Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreski raj na severu Kosova
Tamo nema fiskalnih kasa, nema PDV-a, ne plaća se struja, voda, ni telefon, šume se seku naveliko bez ikakve kontrole
Srbe i Albance u Kosovskoj Mitrovici, podeljenom gradu na reci Ibar, danas još samo mržnja povezuje. Umesto da spajaju, četiri mosta u ovom gradu sinonim su za razdvajanje. Reka je već gotovo deset godina nepremostivi zid koji Mitrovicu deli na južni, albanski, i severni, srpski deo, a to je i prirodna granica koja odvaja četiri srpske opštine na severu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosmeta, Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, od dela pokrajine ispod Ibra.
Severni deo Kosovske Mitrovice danas se ne može pohvaliti čistoćom, a teška oklopna vozila Unmika i Kfora samo su dodatno izbrazdala gradske ulice koje prosto vape za asfaltom. Prašina koju dižu vozila u centru grada guši prolaznike i zna da natera suze na oči. Stanovnici severne Mitrovice, njih oko 20.000 smeštenih na površini od samo četiri kvadratna kilometra, žive od danas do sutra, trudeći se da ne brinu previše o neizvesnoj budućnosti. Srbi su ovaj deo grada pretvorili u veliki buvljak, sa stotinama kioska i tezgi za prodaju najraznovrsnije robe.
– Prinuđeni smo da se bavimo trgovinom, jer je većina fabrika ostala na albanskoj strani. Velikih marketa ovde nema, pa su piljarnice najbolji posao – rekao nam je jedan od vlasnika dućana u severnom delu grada. Zaista, reka Ibar podelila je čak i najveći kosmetski gigant „Trepču” na dva dela, pa je danas „Trepčina” flotacija u Zvečanu u rukama Srba, dok veći broj postrojenja, među kojima je i rudnik Stari trg, poseduju Albanci. Srbi retko prelaze u južni deo grada, tamo ide samo ko mora.
– Čuli smo da Albanci južno od Ibra zaustavljaju čak i kamiondžije iz Novog Pazara, muslimane, koji godinama prolaze ovim putevima. Psuju im majku i maltretiraju ih, jer ni Ljajić ni Ugljanin nisu pozdravili proglašenje nezavisnosti Kosova – rekao je Nenad iz Leposavića za naš list.
Na severu Kosmeta od dolaska Unmika funkcionišu srpske institucije koje faktički nikada nisu ni bile pod privremenom kosovskom upravom. U severnom delu Mitrovice sedište je Prištinskog univerziteta sa Medicinskim, Ekonomskim, Pravnim, Tehničkim i Filozofskim fakultetom, u Zubinom Potoku nalazi se Poljoprivredni, a u Zvečanu Fakultet likovnih umetnosti, dok je u Leposaviću Učiteljski i Fakultet za fizičku kulturu. Tu je i Zdravstveni centar, sa domovima zdravlja u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, koji zapošljava oko 1.600 radnika.
Pored glavnog mosta na severnoj strani Ibra, grupe srpskih mladića u sada već svetski poznatom kafiću „Dolče vita” osmatraju prelaske onih koji ulaze iz južnog u severni deo grada. Na severu Kosova mladima pozivi za vojsku ne stižu, vojska se ovde služi u „Dolče viti”. Period u kome su Kfor i Unmik mogli da impresioniraju Srbe na severu Kosova je završen. Kako kažu ovdašnji Srbi, odavno su shvatili da međunarodne snage „laju”, ali ne ujedaju.
I sam pokušaj misije Euleks da otvori kancelariju u severnom delu Mitrovice neslavno se završio – odmah po proglašenju nezavisnosti Kosova na motel, u ovom delu grada u kome je privremeno bila smeštena prethodnica misije, bačena je bomba, a prema nezvaničnim informacijama Srbinu, vlasniku motela, njegovi sunarodnici uputili su brojne pretnje, jer je „ugovorio posao sa okupatorom”. Ugovor o zakupu između motela i Euleksa tako je raskinut i pre nego što se osoblje uselilo u zgradu.
Srbi svoju netrpeljivost prema Kforu i Unmik-policiji iskazuju gde god stignu: viču na njih prilikom kontrola na administrativnim prelazima, psuju ih, nekad ih čak i šamaraju, koristeći činjenicu da zbog toga „mirovnjaci” ipak ne smeju da upotrebe oružje. Pasoše i lične karte pri ulasku i izlasku sa Kosova gotovo da niko ne kontroliše, a Unmik-policiju i Kfor kao da više interesuje provera vozila, pa na punktovima jedino vozačima traže saobraćajne i vozačke dozvole. Ostalim putnicima, koji obično rukom krenu ka džepu sa dokumentima, samo se zahvale.
U selima blizu puta od administrativnog prelaza Jarinje do Kosovske Mitrovice nema starih kuća, sve su renovirane, nadzidane i sa novim krovovima. Srbi na severu Kosova žive u nekoj vrsti „poreskog raja”, ovde nema fiskalnih kasa, nema PDV-a, ne plaća se struja, voda, ni telefon, šume se seku naveliko bez ikakve kontrole. Dok zaposleni u institucijama Srbije na Kosovu primaju duple plate, neki od njih primaju i treću od neke od bezbroj međunarodnih organizacija koje ovde deluju. Ulice su prepune automobila bez registarskih tablica, čijim vlasnicima svi gledaju kroz prste. Ovde mladi ne voze skutere kao u ostatku Srbije. „Kakav skuter, kad za 500 evra možeš da kupiš auto”, objašnjavaju oni.
– Ako radite kod privatnika, on vam neće uplaćivati ni penziono ni zdravstveno osiguranje. To ovde ne funkcioniše, a na Kosovu niko ni ne sme da razmišlja na tako duge staze – rekao je za „Politiku” Aco iz Sočanice. Kao i u centralnoj Srbiji, stanovnici severa Kosova, uz uvažavanje različitih političkih stavova, svome rukovodstvu najviše zameraju što „dozvoljava da se mnogo krade”.
– Pa svake godine kreče se iste škole i menjaju prozori, dobijaju se sredstva i od Vlade Srbije i od Unmika. Svojevremeno su fondovi UN delili novac za bavljenje vinogradarstvom u iznosu od 15.000 evra. Uzeše ljudi pare, a vinograda ni od korova – kazao je naš sagovornik.
Stiče se utisak da je kod međunarodnih mirovnjaka, ali i KPS-a, sve dopušteno, samo da ne uključuje ubistva i fizičke sukobe.
– Nama ovde fali prava policija. Kad se samo setim kako je bilo nekada, kad bih video policajca dok se noću vraćam iz kafane, momentalno bih se otreznio. A ovo danas"pa dovoljno je da vam kažem da je u Kosovsku policijsku službu mogao da se prijavi bukvalno ko je hteo – rekao nam je jedan od momaka zaposlenih u KPS-u.
Na severu Kosova cveta šverc, kanalima kroz šume se u Srbiju i iz Srbije prebacuje bukvalno sve: oružje, municija, ljudi, droga, tekstil, odeća, vozila, hrana, roba široke potrošnje. Mada se policija trudi da švercerima stane na put, oni za prolaz administrativne linije koriste džipove i zabite puteve na planini Rogozni, ali i čamce preko jezera Gazivode. Šverceri su se toliko osilili da čak angažuju i buldožere za popravku šumskih puteva, navodno zbog lakšeg prevoza drva. Jednom takvom švercerskom rutom nedavno je ušao na Kosovo i ministar Dinkić, u vreme kada su punkt Jarinje zapalili Srbi, pa je on bio zatvoren. Ilustracije radi, treba reći da su srpska Žandarmerija i carina u saradnji sa Unmikom nedavno iz jezera Gazivode, koje pripada opštini Zubin Potok sa kosmetske, i Tutinu sa strane centralne Srbije, izvadile crevo dugo čitav jedan kilometar, a široko metar, koje su krijumčari koristili za šverc nafte.
Marko Albunović
[objavljeno: 01/03/2008]
.jpg)
