Izvor: Politika, 11.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanička pitanja o ratnim zločinima
Za ovu tematiku najviše zainteresovani poslanici Srpske radikalne stranke
Vlada Srbije nedavno je prosledila republičkom parlamentu odgovore na više poslaničkih pitanja u vezi sa sudskim procesima koji se odnose na ratne zločine. Za ove teme su, čini se, najviše zainteresovani poslanici Srpske radikalne stranke.
Radikala Jadranka Vukovića interesovalo je "da li je i kada će biti pokrenut postupak za razrešenje tužioca za ratne zločine, gospodina Vladimira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vukčevića"? U odgovoru vlade na ovo pitanje navedeno je samo da Narodna skupština Srbije bira tužioca za ratne zločine, pa je samim tim nadležna i za njegovo razrešenje.
Vuković je pitao i šta je Vladimir Vukčević uradio "po predmetima ubistava vojnika JNA u Sarajevu i u Tuzli?" U opširnom vladinom odgovoru, navedeno je sve što je do sada urađeno, a, kako piše, u toku istrage ubistva vojnika u Tuzli "prikupljeni su brojni dokazi, posebno oni koji se odnose na broj poginulih pripadnika JNA, i, do sada je saslušano 50 svedoka, od čega najveći broj nema prebivalište na teritoriji Srbije". Vlada navodi i da je 11. maja ove godine na aerodromu u Beogradu uhapšen jedan od okrivljenih Ilija Jurišić iz Tuzle, kome se stavlja na teret da je naredio otvaranje paljbe na kolonu vozila pripadnika JNA. Vlada piše i da se "na osnovu ovlašćenja iz Sporazuma između Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Tužilaštva BiH preduzimaju aktivnosti da se u pokrenutoj istrazi u Beogradu prikupe i ostali dokazi, te da i Tužilaštvo BiH pokrene krivični postupak protiv drugih lica za koje postoji osnovana sumnja da su počinili predmetno krivično delo, a nisu dostupni organima Srbije". Ovaj postupak je, tvrdi vlada, u toku.
Što se tiče ubistva vojnika u Sarajevu, takođe, je opširno navedeno sve što je urađeno do sada, te i to da je "nakon okončanja istražnog postupka vojni tužilac iz Beograda dao predlog za prekid istrage, zato što su svi okrivljeni strani državljani i nisu dostupni našim organima". Istraga je prekinuta 30. juna 2004. godine, a ovaj predmet je dostavljen tužilaštvu za ratne zločine. U odgovoru se navodi da su u drugoj polovini prošle i u prvoj polovini ove godine razmenjene informacije između tužilaštva za ratne zločine u Beogradu i Tužilaštva BiH, "pri čemu je tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu pružilo pravnu pomoć onome u BiH u pokretanju krivičnog postupka protiv određenih lica, državljana BiH, za koje postoji osnova sumnja da su naredili i učestvovali u napadu na pripadnike JNA u Sarajevu". Vlada piše da je "postupak u BiH u fazi prethodne istrage".
Milorad Buha (SRS) pitao je vladu "na osnovu čega je nadležni organ preduzeo sprovođenje istražnih radnji nad 12 civila koji su, navodno, počinili zločin u mestu Lovas kod Vukovara u toku 1991. godine i šta je naša država učinila da prikupi dokumentaciju o stravičnim zločinima nad Srbima u Hrvatskoj?".
U vladinom odgovoru se navodi da je "tužilaštvo za ratne zločine u fazi pretkrivičnog postupka skoro dve godine prikupljalo informacije i dokaze, a prikupljeni su putem pravne pomoći od hrvatskih vlasti, Haškog tribunala i drugih, a na osnovu toga je doneto rešenje o sprovođenju istrage protiv 12 lica osumnjičenih da su počinili ratni zločin nad civilnim stanovništvom u mestu Lovas kod Vukovara u oktobru i novembru 1991. godine". Što se tiče zločina nad Srbima u Hrvatskoj, vlada navodi da tužilaštvo za ratne zločine u sadašnjoj fazi pribavlja informacije i dokazni materijal za pojedine slučajeve, kao što su ubistvo tročlane porodice u Karlovcu, ubistvo civila na lokaciji Mali Alan na Velebitu, granatiranje sa hrvatske teritorije ciljeva u Šidu... Vlada navodi i da će prikupljeni materijal biti, takođe, ustupljen nadležnim organima u Hrvatskoj radi procesuiranja.
Nikola Žutić (SRS) pitao je "šta će vlada uraditi povodom skandalozne presude, koju je Haški tribunal izrekao Milanu Martiću i da li će preduzeti kontramere". Vlada je odgovorila da je to jedna od najtežih izrečenih presuda, ali da je ona prvostepena. Takođe, u odgovoru se kaže da je vlada, preko nadležnih organa, izlazila u susret zahtevima Martićeve odbrane u "pogledu prikupljanja dokumentacije potrebne za pripremu odbrane, ali i u pružanju materijalne pomoći Martiću i članovima njegove porodice". Vlada će, navodi se u odgovoru, "navedene vrste pomoći pružati odbrani optuženog i u eventualnom žalbenom postupku pred Haškim tribunalom".
M. Čekerevac
[objavljeno: 11.08.2007.]
