Izvor: Blic, 26.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle crnogorskih, izbori i u Srbiji
Posle crnogorskih, izbori i u Srbiji
BEOGRAD - Demokratskoj stranci Srbije predstoje novi izbori. Ukoliko savezna država opstane, u šta čvrsto verujemo, predstoje nam izbori za savezni parlament, a ukoliko savezna država ne opstane onda izbori sa Skupštinu Srbije - izjavio je juče Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije i lider DSS i dodao da 'bilo kako bilo DSS na izbore mora misliti i naredna Skupština stranke će poslužiti za pripremu tih izbora'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Ukoliko savezna država opstane pred nama je promena Miloševićevog i Đukanovićevog, a posle amandmana samo Miloševićevog Ustava SRJ, koji će biti u interesu obe republike i njenih građana. Ukoliko savezna država ne opstane zamenićemo Miloševićev Ustav Srbije iz 1990 godine - rekao je Koštunica na sednici Glavnog odbora DSS. On je naglasio da su mnogi zažalili zbog poraza Slobodana Miloševića na izborima, a da 'vlast u Crnoj Gori jasno pokazuje koliko im je Milošević bio na srcu'.
- Niko u Crnoj Gori pre 24. septembra nije dovodio u pitanje opstanak zajedničke države, niti je postojao jedan zvaničan predlog za nezavisnost, već tek kada je Milošević smenjen. Nigde u svetu nisam naišao na slučaj da se na prečac, preko noći traži nezavisnost. Uz sve to, uz nepoštovanje Ustava Crne Gore, o saveznom da ne govorim, uz neprihvatljiv način kojim se zahteva referendumska većina, uz nepoštovanje ustavnog prava da na izborima ne glasaju državljani te republike, bez obzira gde žive - rekao je Koštunica. On je ponovio da je za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore sa DOS predložio minimalnu funkcionalnu federaciju, u kojoj bi obe federalne jedinice ostvarivale svoja ustavna prava, a da bi jedino bezbednost, spoljna i monetarna politika i ljudska prava ostali zajedničke funkcije. Koštunica je istakao da treba 'staviti tačku na debatu da li da se stavi moratorijum od tri godine na rešenje odnosa Srbije i Crne Gore'.
- Moratorijum je apsolutno neprihvatljiv i predstavljao bi samo nastavak neizvesnosti. Neki govore da bi ti omrazi utihnuli, da od toga zavisi da li će svet finansirati u našu zemlju. Ali ko bi iz sveta ulagao u bilo koju zemlju kada nema potvrdu da će ona postojati za tri godine. Zato bi moratorijum bio kamen oko vrata i za Srbiju i za Crnu Goru, a posebno za Srbiju i imao bi pogubne učinke za obe federalne jedinice - ocenio je predsednik SRJ.
Koštunica je naglasio da se status Vojvodine mora rešavati u okvirima preko potrebne ustavne rekonstrukcije i decentralizacijom, ali 'nikako van Srbije', jer 'ako bi se rešavao drugačije, onda bi to bilo isto kao što radi Milo Đukanović u Crnoj Gori'. On je rekao da postoje izvesni problemi u saradnji sa međunarodnom zajednicom, ali da naša zemlja mora sarađivati sa međunarodnom zajednicom, jer je to 'realnost za opstanak države', navodeći da je najbolji primer te saradnje na jugu Srbije.
Koštunica se osvrnuo na zahteve našoj zemlji koji stižu iz SAD, ocenjujući da tim zahtevima rukovode interesne militantne nevladine organizacije u Vašingtonu, koje nameravaju da vode glavnu reč na Balkanu.
- Nova demokratska vlast treba da se izbori da ovoj zemlji više niko ne postavlja zahteve i zamke, kako je bilo u vreme Miloševića - rekao je Koštunica. On je najavio da će Savezna vlada uskoro doneti zakon o manjinama i da u njegovoj izradi učestvuju i pripadnici manjina, poput saveznog ministra za nacionalne i etničke manjine i potpredsednika Vlade Srbije.
- Najčešći zahtev međunarodne zajednice je za oslobođanje albanskih zatvorenika. Petog oktobra u našim zatvorima je bilo 788 Albanaca, a sada 370. Ta slika će se u međuvremenu menjati, jer albanski teroristi moraju biti osuđeni i ne mogu biti amnestirani - rekao je Koštunica. On je ocenio se pitanje Kosova mora rešavati uz pronalaženje načina da se uz međunarodne vojne i civilne predstavnike u okvirima Rezolucije 1244 SB UN obezbedi što veće prisustvo predstavnika demokratske vlasti u Srbiji i SRJ.
Komentarišući učinke nove vlasti predsednik SRJ je ocenio da je do sada učinjeno jako mnogo na rešavanju teških socijalnih prilika. On je rekao da je zadatak DSS u narednom periodu da bude što šira i jača, a kao 'pojmove te stranke koji su posle 5. oktobra ušli u politički život' on je naveo 'legalizam, odnosno poštovanje zakona i umereni nacionalizam'.
Na sednici GO DSS raspravljalo se o nacrtu predloga izmena i dopuna poslovnika i rada Skupštine stranke. Takođe, na dnevnom redu bila je i priprema naredne Skupštine stranke, koja će, kako je za 'Blic' najavio potpredsednik DSS Zoran Šami biti održana u narednih dva meseca. Sednica GO DSS je počela minutom ćutanja kojim je odata pošta poginulima u NATO agresiji i preminulom poslaniku DSS Kosti Nikoliću. N. Čaluković
Stakića nisu smeli da izruče
BEOGRAD - Predsednik SR Jugoslavije i lider DSS Vojislav Koštunica izjavio je juče da je hapšenje i izručenje bivšeg gradonačelnika Prijedora Milomira Stakića u Hag 'izuzetak koji nije smeo da se napravi'.
- Prilikom hapšenja i izručenja Stakića nije se vodilo dovoljno računa o pravnim okvirima, čak ne opravdavam ni objašnjenje da je Stakić tobože strani državljanin. Zakon o saradnji sa Haškim sudom predstavlja jednu celovitu materiju koja treba da obuhvati i naše i strane državljane. Zato ovaj izuzetak nije smeo da se napravi - rekao je Koštunica i dodao da ni u Hrvatskom zakonu o saradnji sa Hagom nepostoji nešto što se zove automatsko izručenje. On je izneo stav DSS da se sa Haškim tribunalom može sarađivati samo sa pravnim osnovom, odnosno zakonom o saradnji, najavljujući da će takav zakon uskoro usvojiti Savezna vlada, a potom i Savezna Skupština.
- Haški sud nije samo sudska i politička institucija, već je preuzela na sebe da piše istoriju sa ovih prostora. Od saradnje sa Hagom se ne može pobeći, ali naša zemlja se mora uključiti i uticati na pisanje te istorije koliko je u našoj moći kako bi ta slika bila što objektivnija - rekao je Koštunica. On je naglasio da ima mnogo problema u funkcionisanju Haškog tribunala i da bi ta institucija trebalo da počne da se rukovodi principom pravde, a ne selektivne pravde.
