Izvor: Blic, 21.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici opozicije ukočili zakone i milione kredita
Četiri poslednja skandalozna zasedanja Skupštine Srbije građane koštaju najmanje 205.000 evra - a da pritom nijedna tačka dnevnog reda nije usvojena. Trenutno nije moguće precizno izračunati kolika bi šteta bila ukoliko srpski parlament ne ispuni svoj zadatak i do kraja septembra ne usvoji najmanje 49 neophodnih zakona kako bi se napredovalo ka Evropi. Logično pitanje je: može li Skupština konstruktivno da radi i šta je neophodno kako bi se sprečila njena blokada? Rešenje je jednostavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - usvajanje novog skupštinskog poslovnika, koji je već urađen, a kojim bi se ograničilo vreme za govornicom i poslanicima oduzimala reč ukoliko se ne bave dnevnim redom.
Predsednica parlamenta Srbije Slavica Đukić-Dejanović prekinula je juče, četvrtu po redu sednicu Skupštine jer je nastavljena opstrukcija SRS i narodnjaka. Ona je zakazala nastavak za dve nedelje - 4. avgusta. Tako su srpski poslanici posle tri vremenski duža i jednog dvadesetominutnog zasedanja dobili i dvonedeljni odmor. Nisu se ni dotakli dnevnog reda Skupštine već su se za govornicom smenjivali i iznosili lične i stranačke ocene frizure, psiholoških profila svojih kolega i čitali zapisnike Skupštine Beograda. Po povratku, čeka ih isti dnevni red - sporazum sa EU, gasni aranžman sa Rusijom, ali i predlog rezolucije o Kosovu.
- Nije postojao dogovor o prekidu sednice parlamenta, to je bila moja procena. Očigledno bi ovakva atmosfera potrajala. Građani ne moraju da gledaju kako se ugrožava dostojanstvo parlamenta - istakla je Slavica Đukić-Dejanović.
„Cirkuska šatra"
I parlameti država sa dugom tradicijom demokratije povremeno izgledaju kao pričaonice. Ili, kako kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, to je „neka vrsta cirkuske šatre" u interesu partija, ali ne i građana. Međutim, Srbija kasni. Otuda bi svako skupštinsko zasedanje moralo bukvalno do u sekund da bude posvećeno zakonima koje je neophodno usvojiti do kraja septembra, a kada je zasedanje Saveta ministara na kome bi trebalo da se odobri primena sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
- Kako je krenulo, jedini način da odradimo ono što je trebalo da uradi i prethodna vlada jeste da radimo tokom celog avgusta i septembra. Međutim, očigledan prethodni uslov za rad parlamenta jeste promena poslovnika. Jednostavno je, ako je neko ljut zato što mu vlast izmiče i u Beogradu, to nije razlog i ne može biti dozvoljeno da blokira budućnost cele zemlje - upozorava u izjavi za „Blic" potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Međutim, šta ukoliko i posle pauze poslanici SRS i DSS nastave istu priču i srpski parlament ne usvoji neophodne zakone? Đelić kaže da je taj scenario jednostavno nedopustiv jer bi „značio diktaturu onih koji su poraženi na izborima".
- Nije prihvatljiva ni diktatura onih koji su pobedili, ali demokratija je da oni koji su dobili poverenje građana uz kontrolu opozicije sprovedu reforme za koje su dobili mandat. I zbog toga ili će srpski parlament početi da liči na parlament ili će biti potrebne duboke reforme njenog funkcionisanja jer ovo što smo videli proteklih dana nije parlament i više ne liči ni na šta - ističe Đelić.
Predsednica parlamenta ocenila je da je „potrebno da se poslanici malo odmore, da razmisle o tome koliko je za građane i Srbiju značajan dnevni red sednice". Međutim, poslanici DSS, a posebno SRS, već je trebalo da budu svesni da je na dnevnom redu i rezolucija o KiM koja je bitna i njihovim glasačima. Savetnik ministra finansija Milojko Arsić kaže da će prekid rada parlamenta imati višestruke posledice i po ekonomiju zemlje.
Odlaganje obnove
- Pre svega, nisu ratifikovani sporazumi o dobijanju kredita od međunarodnih finansijskih institucija i raznih evropskih banaka. To znači i odlaganje radova koji bi se finansirali iz tih kredita - izjavio je Arsić i podsetio da je taj novac bio potreban za obnovu mostova, infrastrukture, modernizacije kliničkih centara...
Međutim, u radu srpskih parlamentaraca primetno je da se oni različito ponašaju pred televizijskim kamerama koje prenose skupštinska zasedanja i kada njih nema. Iako je teško poverovati, sudeći po odlukama, oni su savesniji kada ih kamere ne snimaju. Tako su svi zakoni prošli skupštinske odbore, a poslednji primer je i Odbor Skupštine Srbije za industriju koji je juče prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
Šta bi sve sadržao novi predlog poslovnika i koliko bi uticao na bolji i efikasniji rad parlamenta?
Jedan od autora novog poslovnika koji je rađen u prošlom sazivu Nenad Konstatinović, poslanik ZES, kaže da, s obzirom na to da poslanici SRS i DSS vrše opstrukciju boljeg života građana Srbije, smatra da je apsolutno neophodna promena poslovnika o radu Skupštine i donošenje zakona o Narodnoj skupštini.
Minut za govornicom
- Novim poslovnikom bi bilo jasno predviđeno šta znači njegova povreda i kada neki poslanik može da se javi i da dobije reč. U novom poslovniku može se javiti za reč samo ukoliko je došlo do povrede procedure predsedavajućeg i to poslanik mora učiniti odmah, a ne kao sada kada se, najčešće poslanici SRS i DSS, javljaju za reč pod izgovorom da je povređen poslovnik. Sada poslanici, svedoci smo, pričaju o stvarima koje nikakve veze nemaju sa procedurom. To bi bilo onemogućeno novim poslovnikom - objašnjava Konstatinović.
Novim poslovnikom bila bi skraćeno i vreme za govornicom, tako da bi, umesto sadašnjih 15 minuta po uloženom amandmanu, poslanik imao minut a isto toliko i za povredu procedure. Predviđeni su i ubrzani postupci usvajanja bitnih zakona, ali i sporazuma poput SSP. Ipak, pravo poslanika se ne uskraćuje jer pismenim putem može prilagati šta želi.
Teško je poverovati da će pojedine srpske poslanike predstojećih 15 dana odmora promeniti. Otuda, pojedine poslaničke grupe već razmišljaju o inicijativi za promenu poslovnika.
Prema saznanjima „Blica", lista za Evropsku Srbiju je za promenu, a u SPS smatraju da, načelno, Skupština zaslužuje i novi zakon kojim bi se regulisala mnoga pitanja bitna za njen rad.
- Nisu potrebne restriktivne mere, ali je neophodno da se poslanici bave poslovima za koje su ih građani birali. Znači, novi zakon i odredbe koje će regulisati efikasnost parlamenta - ističe za „Blic" šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić.
U DSS kažu da su bili za „jednu umerenu promenu poslovnika", ali i da se ni u čemu ne ograničavaju poslanička prava.
