Izvor: Blic, 04.Jun.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici moraju da se upristoje
Kodeks dobre uprave, akt kojim se funkcioneri i državni službenici obavezuju da postupaju zakonito i etički u obavljanju službenih poslova, kao i onda kada im se obraćaju građani, predat je u sredu predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović. Sudeći po pravilima, može se zaključiti da narodni poslanici i službenici parlamenta na koje se odnosi, u velikoj meri do sada nisu bili na visini zadataka koje propisuje kodeks. Nisu bili nepristasni i samostalni u odlučivanju, nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poštovali zabrane zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja, probijali su rokove u donošenju odluka, a građani su od njih najmanje mogli da se nauče učtivosti. Umesto argumenta koristi cipelu: Gordana Pop-Lazić (SRS)
Predlog kodeksa inicirao je zaštitnik građana u saradnji sa evropskim partnerima i taj dokument predstavlja vodič za pravilno administrativno ponašanje, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou, a da li će se ovaj kodeks izmeniti dosadašnje ponašanje u parlamentu - ostaje da se vidi, ali nije sasvim izvesno, pre svega zato što ne predviđa sankcije.
Poznato je, naime, da kada su narodni poslanici u pitanju, nema govora o nepristrasnosti i samostalnosti u odlučivanju sve dok ne bude izmenjen izborni sistem. S obzirom na činjenicu da su poslanici birani proporcijalno sa stranačkih lista, jasno je da je njihov osnovni zadatak da služe interesima svojih političkih stranaka, a ne građana. Sve odluke donose centrale stranaka, a situacije kada su poslanici glasali mimo odluke svojih poslaničkih grupa toliko su retke da se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja u radu državnih službenika takođe su evidentna. Iz skorašnjeg perioda može se izdvojiti afera sa zloupotrebom službenih automobila kada je asistentkinja predsednice parlamenta Branislava Parezanović uhvaćena da koristi službeno vozilo u privatne svrhe. Slučaj je otkriven tako što je skupštinskog vozača, koji je vozio Parezanovićevu, zaustavila saobraćajna policija jer je napravio prekršaj tako što je vozilom prešao preko označenog mesta nesreća i jedne preminule osobe.
Ne može se reći ni da su rokovi u donošenju odluka i zakona bili razumni, kako propisuje kodeks. Naročito ako se ima u vidu da je zakon o Narodnoj skupštini probio rok za donošenje oko godinu i po dana. Trenutno, čeka se na usvajanje poslovnika koji prema zakonu o Narodnoj skupštini treba da bude donet 120 dana od stupanja na snagu zakona o Skupštini. Što se tiče „učtivog” ponašanja, verovatno se mnogi sećaju incidenta kada je poslanica SRS Gordana Pop Lazić gađala cipelom potpredsednicu parlamenta Gordanu Čomić da bi, kako je rekla, razbila kamernu atmosferu koja je vladala u skupštinskoj sali. Verbalnih okršaja je bilo mnogo više, a među njima je dominirala sednica u aprilu kada je lider SNS Tomislav Nikolić opsovao majku ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, a ovaj uzvratio Nikolićevoj koleginici Jorgovanki Tabaković koja je tvrdila da joj je ministar rekao da „laže kao pas”. Nekrunisani kralj incidenata Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, na istoj sednici ministra Dinkića nazvao je kriminalcem. Na to je šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić poslala Ilića da uradi alko-test, dok je predsednik LSV Nenad Čanak samostalno zaključio da lider NS „ne pije vodu uopšte”.
Kada je reč o srazmernosti i svrsishodnosti, navešćemo samo gomilu neopravdanih putovanja raznih skupštinskih delegacija na koja se rasipaju milioni dinara, a najveća tuča u parlamentu jeste upravo za članstvo u tim grupama koje putuju po svetu.
Da ne pominjemo događaje iz ranijih saziva parlamenta.
Zaštitnik građana Saša Janković u svom redovnom izveštaju za 2009. godinu koji je podneo Skupštini Srbije ocenjuje da poštovanje prava građana od strane administracije i njen odnos prema građanima nije zadovoljavajući. On ističe da su „organi javne vlasti i javni službenici u Srbiji u svom radu u velikoj meri okrenuti prema sebi, a ne građanima i njihovim pravima i na zakonom zasnovanim interesima”.
- Nije retka pojava da zaposleni u državnoj upravi, pored odsustva pojma „dobra uprava”, ne poznaju ni osnovne elemente pravnog poretka, niti opšte propise koji regulišu rad organa uprave i službenika, pa ni propise koji regulišu tok postupka koji sprovode. Ono što predstavlja još veći problem je to što se takvi zaposleni ne sankcionišu i ne odstranjuju iz državne službe, te posledice njihovog nepravilnog rada, pored građana koji se sa njima u ostvarivanju svojih prava suočavaju, snose, u vidu javne stigme, i savesni i stručni državni službenici kojih je ipak većina - navodi Janković.
Odalović: Nepotrebne strože kazne
Veljko Odalović, generalni sekretar Skupštine Srbije, kaže za „Blic” da nema potrebe za uvođenjem dodatnih sankcija i da su sankcije propisane Zakonom o državnim službenicima sasvim dovoljne.
Kodeks je akt koji je zapravo poruka svim zaposlenima u Skupštini Srbije da se ponašaju kao dobra uprava. S obzirom na to da će ovaj dokument biti predložen parlamentu na usvajanje, kodeks će biti opšta poruka prema kojoj će se parlament odrediti, kaže Odalović. Da podsetimo, sekretarica Parezanović samo je premeštena u Ministarstvo za infrastrukturu, „uz zabranu da napreduje u karijeri naredne četiri godine”. Nikolić je za psovanje u direktnom prenosu dobio jednomesečnu zabranu govora u Skupštini Srbije.
.jpg)
