Izvor: Politika, Beta, 10.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popov: Falsifikovali smo sopstvenu istoriju
Ideje o slobodi i vladavini zakona postoje u kulturnoj baštini Srbije i našeg naroda već 200 godina, ali ne izlaze na videlo, kaže dobitni ovogodišnje nagrade „Konstantin Obradović”
„Osam godina posle demokratskih promena mi smo se ponovo našli u nekoj sličnoj situaciji. U čisto simboličkoj ravni, svi oni meteži, nasilje, zločini i pljačke započeti su u Srbiji sa Kosovom kao glavnim simbolom. Sada se ponovo javilo Kosovo kao simbol koji po Ustavu iz 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine ujedinjuje vlast i opoziciju. To smatram glavnim neuspehom”, razočaran je Nebojša Popov tempom promena u Srbiji posle 2000. godine koji je dobio nagradu „Konstantin Obradović” za unapređenje kulture ljudskih prava za 2008. godinu.
Žiri je odluku o nagradi ovom sociologu i uredniku lista „Republika” obrazložio činjenicom da je Popov „retka i autentična pojava veoma širokog dijapazona, kojije svojim aktivnostima i stvaralaštvom obeležio razdoblje od blizu 50 godina”.
Popov je u javnosti poznat kao jedan od inicijatora i vodećih članova prve nevladine organizacije u SFRJ, Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu, koja je krajem osamdesetih i početkom devedesetih naokruglimstolovimai javnimraspravamapokušavala da pronađe način za miran rasplet krize. Kasnije je učestvovao u mnogim antiratnim akcijama, a do danas je ostao žestoki kritičar nacionalističke propagande i zastupnik ideje o individualnim slobodama građana.
U čemu je problem, zbog čega nam se čini da stojimo u mestu?
Neophodno je danađemo ravnotežu između individualnog i kolektivnog. To je jedan od najvećih problema koje imamo, a on postoji od početka 19. veka, od stvaranja Srbije modernog doba. Razne dinastičke, partijske i druge parcijalne ideologije nastojale su da se nametnu kao dominirajuće i u tom nastojanju eliminisalesu iz složene srpske kulture i političke istorije vrlo važne ideje, trendove i ličnosti. Da pomenem jednu koja je malo poznata – to je Boža Grujović, koji je 1805. godine kao sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta pripremao Ustav ustaničke Srbije, u kojem je jasno napisano da ljudi bez slobode i ljudskih prava nisu ljudi nego zveri, te da ne mogu biti ljudi ako nisu slobodni i ukoliko u zemlji ne postoji vladavina zakona. To je čovek napisao 1805. godine.
Toga u zvaničnim udžbenicima nema.
Ideja o individualnim slobodama isključena je u ime kolektivnih sloboda. Taj snažan tok koji je postojao tokom čitavog 19. veka u Srbiji, da se nađe ravnoteža između, kako su tada govorili, unutrašnje slobode građana u svojoj zemlji i nacionalne slobode spram drugih država, zaboravljen je. A na tim idejama formirano je ono najvrednije u našoj kulturnoj baštini. Dositej Obradović i Boža Grujović su začetnici te ideje. Velikani koji se slave proteklih 200 godina,kao idanas Vuk Karadžić i Njegoš, ipak,tražili su od kneza Miloša da se zabrani štampanje dela Dositeja Obradovića. Srećom, to se nije dogodilo.
Osećamo li danas posledice takvog pristupa nacionalnoj istoriji?
Redukcija naše složene kulturno-političke istorije svih ovih 200 godina suzila je optikum i današnjih građana Srbije, jer im se stalno nameće kao jedino važno da se postigne nacionalna sloboda. Kad se istorija redukuje na samo ono što odgovara dominantnoj ideologiji onda oni koji govore o individualnim slobodama i vladavini zakona izgledaju kao šverceri slobode i ljudskih prava sa Zapada.
Nije li na sceni ponovo populizam protiv kakvog ste se borili devedesetih?
Nekadašnji protivnici Miloševića danas prave kompromise koji nisu principijelni. Ujedinili su se zbogKosova bez truda da ustanove koji su suštinski problemi društva, privrede i države, i da rešavaju te probleme tamo gde imaju vlast, a ne da zaoštravaju probleme tamo gde vlast nemaju.
Koliko populizma ima u današnjem stremljenju Srbije ka ulasku u Evropsku uniju?
Nisam pristalica šamanske tradicije, niti bele ili crne magije, ni ovih estradnih priča o ljudskim pravima i standardima. Meni ne smeta ni resavska škola prepisivanja evropskih zakona. Međutim, ideje o slobodi i vladavini zakona postoje u kulturnoj baštini Srbije i našeg naroda već 200 godina, ali ne izlaze na videlo.
Možemo li onda ovo današnje zalaganje za EU da svrstamo u šamanizam?
Tog šamanizma ima mnogo, i kod vlasti, i kod dela opozicije, a i kod nevladinih organizacija.
Deo javnosti u Srbiji nevladine organizacije, zbog činjenice da se delom finansiraju iz inostranstva, još shvata kao neprijateljski faktor.
Kad izbacite iz tradicije ideje slobode i vladavine zakona, onda imate falsifikovanu nacionalnu istoriju. Ona se povezuje savlašćukoja ne želi bilo čime da bude ograničena unutar nacionalne države, nego sve relacije prebacuje ka spolja. Dakle, treba nam vlast da nas zaštiti od nekih rivala, protivnika, neprijatelja, zavera kojima smo okruženi. Iz tog fokusa potiče i takva percepcija NVO.
Marko Albunović
[objavljeno: 11/12/2008]
.jpg)
