Izvor: Politika, 06.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popov: Nova era u odnosima Beograda i Zagreba
Predsednik SDSS Vojislav Stanimirović pobedom Kukuriku koalicije očekuje promenu politike prema Srbiji nabolje, ali je skeptičan kada je reč o nekim krupnijim promenama za Srbe koji žive u Hrvatskoj
Tužbe pred sudom u Hagu, nerešeno pitanje međudržavne granice, sudbina nestalih, povraćaj opljačkane imovine, imovinska prava Srba prognanih iz Hrvatske – deo su „srpskog paketa” koji pobednička Kukuriku koalicija na hrvatskim izborima i novi premijer Zoran Milanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nasleđuju od svoje prethodnice Jadranke Kosor.
Odnose između dve države u proteklom periodu pratili su usponi i padovi, a najzaslužniji za „svetle“ momente su dva predsednika Boris Tadić i Ivo Josipović. Iako je bilo više susreta i sa premijerkom Jadrankom Kosor koja je dolazila i u Srbiju, šefica Hrvatske demokratske zajednice bila je mnogo „tvrđi orah”. Nekoliko meseci pre izbora davala je i izjave koje su dodatno doprinele zahlađenju odnosa.
Da li se dolaskom socijaldemokrate Milanovića na čelo hrvatske vlade može očekivati neka promena i u politici hrvatske vlade prema Srbiji? Ako je suditi po njegovim prvim izjavama u kojima najavljuje pomoć susedima na evropskom putu, ali i po onome što kaže njegova koaliciona partnerka Vesna Pusić, predsednica Hrvatske narodne stranke, koja otvara mogućnost povlačenja tužbi, vreme posle Kosorove moglo bi da bude bolje po odnose dve države.
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović očekuje promenu politike prema Srbiji nabolje, ali je skeptičan kada je reč o nekim krupnijim promenama za Srbe koji žive u Hrvatskoj.
Uz opasku da očekuje da će mandatar razgovarati sa srpskim zastupnicima u Saboru, ali da će njihova podrška zavisiti od toga da li će „biti mesta za njihov program u radu buduće vlade”, Stanimirović kaže da se moraju rešiti neki gorući problemi koji su zaostali iz prethodnog perioda vladavine HDZ koji je inače imao podršku SDSS-a.
„Za osam godina obnovili smo 20.000 srpskih kuća, ali je ostao nerešen problem stanarskih prava izbeglih. Takođe, tu je i otvoreno pitanje neisplaćenih penzija iz ratnih vremena o čemu niko ne želi da razgovara. Ne znam ni da li će ova vlast na to pristati jer se radi o ozbiljnim sredstvima”, kaže Stanimirović za „Politiku”.
Za Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam i Janka Veselinovića, predsednika grupe prijatelja sa zastupnicima hrvatskog Sabora, prve izjave predstavnika novih vlasti ulivaju optimizam.
„Prve izjave su veoma ohrabrujuće i iskrene pošto neke od aktera u budućoj hrvatskoj vladi i lično poznajem. Pre svega, izjava budućeg premijera Milanovića o tome da će se Hrvatska i kad uđe u EU solidarisati sa zemljama regiona koje su pretendenti na tom putu, što se odnosi i na Srbiju. Mnogo je konkretnija bila Vesna Pusić koja najavljuje intenziviranje saradnje u rešavanju otvorenih pitanja koja uvek u nekim momentima iskrsnu kao fitilj za pogoršanje odnosa. Ona je bila konzistentna u dosadašnjim potezima i svim izjavama tako da verujem u njenu iskrenost”, kaže Popov.
Tu su, kako ističe, pitanje procesuiranja ratnih zločina, nestalih, vraćanja kulturnog blaga i nagoveštaj mogućnosti povlačenja tužbe za genocid. Popov očekuje „novu eru” u međusobnim odnosima koja je veoma značajna jer će Hrvatska uskoro postati članica EU. Ali i zbog toga što od srpsko-hrvatskih odnosa zavisi i stabilnost u regionu.
I Veselinović naglašava da iz iskustva sa nekim predstavnicima nove vlasti nosi samo povoljne utiske.
„Vrlo sam zadovoljan što će moj kolega, šef poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u hrvatskom Saboru Neven Mimica biti potpredsednik vlade za evropske integracije, unutrašnje i vanjske poslove. Već to mi daje puno nade jer je čovek vrlo spreman da odnosi ’otople’ koliko god je to moguće. Takođe, lično iskustvo mi govori da će imenovanje Vesne Pusić za ministarku spoljnih poslova značiti i više prostora za saradnju”, ocenjuje Veselinović.
On očekuje da će nova hrvatska vlada pokrenuti jedan novi kurs koji će ići ka saradnji u regionu baš kao što je to učinio i predsednik Hrvatske.
„Verujem da će to biti jedna konzistentna politika, od predsednika do premijera, koja se neće voditi dnevnopolitičkim interesima ubirući poene na nekoj vrsti sukoba sa Srbima i Srbijom kao što je to u poslednje vreme, nažalost, činila Jadranka Kosor”, kaže Veselinović.
J. Cerovina
-----------------------------------------------------------
U Srbiji glasalo 1.035 hrvatskih državljana
Od 35.000 ljudi upisanih u hrvatske biračke spiskove koji žive u Srbiji na proteklim izborima na birališta je, prema nezvaničnim informacijama, izašlo njih 1.035. Od toga 490 je glasalo u konzulatu u Subotici, a 545 u ambasadi u Beogradu. Na prošlim izborima 2007. godine izašlo je gotovo četiri puta više birača – 3.841. Tada je, međutim, i broj biračkih mesta bio znatno veći.
A. I.
objavljeno: 07.12.2011
