Izvor: B92, 02.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle Draškovića Kosumi u Ljubljani
Ljubljana -- Na poziv predsedavajućeg OEBS-a Dimitrija Rupela, u posetu Sloveniji stigao kosovski premijer Bajram Kosumi.
Kosovski premijer rekao je u Ljubljani da se "ne usuđuje" da prognozira kakav će biti konačan status Kosova, ponovivši da "Kosovo želi nezavisnost". Nakon razgovora sa Dimitrijem Rupelom, Kosumi je rekao da se nada da će pregovori o konačnom statusu Kosova početi u septembru i da će "biti kraći od godinu dana".
Kosumi je za B92 izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da o statusu Kosova neće biti klasičnog pregovaranja.
B92: Tokom posete ministra Vuka Draškovića Sloveniji, ministar Dimitrij Rupel je ocenio da je ponuda SCG "više od autonomije, manje od nezavisnosti" dobar iskorak ka kompromisu. Da li je i kosovska strana spremna na kompromis ili je jedino što tražite nezavisna država Kosovo?
Kosumi: Pre svega, dozvolite da Vam kažem da ja pitanje konačnog statusa Kosova ne vidim kao ponudu ili kao neki odgovor na ponudu. Ja to vidim kao proces ostvarivanja progresa na Kosovu. Biće međunarodna konferencija o Kosovu, ali to neće biti klasično pregovaranje, u smislu da će na jednoj strani biti predstavnici kosovske vlade, na drugoj predstavnici srpske vlade, a između međunarodna zajednica kao neko ko će odvajati dve strane tom pitanju. Antički Grci su imali običaj da to zovu Gordijevim čvorom, koji ne treba rešiti tako da kažem nožem, već to treba rešiti. Zbog toga konačno pitanje statusa ja vidim kao proces koji je potvrda napretka napravljenog na Kosovu. Kontakt grupa je već dala neke izjave, neke zaključke za Kosovo. Ne u smislu šta će biti, nego šta neće biti - nema povratka na 1999.godinu, nema menjanja granica Kosova, nema deljenja Kosova i neće biti udruživanja Kosova ni sa jednom federacijom ili konfederacijom. Verujem da je to dobra osnova za diskusiju.
B92: Kada ćete odgovoriti na ponudu srpske strane za početak dijaloga Beograd - Priština?
Kosumi: Što se tiče pitanja dijaloga, ja sam spreman da se sretnem sa liderima srpskih institucija da diskutujemo o pitanjima koja nas brinu i problemima između dveju zemalja. Imamo puno problema između dve zemlje, to je rezultat i teške istorije i naš interes je da sednemo i rešimo ta pitanja. Ali dobra volja da se sedne i diskutuje ne treba da bude upućena samo preko medija. Mora da bude pokazana u konkretnim akcijama.
"Status rešiti do juna 2006."
Tokom susreta sa slovenačkim privrednicima u Privrednoj komori Slovenije, premijer privremene kosovske Vlade, Bajram Kosumi je kao datum kada će biti konačno rešen status Kosova naveo 1. juni 2006. godine.
"Svi mi verujemo da će septembra početi razgovori o definitivnom statusu Kosova. Savet Bezbednosti UN će oceniti napredak u ostvarivanju standarda na Kosovu. Ako taj izveštaj bude pozitivan, diskusija o konačnom statusu biće otvorena. Nikom nije u interesu da proces dijaloga traje dugo, pa ni Srbija nema interesa da gubi puno vremena na tome. Postoji i neka vrsta dogovora sa međunarodnom zajednicom da razgovori ne traju duže od godinu dana, da budu manje od godinu dana, jer prolongiranje bazičnih odluka o Kosovu će oštetiti i dovesti u rizik proces. Dolazi vreme kada građani Kosova, stanovništvo Kosova treba da radi na svojim sopstvenim ekonomskim dostignućima."
Kosumi je rekao i da je spreman na razgovor sa predstavnicima srpskih institucija: "Da razgovaramo o pitanjima koja nas brinu i problemima između dve zemlje. Imamo dosta problema između naše dve zemlje, koji su nasleđeni iz teške prošlosti, i u našem interesu je da sednemo i rešimo te probleme. Ali, dobra volja da sednemo i razgovaramo ne treba da se ispoljava samo kroz medije. Neophodne su konkretne akcije."
Kosumi i Rupel su izjavili da pozdravljaju poslednji izveštaj Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu, pri čemu je Kosumi priznao da na Kosovu postoje ozbiljne teškoće u svim oblastima. On, je, takođe, rekao da su ipak institucije na Kosovu "demokratske i stabilne i dobro deluju". Rupel je Kosumija upoznao i sa razgovorima koje je vodio sa ministrom spoljnih poslova SCG u nedelju, a dalji razgovor je vođen o životu srpske manjine na Kosovu i značaju poštovanja prava manjina. Kosumi se složio sa Rupelom da je integracija manjina na Kosovu, a posebno srpske, jako važna za razvoj i napredak Kosova.
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ova poseta, kao i nedavna poseta ministra spoljnih poslova SCG, Vuka Draškovića, nastavak zalaganja Slovenije da tokom svog predsedavanja OEBS-om doprinese odgovarajućoj atmosferi, potrebnoj za početak očekivane rasprave o statusu Kosova.
Ekonomsko stanje Kosova
Kosovska delegacija se tokom posete Ljubljani srela i sa predstavnicima albanske zajednice u Sloveniji, a posetila je i Privrednu komoru Slovenije, gde su sa Kosumijem razgovarali potpredsednik komore Cveto Stantič, kao i predstavnici nekih slovenačkih preduzeća, zainteresovanih za saradnju.
Slovenački privrednici su se Kosumiju uglavnom žalili na visoke dažbine na Kosovu, ali i probleme u privatizaciji, kao što je neproveravanje refernca učesnika na tenderima, zbog čega se desi da preduzeće kupi firma koja nije sposobna da ispuni svoju datu ponudu, pa se tenderi ponavljaju. Problem je i nepotpuna dokumentacija o preduzećima koja se prodaju, pa je predstavnik slovenačke "Radenske" rekao da se iz takve dokumentacije ne vidi ni šta je na prodaju.
Odgovarajući predstavniku slovenačkog operatera "Mobitel", čija već dobijena koncesija za drugog operatera na Kosovu,na inicijativu šefa UNMIK-a, poništena, Kosumi je rekao da su zakoni sada takvi na Kosovu, ali da bi on voleo da Kosovo ima svoj ustav nezavisne države, što bi onemogućavalo da se iko umeša. Kosumi je dodao da ni sam nije zadovoljan procesom privatizacije na Kosovu i da bi on i kosovska vlada želeli da dobiju kompetencije u procesu privatizacije.
Privredna komora Slovenije pripremila je i kratku privrednu sliku Kosova, u kojoj između ostalog piše da tu sliku opredeljuje "visoka nezaposlenost (50 odsto), siromaštvo (preko 50 odsto), opadanje međunarodnih donacija i donacija dijaspore (zato raste nelikvidnost), niske strane investicije, nepostojanje domaće proizvodnje (pa i argarne), zbog čega postoji velika zavisnost od uvoza (80 odsto Kosova se nabdeva uvozom). Na Kosovu uspeva trgovina, koja se zasniva na korišćenju stranaca i donacijama iz inostranstva, koje opadaju. Nabrojanim problemima se pridružuje i zastoj procesa privatizacije".
Slovenačka privredna komora dodaje i da se "slovenačka preduzeća, koja posluju na Kosovu, suočavaju sa specifičnim problemima donekle hermetičke poslovne strukture, koja produkuje probleme povezane sa 'upadima' politike i nacionalnih osećanja u poslovanje, industrijskom svojinom (zloupotreba robnih marki), konkurencijom jeftine robe, nelojalnom konkurencijom (zastoji robe na granicama), zasićenošću tržišta, netransparentnim interesima i upravnim postupcima, nepostojanjem fondova za povratnu trgovinu, opadanjem kupovne moći i nelikvidnošću partnera".
