Izvor: B92, 24.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poseta Vašingtonu znak poštovanja"
Vašington, London, Priština -- Američki izaslanik za status Kosova Frenk Vizner kaže da poziv zvaničnicima Srbije da poseta SAD predstavlja znak poštovanja.
On je izjavio za Glas Amerike da poziv državne sekretarke SAD Kondolize Rajs predsedniku i premijeru Srbije, Boris Tadiću i Vojislavu Koštunici, da posete Vašington predstavlja veliki znak američkog poštovanja prema dvojici lidera i institucijama srpske demokratije. "Biće im pružena topla dobrodošlica, prilika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da iznesu svoja mišljena i da od nas čuju naše stavove", najavio je Vizner.
On je objasnio i šta bi predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica mogli da očekuju od posete SAD: "Nema veće demonstracije poštovanja koje imamo prema gospodi Tadiću i Koštunici i srpskim demokratskim institucijama nego da u ovo vreme, kada su naši dani veoma ispunjeni i veoma složeni oni dobiju poziv da dođu u Vašington. Meni je veoma drago, oni će biti izuzetno toplo primljeni, imaće priliku da izraze svoja gledišta, čuće naše otvorene stavove, i nadam se da ćemo naći način u toku tih razgovora da zajedno izaberemo put napred kao partneri. To je svakako naša namera, želimo da izgradimo snažan odnos sa Srbijom, a poseta dva najviša lidera Srbije koji će u Vašingtonu razgovarati sa našim najvišim zvaničnicima najbolji je način da taj proces započne."
On je negirao ocenu pojedinih analitičara da pregovori o statusu Kosova zapravo predstavljaju proces koji vodi nametnutom rešenju i naglasio da to nije vid pregovora koji podržavaju SAD. On je istakao da ishod mora biti prihvatljiv u najvećoj mogućoj meri za sve strane. Upitan čemu žurba i zašto status mora biti utvrđen još ove godine, Vizner je odgovorio da je to u interesu svih strana.
Lene: Razgovori počinju tokom leta
Specijalni predstavnik EU za pregovore o Kosovu Štefan Lene izjavio je da će sigurno tokom leta početi razgovori o statusu srpske pokrajine.
Lene je u intervjuu televiziji jugoistočne Evrope rekao da će zbog velike suprotstavljenosti stavova obe strane pregovori biti izuzetno teški, ali naglasio da je međunarodna zajednica napravila određeni okvir koji mora da se poštuje. To, prema Leneovim rečima znači da će rešenje biti postignuto kroz direktno pregovaranje: "Pregovori će sigurno biti odlučni, plodonosni i na kraju će sigurno biti približeni stavovi. Rešenje će biti postignuto dogovorom. Međutim, kao što je Kontakt-grupa već i saopštila, iako i dalje postoji jaka šansa za uspeh pregovora, može da se dođe do trenutka kada će i Savet bezbednosti morati da se suoči sa svojom odgovornošću. Ceo proces je počeo tamo i možda se i završi na Savetu bezbednosti. Naravno u svačjem interesu je da rešenje bude postignuto pregovorima, a mi ćemo uložiti svu našu energiju kako bismo obezbedili da pregovori imaju šansu".
Štefan Lene je rekao da je pogledao platformu za rešenje kosovskog problema koju je ponudila Vlada Srbije i da je ona u suštini predlog za široku autonomiju.
Lene je ocenio da je to početna pozicija jer se ne očekuje od pregovarača da odmah pokažu sve svoje karte.
Mi očekujemo da te stvari evoluiraju tokom vremena, kaže evropski predstavnik u pregovorima o statusu Kosova: "Srbija se nalazi u veoma lošoj situaciji. Čitavo društvo je pod velikim naporom sa mnogo problema ali oni su prihvatili pregovore, seli su za sto, napravili su svoju poziciju, dobro brane svoje stavove, imaju dosta kapaciteta kada su u pitanju inteltektualne moći i dosta eksperata koji dobro rade svoj posao u pregovorima. Nadam se da će takvo konstruktivno učešće biti i nastavljeno".
Džekson: "Zapad zabrinut zbog Srbije"
Predsednik vašingtonske nevladine organizacije Projekat za demokratije u tranziciji Brus Džekson, koji prati prilike na Balkanu, da ne očekuje da Kosovo bude ključna tema razgovora koje će u Vašingtonu voditi Vojislav Koštunica, već da će se pre svega razgovarati o međunarodnom položaju Srbije i unutrašnjoj političkoj situaciji u samoj zemlji.
"Američki zvaničnici su već jasno rekli da je ograničena autonomija unutar Srbije istorijski neprihvatljivo rešenje za status Kosova i ne verujem da će taj stav ponavljati", rekao je Džekson za BBC. On međutim kaže da očekuje da će američki domaćini sa Koštunicom razgovarati o mehanizmima zaštite Srba na Kosovu.
Prema Džeksonovim rečima Amerikanci Koštunicu žele da ohrabre da reši problem Ratka Mladića i time stvori uslove da Srbija nastavi put ka Evropi. "Oni će od njega istovremeno tražiti da sa drugim demokratskim snagama formira jedinstven front kako bi sprečio da na vlast dođu radikali", dodaje Brus Džekson.
Prema njegovim rečima, na Zapadu postoji ozbiljna zabrinutost "da bi Srbija, u konfuziji posle crnogorskog referenduma i pred rešavanje statusa Kosova, mogla da propusti svoju evropsku priliku".
Srpski premijer će se početkom naredne sedmice u Londonu sastati sa britanskim kolegom Tonijem Blerom, a potom i sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, pre nego što se na poziv američkog državnog sekretara Kondolize Rajs uputi u Vašington.
Sejdiu optimista posle posete SAD
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je u Prištini, po povatku iz SAD, da je optimista da će se ostvariti politička volja građana Kosova za nezavisnošću. Sejdiju se sastao sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs i drugim visokim američkim zvaničnicima, koji su mu, kako je rekao, obećali da će se SAD angažovati u procesu rešavanja statusa Kosova.
Obraćajući se novinarima na prištinskom aerodromu nakon povratka iz posete SAD, Sejdiju je rekao da je američkim sagovornicima preneo viziju Kosova o nezavisnosti i od njih tražio da se ova vizija ostvari do kraja godine: "Dobio sam obećanja da će SAD stvarno nastaviti da se angažuju u ovom procesu. Verujem da njihov doprinos neće nedostajati", kazao je Sejdiju i dodao da je od američkih zvaničnika takođe dobio uveravanja o daljem američkom prisustvu na Kosovu.
Na pitanje novinara o mogućem susretu na najvišem nivou između zvaničnika iz Beograda i Prištine, kosovski predsednik nije odbacio mogućnost njegovog susreta sa predsednikom Srbije, što svakako predstavlja novost jer mediji u Prištini već više dana prenose informacije o nastavku bečkih pregovora preko susreta između dvojice premijera Agima Čekua i Vojislava Koštunice, na kojem navodno radi specijalni emisar UN-a Marti Ahtisari.
"Nalazimo se u procesu i sa naše strane želimo da mu doprinesemo da bi on bio uspešan. Kao kosovska strana znamo koji je naš stav i nema nikakvog odstupanja od njega jer je zasnovan na političkoj volji naroda na Kosovu", rekao je Sejdiu.
Janjić: Trgovati interesima s Amerikom
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da bi ukoliko dođe do nezavisnosti Kosova, Srbija svoj pristanak mogla da iskoristi i za određene ustupke.
Janjić kaže da je na karti decentralizacije Srbija već izgubila, ali da imamože da izvuče ekonomsku korist u pokrajini: "Postoji druga karta koja se zove privatizacija, odnono zaštita privatne svojine. Ta je karta vrlo ubedljiva u srpskim rukama, kada se govori o propustima u privatizaciji, o nepostojanju pravnog osnova, ali je ona slaba na jednom mestu, naime kad Beograd dođe dotle kaže: nismo utužili ovih 400 preduzeća, to je mala vrednost, ali tražimo da se odloži privatizacija velikih preduzeća, Trepče i rudnika. Međutim, niko ne prihvata odlaganje".
Janjić, ipak objašnjava, da u ovako delikatnoj situaciji Srbija najviše može da profitira ukoliko bude interesima trgovala s Amerikom. Poseta Koštunice i Tadića Vašingtonu, objašnjava Janjić, treba da pokaže interese Amerike u regionu: "Ameriku i američku privredu Srbija interesuje iz dva razloga. Prvo, zato što se nalazi na 800 kilometara Dunava, što postoji vrlo ozbiljan potencijal za metalnu, znači vojnu industriju, što su tu već američke kompanije, tu je oko dve milijarde već urađenih investicija. Drugo, tu je vojska. To je zapadno krilo bliskoistočne krize, ono je nekako zatvoreno bazama u Rumuniji i Bugarskoj, ali to nije dovoljno"-
Ukoliko bi Srbija postala vojni saveznik Amerike zadržalo bi se međunarodno prisustvo, a pitanje nezavisnosti Kosova bi se prolongiralo, kaže Janjić.
