Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslaničke autobiografije o drugima
Gotovo svaki skupštinski saziv od početka devedesetih opisali su neki od poslanika u knjigama za koje kolege kažu da su više subjektivno viđenje prošlosti nego dokumenti
Šta se događa u srpskom parlamentu građani uglavnom saznaju iz medija, a mnogo toga što novinari prenesu, naročito nezvanična saznanja o "zakulisnim" zbivanjima – trgovinama i nagodbama, može dobro da iznervira poslanike. Gotovo da nije bilo "nezvanične priče", koju poslanici, složno, nisu okarakterisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao potpuno neosnovanu. Priče o "skrivenim radnjama" u parlamentu pojavljuju se, međutim, i u "poslaničkim knjigama", ali, kako kažu i poslanici – kolege autora, ni u tim delima nijedna od afera koje su potresale "visoki dom" nije rasvetljena, "zato što su to subjektivna viđenja pripadnika jedne političke opcije".
Od ponovnog uvođenja višestranačja, skoro svaki skupštinski saziv opisan je u knjizi nekog poslanika. Prvu knjigu o prvom višestranačkom sazivu napisao je tadašnji poslanik SPS-a Živorad Igić. On je, praktično, napravio knjigu-dokument o poslanicima, koji su, jedini do sada, izabrani po većinskom sistemu, dakle građani su glasali za konkretne ljude, a ne za stranačke liste. U ovoj knjizi se mogu naći imena svih 250 poslanika i svi njihovi biografski podaci. Igić se nije bavio komentarisanjem zbivanja u parlamentu. Želeo je, kako je pričao, prosto da ostavi dokument o tome koga je "Srbija izabrala da je predstavlja". Knjigu je napisao i satiričar Petar Lazić, poslanik tadašnje Nove demokratije, koji je, kako je govorio, i prihvatio mandat kako bi mogao da "vidi stvari iznutra i da ih, na svoj način, opiše."
Miodrag Jaćimović, bivši poslanik DSS-a iz prvog postpetooktobarskog skupštinskog saziva, objavio je pomalo specifično štivo – šta su sve ljudi od njega kao poslanika tražili i šta je on kome učinio, a bilo je tu i zapošljavanja i rešavanja stambenih problema.
Najpoznatija dela o parlamentu objavio je Tomislav Panajotović, bivši poslanik DS-a, koji je, u dve knjige, opisao sazive u kojima je bio – jednom opozicija, a drugi put deo vladajuće koalicije Panajotovićeve knjige su analitičar Vladimir Goati i bivši poslanik Šandor Pal opisali kao "dokument koji suptilno, lucidno i višeslojno odslikava Skupštinu Srbije".
Poslednju (za sada) knjigu o parlamentu sa intrigantnim naslovom "Pare iz poslaničke klupe" napisao je Sredoje Mihajlov, bivši poslanik G17 plus. Mihajlov, koji je bio poslanik nekoliko različitih stranaka u više saziva parlamenta, u svojoj knjizi daje, praktično, pregled svih tih saziva, birajući interesantnije događaje, a opisao je svoj put od opozicije do vlasti i međustranačke odnose na tom putu.
Većina poslanika pročitala je, ili bar, kako kažu, prelistala ove knjige i kažu da u njima ima mnogo toga što je, manje-više, verno preneto, ali...
Gordana Čomić (DS) kaže da joj kao "učesnici i svedokinji događanja, koja su opisana u knjigama, one ne izgledaju baš verodostojno – više su to emocionalni pristupi autora nekom vremenu iza njega". Prema njenim rečima, mnogo zanimljivija literatura bila bi ona iz pera učesnika u donošenju odluka devedesetih godina. Nezgodno je, kaže, što će samo knjige koje su objavljene ostati dokument na koji će se, verovatno, pozivati budući autori, ili istraživači parlamentarnog života. Čomićka kaže da bi bilo lepo kad bi, na primer, bili opisani događaji iz skupštinskih holova, "gde nema kamera i kad se poslanici odmaraju i ponašaju kao ljudi, a ne kao ljuti neprijatelji, što je utisak koji građani mogu da steknu gledajući TV prenose sednica". Ona ističe da je u sali za zasedanje bilo mnogo verbalnog neprijateljstva, pa i udaranja i tuče, ali "toga nikada nije bilo u holu, tu svi umeju da se našale, da ispričaju anegdotu, ali i da, bez obzira na stranačku pripadnost, ako je potrebno priteknu jedni drugima u pomoć, da nabave neophodan lek, pomognu nekome kome pozli...".
Aleksandar Vučić (SRS) smatra da nije loše što poslanici pišu knjige o parlamentu: "U knjizi Tome Panajotovića ima dosta istinitih stvari, ali uvek je to subjektivan prikaz. Ni u čijoj knjizi nema, praktično, ništa o velikim skupštinskim skandalima, ali to je zato što niko od poslanika koji su imali važnu ulogu u parlamentu, koji su pregovarali i dogovarali razne stvari – od toga hoće li biti prekida sednice, do toga kako će se glasati, nije napisao knjigu. Možda bi, najbolju knjigu mogao da napiše neki novinar, koji je dugo tu, pri tom ne neko od ovih društveno-političkih radnika, a ima izvanrednih priča – polutajnih sastanaka, poziva, pregovora...". I Vučić, takođe, kaže da je slika parlamenta potpuno drugačija u holu od one koja se vidi na televiziji.
Žarko Obradović (SPS) priča da je, na primer, Panajotović dosta toga verno preneo u prvoj knjizi, dok u "drugoj nije bio baš tako pažljiv – tada je bio deo vladajuće koalicije, pa, na primer, nema onih pogrdnih, ali i vulgarnih dobacivanja koja su pratila tadašnje opozicionare kad krenu prema govornici". Možda je, kaže, podsvesno to izbegao, jer da je napisao, "pokazao bi drugačije lice te, navodne, demokratske većine". Obradović kaže da se u svim tim knjigama neće naći ništa od onoga što je bilo sporno, pa ni "Panajotović nije napisao kako se glasalo sa dve kartice, ili kako se nečije ime našlo na listingu glasanja, a on nije bio u sali...".
Nenad Čanak (LSV) kaže da nije pročitao nijednu poslaničku knjigu, niti ima preteranu želju za tim. "Naročito ne želim da čitam o onom vremenu u kojem sam i sam bio učesnik i svedok."
Čanak kaže da su, što se istinitosti navoda tiče, te knjige uvek diskutabilne i dodaje da on nema nikakvu želju da piše knjigu: "Objavio sam tri knjige sa autorskim tekstovima koje sam pisao u raznim opozicionim časopisima, međutim, od kada sam prvi put izabran za poslanika u Narodnoj skupštini prestao sam da pišem tekstove. Jednostavno, politički tip parlamentarnog angažmana u određenoj meri ograničava mogućnost intelektualne slobode, kakva je neophodna za ozbiljnu političku analitiku kakvom sam se bavio".
--------------------------------------------------------------------------
Vučićeva knjiga-dokument
Aleksandar Vučić, trenutno, priprema knjigu o Anketnom odboru, kojim je predsedavao, a koji se bavio utvrđivanjem činjenica o "strujnoj mafiji". On kaže: "Imaću 800 stranica knjige-dokumenata, koji su objektiva stvar, ali će ona svakako imati i subjektivne note, jer ću dati svoj doživljaj svega što se događalo. Biće tu opisano kako sam doživeo izlazak svakog poslanika sa sednice za kojeg sam znao kod koga ide na dogovor, od koga treba da dobije nalog šta će reći, dakle sve ono što sam ja saznao pobočnim vezama. Ipak, osnovna dokumentacija je tu i nadam se da moje subjektivne opaske neće umanjiti objektivnu vrednost dokumenata. Naravno, u knjizi ću dati i sve pojedinačne izveštaje članova Anketnog odbora, kao i zajednički izveštaj trojice poslanika".
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 05.09.2007.]
