Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici polemisali o cenzuri i autocenzuri
Zoran Babić (SNS) rekao da je Srbija po medijskim slobodama odmah iza Slovenije u regionu i da se bolje kotira od Hrvatske
Polemika o cenzuri i autocenzuri obeležila je juče raspravu o amandmanima na set medijskih zakona. Poslanici vlasti i opozicije u srpskom parlamentu sporili su se oko predloga Branke Karavidić (NDS), koji vlada nije prihvatila, da se u zakon uvrsti i autocenzura. Opozicionari su tvrdili da je to veoma važno, jer je danas autocenzura veći problem od cenzure, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a vladajuća koalicija držala se stava resornog ministra Ivana Tasovca da je nemoguće kazniti novinara za koga neko misli da je sam sebe cenzurisao.
Pokušavajući da ubedi ministra i kolege iz parlamentarne većine da prihvate njen amandman, Branka Karavidić se pozvala na Kodeks novinara u kome piše da se autocenzura smatra kršenjem profesionalnih i etičkih normi. Karavidićeva je rekla: „Ne mislim da će ova reč bitno uticati, ali će bar država, odnosno vlada, prihvatiti da postoji autocenzura. I dalje mislim da je disciplinovanje novinara, navelo mnoge da primene autocenzuru kao vid zaštite.” Ministar Tasovac joj je odgovorio da nijedno novinarsko udruženje nije tako nešto predložilo.
Reagovali su i naprednjaci, pa je Vladimir Đukanović rekao da je uvođenje autocenzure u zakon potpuno besmisleno: „Da li treba da ulazimo u misli novinara, da špijuniramo njihove hard-diskove da vidimo šta to neće da puste, nisam sklon da vređamo novinare tako.”
U debatu se uključio i Borislav Stefanović (DS) koji je zapitao: „Kako je moguće da se Skupština Srbije, kada se priča o medijskim zakonima ponaša kao izolovana kutija, obložena stiroporom, gde se ne čuje vapaj neslobode koji dolazi spolja.” Stefanović je pitao kolege da li neko gleda RTS, da li prati „Pink”, državne medije, da li je video nekoga iz opozicije, osim na sekundu-dve, krajnje benigno.
Zoran Živković (NS) tvrdio je da u Srbiji postoji ne samo cenzura, nego i vlast sprovodi torturu nad medijima i građanima. On je istakao da građani koji žele da u srpskom društvu zavlada istina, a pre svega novinari, moraju tome da pruže otpor.
Odgovarajući na ove optužbe, Zoran Babić (SNS) rekao je da je, po mišljenju mnogih relevantnih međunarodnih organizacija i novinarskih asocijacija, Srbija po medijskim slobodama odmah iza Slovenije u regionu, a da se bolje kotira od Hrvatske, koja je članica EU. Babić je zaključio: „Tortura nad građanima je vršena do 2012. godine, kada je stranka na čijoj ste listi izabrani ostavila 400.000 ljudi bez posla.”
Vlada prihvatila 23 amandmana
Na set od tri medijska zakona poslanici su uložili 217 amandmana od kojih je vlada prihvatila 22, i jedan amandman koji je uložio Odbor za kulturu i informisanje.
Poslanici su na predlog zakona o javnom informisanju i medijima uložili 95 amandmana, a vlada je prihvatila deset, od kojih je pet opozicionih. Nijedna od prihvaćenih korekcija ne menja suštinski predložena zakonska rešenja, već je reč ili o tehničkim redakcijama, ili o pojašnjenju. Tako je, na primer, amandmanom grupe poslanika NDS-a, u članu kojim se taksativno navode situacije kada odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor. Iz tačke u kojoj se kaže da ta obaveza ne postoji „ako je neistinitost, nepotpunost ili netačnost prenosa informacije na koju se odgovara beznačajna”, amandmanom je izbrisana reč „beznačajna” i zamenjena rečima „takva da ne utiče na istinitost, potpunost ili tačnost same informacije”.
Na predlog zakona o elektronskim medijima podneto je 66 amandmana, prihvaćeno je šest, od koji je jedan opozicioni, pri tom su dva amandmana istovetnog sadržaja. Amandmanom grupe poslanika NDS-a, precizirano je da član Saveta regulatora može biti ponovo biran na tu funkciju najviše još jednom. Svi ostali amandmani su tehničke prirode.
Na predlog zakona o medijskim javnim servisima podneto je 56 amandmana, a vlada je prihvatila šest od kojih su tri opoziciona. Amandmanom grupe poslanika SVM-a generalni direktor javnog medijskog servisa moraće da „pribavlja mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine o kandidatima za odgovornog urednika na jeziku nacionalne manjine pre podnošenja predloga za njegovo imenovanje Upravnom odboru.” Amandmanom, koji su odvojeno podneli, Borislav Stefanović (DS) i Blagoje Bradić (NDS) iz zakona je obrisan član kojim je bilo propisano da se „nad javnim medijskim servisom ne može sprovesti stečaj.” Ostali amandmani su tehničke prirode.
M. Čekerevac
objavljeno: 02.08.2014.
