Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici kao sav običan svet
Važno je ne izgubiti kontakt sa građanima i stvarnošću, tvrde političari koji, ipak, priznaju da se baš to dešava nekim njihovim kolegama
Stajao sam tri sata u redu i još sam morao da se vraćam, jer nisam imao sva dokumenta, pohvalio nam se nedavno vrlo poznati poslanik vladajuće koalicije. On je, dabome, što nam je i sam rekao, mogao da produži vozačku dozvolu, a da red i ne vidi, ali je želeo da "ide regularnim putem", da ne bi "izgubio kontakt sa realnošću".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Političari su skloni, reći će i pomenuti poslanik, ali i još nekoliko naših sagovornika, da se toliko zanesu funkcijom i privilegijama da zaborave kako živi običan svet, a to se, kako ističu, skupo plaća u svakom pogledu.
Da narod onima koji zaborave kako su i zašto došli tu gde su ume da ispostavi račun imali smo prilike da vidimo. Zanimljivo je da je, svojevremeno, kao poslanik opozicionog Srpskog pokreta obnove, Velimir Ilić skrenuo pažnju vladajućim socijalistima da se malo više druže s narodom i, kako je rekao, toplo ih posavetovao da se "reše svog predsednika opštine Čačak, jer ćete izgubiti vlast zbog njega i njemu sličnih, pošto on i preko njiva beži, samo s narodom da se ne sretne". Ilić je u međuvremenu najpre postao vlast u Čačku, a potom i ministar, koga novinari najčešće prozivaju zbog bahatosti prema "sedmoj sili". Međutim, Ilić se drži onog saveta, koji socijalisti nisu poslušali, i od naroda ne beži, naprotiv, gradi imidž "narodskog čoveka", jer "građani najbolje znaju svakog od nas".
Poslanik koji je "tri sata čekao u redu, a nije morao", ispričao nam je u nezvaničnom razgovoru da je organizovao sebi čekanje zato što je primetio kako neke njegove kolege koje su na nekoj funkciji počinju da se menjaju, "ma, izgubili su potpunu vezu sa stvarnošću i što je najgore, ponašaju se kao da živimo u idealnom svetu". A on ne želi da mu se tako nešto desi.
Ima i onih, koji, kako tvrde, bez obzira na funkcije, na kojima su bili, ili jesu, ne idu preko reda, a vole i da idu u nabavke i šetnje i da zastanu da porazgovaraju sa građanima, koji ih, pričaju, često zaustave – nekad nešto da pitaju, mnogo češće, samo razgovora radi.
Gordana Čomić (DS) bila je potpredsednik Narodne skupštine Srbije, potpredsednik DS-a, sada je poslanik ove stranke i, kako kaže, funkcije je nisu menjale. Čomićeva kaže da, kad krene sa decom u grad, obavezno polazi 45 minuta ranije da bi negde stigli na vreme, jer, "kako kažu moja deca, dok se ispričamo sa ovim maminim, treba vremena". Njoj je, kaže, najdraže, kad čeka, na primer, u redu u banci, pa čuje "vidi nju, stoji u redu". Događa joj se i da, kad krene u veliku nabavku za kuću, kaže deci, ako zatraže nešto što nije planirano, da ne može, jer nije na spisku, a onda vidi da to drugi roditelji odobravaju. "Najčešće vas presreću vaši 'navijači', da vas pozdrave, pruže podršku. Drugi da vam kažu kako džaba donosimo zakone, kad 'ovaj laže, onaj krade, onaj je zaposlio dete preko veze', treći ukazuju na selektivnu primenu zakona...". Ti razgovori, kaže naša sagovornica, i to što čujete u nekom redu, ili nabavci, od su neprocenjive važnosti. Mislim, dodaje, da je najveća mana naših političara i političarki to što ne pokazuju da iskreno poštuju narod, a ponekad je ljudima potrebno samo da ih saslušaju. "Ne treba im ništa, jednostavno ne trpe da budu nevidljivi za nas, to ih povređuje i zato bih svim svojim kolegama preporučila da se ponašaju kao normalni ljudi, dakle, da budu među građanima i građankama, da ih vide i čuju, od toga ćemo svi zajedno imati koristi".
Aleksandar Vučić (SRS), koji je, uz Tomislava Nikolića, jedan od poslanika sa najdužim stažom, a koji je, svojevremeno, bio i ministar, kaže da je jedan od njegovih principa da, "kao i svi građani", stoji u redu. On dodaje, da mu se događa da mu bude ponuđen "brži prolaz", upravo zato što je poslanik, da mu je policija ponudila da ga provede do granice sa Makedonijom, a, nedavno mu je i na aerodromu, dok je pratio decu na odmor, ponuđen "skraćen postupak", ali "zahvalio sam se i ostao da čekam, to nije stvar demagogije, kako će neki reći, mada i toga kod političara ima, već načina života". Vučić kaže da političar mora da pokuša da vidi kako žive 'obični građani', jer "tek tada može delimično da ih razume, nikad potpuno, jer, ipak, svi mi bolje živimo od njih". I on odlazi u nabavku, u šetnju sa decom, "nikad nemam nikakvo obezbeđenje, idem kao i svi drugi i ljudi me zaustavljaju". On navodi da kada je bio vrlo mlad i kada još nije imao nikakve veze sa politikom video tada vrlo važnog političara Mihalja Kertesa i poželeo da razgovara s njim "onako, prosto da razgovaram". Pošto mu je majka bila izveštač iz tadašnje Savezne skupštine, zamolio je da mu upriliči susret. Ona mu je zakazala prijem kod Kertesa za mesec i po dana, a kad je tamo došao čekao je tri i po sata da ga primi "neki Kertesov savetnik i na kraju me nije primio niko". Vučić kaže da nikada nije zaboravio to razočarenje. Ljudima je, kaže, nekad važno samo da porazgovaraju sa političarima. On dodaje: "Nekada se žale, nekada traže da im pomognem da upišu dete, da im pomognem oko papira za penziju, ali najčešće žele samo 'čašicu razgovora'. Ima i onih koji mi kažu da nisam tako arogantan kako izgledam na televiziji i meni su te opaske jako važne, jer ako mi više ljudi tako nešto kaže, a vidim da su dobronamerni, ja se zamislim i pokušam da promenim svoje ponašanje".
I Žarko Obradović, potpredsednik SPS-a i jedan od najaktivnijih poslanika ove stranke, kaže da uvek stoji u redovima, baš zato što ga ljudi prepoznaju: "Ne želim da neko kaže kako zloupotrebljavam to što sam poslanik. Naši ljudi su dobri. Događa mi se da mi, na primer, kad me vide u redu kažu 'izvolite, prođite', ali ja se uvek zahvalim i ostanem na svom mestu". Obradović dodaje: "građani ne vole bahate ljude. Oni vole da sretnu svog poslanika, nekoga, da tako kažem, ko je na mestu donošenja odluka, da ga zaustave, da porazgovaraju s njim. To su, uglavnom, prijatni susreti, ali, ako ste pristojni, čak i oni koji se ne slažu s vama biraju reči kako da vam to kažu".
M. Čekerevac
[objavljeno: 25.08.2007.]
