Izvor: B92, 23.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici usvojili više zakona
Beograd -- Poslanici su usvojili paket zakona potrebnih za evropske integracije, za borbu protiv korupcije, a izmenjen je i Zakon o visokom obrazovanju.
Usvojen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji predstavlja jedan od uslova za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu", kao i Zakon o strancima i Zakon o zaštiti državne granice. Usvojeno je i nekoliko antikorupcijska zakona, a izmenjen je i Zakon o visokom obrazovanju, kako bi studenti mogli da upišu narednu godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po olakšanim uslovima.
Ono što građane Srbije najviše zanima jeste set zakona potrebnih za stavljanje na "belu šengensku listu", odnosno za ukidanje viza EU za građane Srbije.
Uz biometrijske pasoše, ti zakoni su neophodan preduslov za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu".
U setu antikorupcijskih zakon usvojeni su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Skupština Srbije usvojila je i četiri međunarodna finansijska ugovora, vredna oko 180 miliona evra, za infarstrukturne projekte. U pitanju su zajmovi za obilaznicu Beograda, sanaciju mosta Gazela, izgradnju 500 stanova i za unapređenje ekologije u okolini termoelektrana.
Skupština nakon usvajanja tih zakona počinje novu sednicu, na kojoj će raspravljati o rebalansu budžeta za ovu godinu, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
Rasprava o fakultetima
Ministar prosvete Žarko Obradović pozvao je u toku rasprave poslanike da glasaju za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, jer je, kao je kazao, to u interesu studenata.
Ministar je objasnio da zakon predviđa da se smanji broj bodova za upis godine sa 60 na 42 boda i naglasio da zakon maksimalno izlazi u susret akademskoj javnosti i studentima.
On je naveo da će se tek posle završetka oktobarskog roka, 1. novembra, znati koliki je tačan broj studenata koji su upisali godinu i da li država može da ih finansira.
On je rekao da mu je u prvobitnom razgovoru sa studentima rečeno da su zadovoljni izmenama i dopunama Zakona, ali i amandmanom poslanice Demokratske stranke Jagode Jorge, i dodao da se "nezaslužno sručila lavina" na poslanicu DS-a, da ona "nešto izmišlja" i da su zahtevi studenata kasnije prošireni.
Amandmanom Jagode Jorge predloženo je da i samofinansirajući studenti koji su stekli uslov mogu da se u narednoj godini upišu na teret budžeta ako se rangiraju na način i po postupku utvrđenim pravilima fakulteta.
Studenti Beogradskog univerziteta nezadovoljni su predloženim izmenama, zbog kojih su u dva navrata protestovali ispred zgrade parlamenta i Vlade.
Poslanici DSS-a, prema rečima Miloša Aligrudića, neće glasati za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju upravo zbog spornog amandmana kojim se, kakao je naveo, dovodi i pitanje sam Zakon.
Poslanici radikala prekidali su raspravu o Zakonu javljanjem po poslovniku i zahtevima da se toj poslaničkoj grupi vrate mandati u paralemntu koje ima poslanička grupa "Napred, Srbijo" Tomislava Nikolića.
Šta predviđaju usvojeni zakoni
Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela utvrđeno je osnivanje Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom kao organa u sastavu Ministarstva pravde.
Za usvajanje Zakona glasalo je 128 poslanika vladajuće koalicije.
Direkcijom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe, i direktno je odgovoran za svoj rad ministru pravde. Nadzor nad radom direkcije obavlja Ministarstvo pravde.
Zakonom je utvrđeno da su, osim Direkcije, organi nadležni za otkrivanje i oduzimanje imovine javni tužilac, sud i specijalizovana organizaciona jedinica MUP-a.
Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjem uređenju i sistematiziciji radnih mesta u toj specijalnoj jedinici u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, a u roku od 15 dana od donošenja tog akta raspoređuje rukovodioca te jedinice, a po pribavljenom mišljenju republičkog javnog tužioca.
Vlada u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu tog zakona postavlja direktora Direkcije, a u istom roku ministar nadležan za pravosuđe donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Direkciji.
Odredbe zakona se ne primenjuju na lica koja su do dana stupanja na snagu Zakona stekla status svedoka saradnika. Zakon stupa na snagu 8 dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjivaće se od 1. marta 2009.
Utvrđeno je da javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji opasnost da bi odlaganje oduzimanja imovine bilo otežano ili onemogućeno. Javni tužilac donosi zahtev za trajno oduzimanje imovine.
Sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine.
Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predviđa odgovornost pravnog lica za krivična dela, a do sada je bila utvrđena samo prekršajna ili odgovornost za privredni prestup.
Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.
Odgovornost pravnog lica postoji i ako odgovorno lice nije vršilo nadzor ili kontrolu, čime je omogućeno da fizičko lice izvrši krivično delo u korist pravnog lica.
Zakon se primenjuje na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo počinjeno na teritoriji Srbije, kao i za krivično delo učinjeno u inostranstvu na štetu Republike.
Kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti su vrste krivičnih sankcija, utvrđeno je tim zakonom.
Kazna može biti novčana ili se ukida pravno lice brisanjem iz registra koji vodi nadležni organ. Novčana kazna ne može biti manja od 100.000 dinara ni veća od 500 miliona dinara.
Zakonom je utvrđeno i da pravno lice može biti oslobođeno kazne ako otkrije i prijavi krivično delo pre nego što je saznalo za pokretanje krivičnog postupka i ako dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale štetne posledice ili izvrši povraćaj protiv pravno stečene imovinske koristi.
Mere bezbednosti koje se izriču jesu zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta, javno objavljivanje presude, a sud može izreći jednu ili više mera bezbednosti.
Zakonom o strancima uređuju se uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca i nadležnost i poslovi organa državne uprave u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca u Srbiji.
Zakon se ne odnosi na strance koji su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je dat azil, kao ni na strance koji po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete, i na izbeglice.
Utvrđeno je da na teritoriju Srbije može ući i boraviti stranac sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka.
Novina Zakona su vrste viza, i to aerodromska tranzitna viza, tranzitna viza, viza za kraći boravak i viza za privremeni boravak.
Izgled, sadržinu i način unošenja viza i stranu putnu ispravu određuje ministar spoljnih poslova uz saglasnost ministra policije.
Stranac kome je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja i stranac koga treba vratiti na osnovu međunarodnog ugovora, odmah će, kako se propisuje, biti prinudno udaljen ili će mu biti izrečena mera obaveznog boravka u određenom mestu koji ne može trajati duže od 180 dana.
Pravna i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu, dužna su da nadležnom organu prijave boravak stranca u roku od 24 časa od časa pružanja usluga smeštaja odnosno dolaska u posetu.
Ako u roku od 24 časa ne bude nadležnom organu fizičko lice prijavilo posetu stranca, predviđena je kazna od 5.000 do 25.000 dinara.
Zakon o zaštiti državne granice ima za cilj zaštitu nepovredivosti državne granice, sprečavanje širenja prekograničnog kriminala, zaštitu zdravlja i života ljudi i životne sredine, kao i sprečavanje nelegalnog prelaženja državne granice i ilegalne migracije.
Ovim rešenjem, koje će zameniti zakon donet još 1979. godine, treba da se uspostavi efikasan sistem zaštite granice, visok standard kontrole i uredi saradnja svih organa koji u tom postupku učestvuju.
Propisom se ispunjavaju pretpostavke za ostvarivanje principa integrisanog upravljanja granicom, a to je otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.
Predviđeno je i da zaštita granice bude demilitarizovana, odnosno preuzeta od vojske, a ti poslovi biće povereni graničnoj policiji, koja deluje u sastavu MUP-a i primenjivaće specifična policijska ovlašćenja koja su utvrđena zakonom.
Ovo je jedan od propisa koji su neophodni za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu".
