, kaže Goran Svilanović.
Bivši šef diplomatije Srbije i Crne Gore i predsedavajući Prvog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope kaže da su odnosi sa susedima jedan od elemenata razgovora sa EU. "U svim dosadašnjim izveštajima EU o proceni stanja u Srbiji to je uvek bilo prvo poglavlje i naš najveći plus jer su odnosi Srbije sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << susedima bili neupitni", rekao je Svilanović.
Svilanović smatra da odnosi Srbije i Makedonije indirektno mogu uticati na pregovore o budućem statusu Kosova. On podseća da su Srbija i Makedonija potpisale sporazum o granici, kojim se garantuje integritet Srbije i da makedonska vlada pod pritiskom SAD u međuvremenu relativizovala pozicije prema Kosovu.
"Makedonija je sada otvorenija za različita rešenja problema Kosova. Vrlo lako ih je gurnuti u poziciju da kažu Šta se nas tiče Kosovo?'. Amerika je priznala ime Makedonije kao podršku za relativizaciju stava prema Kosovu, a upravo to priznanje označilo je prekretnicu i u američkoj politici prema Kosovu", kaže Svilanović.
Time su SAD prihvatile da nove pozicije Skoplja neće uticati na slične probleme koje Makedonija ima sa Albancima. Takav stav Skoplja "nije prijatan za Beograd", rekao je Svilanović za "Blic".
Balkan: Veza religije i politike
Na Balkanu su vera i politika i dalje tesno povezani, ocenjuje bečki dnevnik Prese, povodom pogoršanja odnosa Srbije sa Makedonijom i Crnom Gorom.
List ukazuje da je Makedonija "strpala" neposlušnog popa, egzarha Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji, vladiku Jovana u zatvor, a da je bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić i dalje na slobodi zahvaljujući pomoći crkve. "Ako je reč o SPC, Vojislav Koštunica, srpski nacionalno-konzervativni premijer, ne razume nikakvu šalu. Njegovo upozorenje bilo je sasvim jasno, kada je tražio puštanje na slobodu episkopa Jovana, preteći pogoršanjem odnosa s Makedonijom", naglašava dnevnik. Prese piše i da primena krivičnog zakona nad episkopom Jovanom ima političke razloge.
"Politika i vera se na Balkanu i dalje teško mogu odvojiti, pre svega kada je reč o nacionalističkoj politici. Tako je nedavno patrijarh Pavle smatrao potrebnim da se založi za porodocu traženog ratnog zločinca Karadžića", ukazuje list.
Dnevnik podseća da je episkop Amfilohije u maju poljubio telo pokojne majke Radovana Karadžića prilikom njene sahrane. "Kada se govori o ljudima koji kriju Radovana Karadžića, često se pominje ime Amfilohije. Godinama se Karadžić navodno krio u jednom manastiru", podvlači Prese.
List dodaje da i hrvatski ratni zločinac Ante Gotovina, navodno, ima podršku katoličkih sveštenika, i ističe da to, međutim, negira nadbiskup Sarajevski Vinko Puljić.
Takođe, Prese naglašava da su u Bosni pravoslavni, katolički i muslimanski sveštenici osnovali međuverski savet, čiji predstavnici tvrde da u Bosni nije bilo verskog rata, te da su nacionalistički političari veru iskoristili u svoje svrhe.
OEBS ispituje zatvaranje vladike Jovana
OEBS ispituje sudsku presudu vladici Jovanu, javlja skopska televizija Kanal 5 pozivajući se na diplomatske izvore. Navodi se da je OEBS angažovao eksperta koji će proveriti da li je u sudskom postupku prekršena Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, čiji je Makedonija potpisnik. Potrparol Misije OEBS-a Sali Barton kaže da se OEBS od početka procesa u bitoljskom sudu interesuje za taj slučaj.
Ranije je objavljeno da je Ministarstvo pravde Makedonije od suda u Bitolju tražilo detaljne informacije povodom "slučaja Vraniškovski".
