Izvor: Politika, 13.Jun.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice presude za genocid u Srebrenici
Miljenko Dereta: Odlaganje hapšenja Mladića više se neće tolerisati. – Vladislav Jovanović: Otežava se borba RS da očuva dejtonske pozicije
Na do sada najvećem postupku pred sudom u Hagu, koji je trajao 425 dana, tribunal je izrekao i do sada najviše kazne za zločin u Srebrenici – na doživotnu zatvorsku kaznu osuđeni su oficiri Vojske Republike Srpske Vujadin Popović i Ljubiša Beara. Sudsko veće proglasilo je još petoricu pripadnika te vojske odgovornim za zločin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srebrenici u leto 1995. godine i potvrdilo da je počinjen genocid.
Sudije su ocenile da su„razmere i priroda operacije ubijanja, sa ogromnim brojem ubistava, sistematski i organizovani način na koji je ubijanje sprovedeno, ciljani i bespoštedni progon žrtava i jasna namera da se eliminiše svaki muslimanski muškarac koji je zarobljen ili se predao dokazuju, van svake sumnje, da je to bio genocid”.
Iako je presuda doneta u prvom stepenu i nije konačna, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Dušan Ignjatović je rekao„da su i Međunarodni sud pravde i tribunal zauzeli stanovište da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid nad bošnjačkim stanovništvom i bez obzira da li se ta pravna kvalifikacija nekom sviđa ili ne, biće veoma teško da se ona izmeni”.
O posledicama ove presude za odnose na prostoru nekadašnje Jugoslavije, pomirenju u regionu i suočavanju s prošlošću razgovaramo s bivšim ministrom spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislavom Jovanovićem i direktorom Građanskih inicijativa Miljenkom Deretom.
Politika: Prema kvalifikaciji presude, u Srebrenici je počinjen genocid. Može li ova presuda imati eventualne neprijatne reperkusije po Srbiju?
Jovanović: U ovoj presudi jezauzet čvršći stav nego u slučaju generala Krstića po pitanju genocida. Tamo je jedan član sudskog veća izdvojio stav, izjasnivši se da nije bilo genocida. Podsećam na našu deklaraciju u parlamentu o Srebrenici koja je bila vetar u leđa Tribunalu i možda uticala na neke koji nisu bili sasvim ubeđeni.
Politika: Na koga mislite?
Jovanović: Na članove sudskog veće. Ako je neki član i imao otpor toj kvalifikaciji, kao što imaju mnogi u svetu, posle činjenice da je matična država Srbija stala iza Haškog tribunala i makar indirektno podržala tu kvalifikaciju o genocidu, taj otpor je nestao.
Dereta: Ne mislim da se tu radi o učvršćivanju stava, već o utvrđivanju novih činjenica. Na suđenju je prezentovano desetine hiljada stranica dokaznog materijala tokom tri godine i to je učvrstilo veće da je počinjen genocid. Ne mislim, takođe, da na sudije Haškog tribunala utiče deklaracija naše skupštine. Ona ne utiče na našu javnost, a kamoli na tribunal. Takođe, ta deklaracija nominalno ne priznaje da se dogodio genocid.
Jovanović: Ali priznaje indirektno.
Dereta: Zanimljivo je da posle svake presude o njima razgovaramo kao da su one rezultat nečije dobre volje, nekog pritiska, a ne polazimo od pretpostavke da je to pravi i nezavisan sud. Nisam sklon da tumačim presude, već zašto se to dogodilo. Nama je inače teško da razumemo da je genocid u Srebrenici pitanje Evrope, a ne samo Srbije, Bosne ili Balkana. On se dogodio naočigled i uz prisustvo Evrope.
Jovanović: Dobro ste rekli, to je jedan od najvažnijih događaja na evropskom tlu. Ali, istorije radi, tamo su prethodili događaji koji se takođe mogu smatrati zločinom protiv mira, ako ne najvećim ratnim zločinom. Recimo, način na koji je EZ likvidirala SFRJ protiv volje većine njenog stanovništva, samo da bi zemlje zapada koje su priznale secesionističke republike bile zaštićene kritika da su priznale secesiju. To je bio zločin protiv međunarodnog prava. Zatim, agresija NATO na Jugoslaviju je zločin protiv mira i čovečnosti, iz koga izviru svi drugi zločini. Ta dva događaja nisu potresli Evropu nimalo.
Dereta: Mislim da su to neuporedivi događaji u mnogo čemu. Čini mi se da, kad god dođemo do delikatnog pitanja odgovornosti za Srebrenicu, mi smo skloni da ga eskiviramo time što ćemo se pozivati na nepravde učinjene Srbiji, na kršenje međunarodnog prava, sve izbegavajući temu odgovornosti u Srebrenici. Neuporedivo je ubijanje i proterivanje stanovništva s bilo čim drugim. Jasan znak iz ove presude je da Evropa i svet neće odustati od pitanja odgovornosti za Srebrenicu, da je to prelomna tačka i da se naše odlaganje hapšenja Mladića više neće tolerisati jer to zaista postaje tragikomično.
Jovanović: Ako postoji odlaganje. Naša strana tvrdi da ne postoji.
Dereta: Sada vreme pokazuje da mi ne možemo, a ja bih rekao da nećemo, da uhapsimo Mladića. Mi smo spremni da žrtvujemo mlade vojnike da bismo sačuvali jedan mit, jedno poremećeno poimanje svesti o istoriji. Australija je za dva meseca uspela da nađe Kapetana Dragana, koji je ko za kakav profesionalni skrivač i vojnik.
Jovanović: Eskapizam koji ste pomenuli delimično stoji. Ali on je pre posledica jedne asimetrične odgovornosti i krivice koji želi da se pripiše srpskom narodu od početka jugoslovenske krize pa do danas i to se čini u projektu koji je vrlo studiozan i u koji se uklapa Haški tribunal.
Politika: Posle ove presude srebreničke majke su bile nezadovoljne, smatrajući da su kazne preblage, dok su predstavnici RS konstatovali drugačije: da je to politički sud, sud nepravde. Da li je ovom presudom pravda zadovoljena i može li se u slučaju Srebrenice uopšte govoriti o zadovoljenju pravde?
Jovanović: Ja razumem reakciju srebreničkih majki koja je ljudska, moralna i ispravna. Nimalo ne umanjujem taj užasni i neoprostivi masakr koji će trajno da bude sramota za sve nas Srbe.
Politika: Zašto je delu intelektualne i političke javnosti teško da izgovori reč genocid?
Jovanović: Ja bih prihvatio da to bude genocid kada bi me neko uverio da je namera o uništenju bošnjačkog naroda utvrđena. Ja ne isključujem da je u glavama nekih pojedinaca i takva namera postojala. Da je negde nađeno, u nekom dokumentu, ili presretnutim dokumentima, da se planira uništenje ili smanjenje bošnjačkog naroda, kao deo projektovane politike, mogli bismo da govorimo o genocidu. Ali, ja taj dokument nigde nisam video.
Dereta: Dokumenta postoji u ovim presudama, gde se govori o ubistvima i prisilnom preseljenju žena i dece. Znači, čišćenju teritorije. To je deo definicije genocida i ja nemam nikakvu dilemu. Ako je neko imao dilemu, posle ove presude…
Jovanović: Ali, dogodilo se etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj. Oko 400.000 ljudi su otišli tokom građanskog rata, a niko to ne kvalifikuje kao genocid. Preko toga se na zapadu prelazi kao preko ne tako važne činjenice. Pasioniranost na zapadu za slučaj Srebrenice je nesrazmeran s ravnodušnošću koji prate neke druge slučajeve genocida, iako ni to nije utvrđeno, kao u slučaju Srba iz Hrvatske.Kod srpskog naroda se zato stvara osećaj nepravičnosti u tretmanu i odgovornosti za zločine. Taj želja sa zapada da se asimetrija po svaku cenu nametne i da srpska javnost to prihvati, izaziva podsvesni i latentni otpor.
Proces izmirenja u regionu i zakopavanje ratnih sekira, koja je najvažnija stvar, podrazumeva i reviziju te asimetričnosti.
Politika: Da li mislite da ova presuda zaista može ubrzati proces pomirenja u regionu?
Jovanović: Put ka pomirenju bi bio najbolji kada bi se prethodno dogovorili Srbija i Hrvatska i tri naroda u Bosni da se u parlamentima donesu deklaracije kojima će se osuditi zločini nad drugim narodima. Ne da bi se postigla ravnoteža u počinjenim zločinima, ali da bi se stvorila psihološka osnova za okretanje ka budućnosti. Ovako se stalno jedna strana držao na nišanu i njoj pripisuju najveći grehovi.
Dereta: Jako je teško menjati psihologiju žrtve. A BiH jeste doživljena kao najveća žrtva ovih ratova i jeste bila najveća žrtva. Pomirenje po meni znači živeti s prošlošću koja nam se dogodila, a Srebrenica je postala deo našeg zajedničkog iskustva i naše istorije. Pomirenje znači živeti s takvim nasleđem. I mi kao društvo moramo da se pripremimo i da funkcionišemo s takvim nasleđem. Nažalost, imamo primere u istoriji da su se narodi nalazili u sličnoj situaciji i prilagodili svoje obrazovne sisteme, način života i sistem vrednosti toj prošlosti, u kojoj su se sramno poneli u jednom trenutku i na tome gradili moderno društvo, modernu politiku i odnose sa susedima.Imam zaista utisak da se ponašamo detinjasto u veri o nekoj apsolutnoj pravdi, jednakoj za sve. Taj detinjasti, ali opasan pristup istoriji vidim u reči koju ste upotrebili, a to je osveta. Jedna od najstrašnijih rečenica u kontekstu Srebrenice jeste ono što je izgovorio Mladić: „Evo nam prilika da se osvetimo Turcima”. To je toliko daleko od realnosti…
Jovanović: …To je bolesno…
Dereta: …Tako je. Dakle, vi imate jednog bolesnog čoveka koji se sveti Turcima za ne znam zašta. Za 500 godina što smo živeli pod njima veoma poslušno. Istovremeno nam to govori da je naš odnos prema okruženju deo nekog našeg uverenja, a to postoji u onom što ste govorili o raspadu Jugoslavije, da se mi svetimo drugima zato što ne žele da žive s nama u Jugoslaviji. Ajde, kad nećete s nama, e sad ćete da vidite. Sada je trenutak da vam se osvetimo.
Politika: Koliko sam shvatio, vi smatrate da ova presuda ne može ubrzati proces pomirenja, bar što se nas tiče?
Dereta: Mislim da se proces pomirenja odvija vrlo dobro i mislim da će posle ove presude i BiH i Hrvatska umiriti svoje strasti. To, nažalost, neće doprineti da i mi na drugačiji način gledamo odgovornost ljudi koji su to počinili jer za mene bi bilo logično da se iz Haga zatraže tih dvadesetine hiljada stranica i da se učine dostupne našoj javnosti. Jer, mi o tome ne znamo skoro ništa. Recimo, postoji u presudi pozivanje na dokument koji je potpisao Karadžić, tako da bi predočavanje takvog dokumenta našoj javnosti pomoglo da razumemo šta se tamo dogodilo.
Politika: Gospodine Dereta, Vi taj dokument niste videli?
Dereta: Nisam, ali je dostupan. Ne mislim, inače, da je iko bio dovoljno glup da to stavi na papir, da napiše – moja je namera da uništim jedan narod.
Jovanović: Alibez toga ne možete da utvrdite da je postojala genocidna namera. Mora da bude nepobitno utvrđeno, a ne približno ili paušalno.
Dereta: Tu se koristi drugi jezik: Hajde da očistimo tu teritoriju, hajde da definitivno rešimo taj problem.
Politika: Ako su posledice presude po Srbiju da se ona dodatno pritisne kako bi uhapsila Mladića, kakve posledice mogu biti po Republiku Srpsku i odnose u Bosni?
Jovanović: Amerika izvodi glavni idejni projekat buduće slike Balkana, dok su NATO i EU saizvršioci. Ona vrši poteze prema nama u više pravaca, a jedan je konstantni napor u Bosni da se RS odrekne dela svojih dejtonskih prerogativa i da prihvati određeni stepen unitarizacije i centralizacije. Ovakva presuda, zajedno s našom deklaracijom, istanjuje moralni položaj RS u tim pregovorima i otežava im borbu da sačuvaju svoje dejtonske pozicije.
Dereta: Ja ne mislim da iza svega toga postoji neki osmišljeni plan o tome kako privesti Balkan u jednu sliku koja je u geopolitičkom interesu Amerike, pa se sada vuku razni potezi, uključujući i formulacije u Haškom sudu. To bi bio do te mere razrađen plan, koji bi morao da iza sebe ima jednu nameru, koja, istina, leže na naš mentalitet, a to je da ova teritorija ima izuzetan značaj u geopolitičkim odnosima. A naš značaj nije toliki.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 14/06/2010
.jpg)
