Izvor: S media, 22.Feb.2011, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici „u službi građana“?
Vlasništvo nad poslaničkim mandatima biće regulisano izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. Time će poslanički mandat biti vlasništvo pojedinca, a ne stranke koje više neće moći da utiču na izjašnjavanje poslanika, ni da zamene neposlušne. Građani će imati priliku da umesto za partije, kao što je to praksa danas, ubuduće glasaju za kandidate, kaže za S media portal Marko Blagojević iz Cesid-a
Biti ili ne biti, izgleda da je i prava srpska dilema. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ovoga puta Srbija se pita: kada i kako će se rešiti pitanje procedure ulaska poslanika u parlament i to u korist građana koji te poslanike biraju?
Pitanje promene izbornog zakona postalo je imperativ, kojim će dosadašnja praksa izbora poslanika po „partijskom principu“ i „kvazi proporcionalnog izbornog sistema” postati prošlost. Zašto? Zbog našeg evropskog puta i nas samih!
Evropska Unija u skladu sa svojom otvorenom igrom, Srbiji nije prećutala nijednu stvar podložnu reformi, pa ni izborni zakon za Skupštinu. Oni između ostalog alarmiraju i da je potrebno doneti novi zakon upravo u ovoj oblasti, jer sadašnji ne odgovara standardima EU.
Situacija u Srbiji u kojoj je većina stranaka postigla dogovor sa svojim poslanicima da oni deponuju stranci blanko ostavke, koje partija može da aktivira kad god poželi, nije baš najjasnija zvaničnicima Evropske Unije, a još više evropsku zakonodavnu praksu čudi to što u Srbiji mandat pripada stranci, ne poslaniku.
Preciznije, EU je još 2009. godine poslala poruku Beogradu da se blanko ostavkama koje su deo postojećeg izbornog zakona „kupuju ljudi - poslanici i njihova savest“. Iako je iz Beograda ranije stiglo objašnjenje da se samo u Srbiji popularnim “blanko ostavkama” sprečava trgovina poslaničkim mestima, Brisel nije baš podlegao uveravanjima.
Ono što se kao rešenje u skladu sa reformama u Srbiji predlaže još od 2008.godine je usvajanje novog Zakona o izboru odbornika.
"Blanko ostavke" nisu temelj demokratije
Radi se o tome, da novim Zakonom -stranke ni na koji način neće mogu da utiču na to koji od kandidata postaje odbornik, kao što su to činile do sada.
Marko Blagojević programski direktor CESID-a, koji je program povezan sa reformama izbornog zakonodavstva počeo još 2008.godine, za S media portal objašnjava da se radi o čistom proporcionalnom sistemu:
-Cenzus ostaje pet posto, kao i danas; mandati se partijama dele srazmerno broju osvojenih glasova, upravo kao što je to danas slučaj. Ono što je drugačije jeste da će građani imati priliku da umesto za partije, kao što je to praksa danas, ubuduće glasaju za kandidate. Tako da će se nakon okončanih izbora, znati tačno koji ih to poslanik tj.odbornik predstavlja, bilo u lokalnom organu vlasti ili u Narodnoj Skupštini. Menja se i to što partije neće moći po svom nahođenu da biraju kandidate sa liste kojima će nakon izbora dati mandate, već će mandate morati da daju kandidatima koji su osvojili najveći broj glasova.
Blagojević precizira da će stupanjem na snagu novog zakona, građani tačno znati koji ih to predstavnici predstavljaju, koji to ljudi zastupaju njihove interese bilo u lokalnoj skupštini ili u Narodnoj skupštini i ”ta odgovornost će biti presonalizovana.”
-Partije neće moći da biraju koga god žele sa liste kandidata da bude njihov poslanik u Skupštini, već će u njoj sedeti oni koje je narod za to izabrao, kaže naš sagovornik.
Uprkos tome što nova reforma izbornog zakonodavstva najavljuje da partije neće moći po svom nahođenu da biraju kandidate sa liste kojima će nakon izbora dati mandate, već će mandate morati da daju kandidatima koji su osvojili najveći broj glasova, Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže da će izmenama zakona, stranka koja je ušla u parlament, ipak morati da 60 odsto mandata dodeli na osnovu redosleda na izbornoj listi.
Obzirom da bi time političke partije i dalje bile u prilici da odlučuju kome će poslanički mandat biti dodeljen Đorđe Vuković iz CESID-a za S media portal kaže:
- Ja zaista ne znam šta je predsednica Skupštine mislila. Trebalo bi da se vidi taj model i kako je to zamišljeno. Mislim da to ne bi moglo da funkcioniše, ako imamo u vidu preporuke EU, odluku Ustavnog suda i sve ono što nosi promena novog izbornog zakona, ali hajde da vidimo još jednu genijalnost koja se iz dana u dan izbacuje u javno mnjenje Srbije. I ovo pokazuje koji su problemi političke scene Srbije. Očigledno je da ovaj parlament pokušava da promeni sve, da bi sve ostalo isto, i da bi oni zadržali pozicije koje imaju, prosto se plaše promene izbornog sistema, pa isprobavaju različite probne balone kao što je ovaj. Mislim da je nemoguće napraviti takav izborni model sem ako se ne izmisli neka nova kategorija i ne da se neki novi doprinos demokratiji "koji svi očekuju od Srbije u savremenom svetu."
“Blanko ostavke” padaju u zaborav
Usvajanjem novog Izbornog zakona, “blanko ostavke” poješće vreme. Ono što će građani svakako dočekati raširenih ruku, to je da će od momenta stupanja na snagu ovog zakona, kontrola ulaska poslanika u Skupštinu biti van dometa partija.
Marko Blagojević iz CESID-a kaže da stranke više neće moći da raspolažu mandatima poslanika kao do sada jer im “nisu oni dali mandate, već građani”.
-Ne samo ukidanje blanko ostavki, već prakse na kojim se temelje, jedan je od uslova za članstvo Srbije u EU. Da bi Srbija uspela da priđe bliže članstvu Uniji, mora da promeni svoje izborno zakonodavstvo i tu nema apslolutno nikakve dileme. Takođe, jedan od važnih uslova je promena Zakona o finansiranju političkih partija, kaže Blagojević.
Jelena Kostadinović
Mirjana Čutura
