Izvor: Politika, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo radi skupština
Pošto je unutar vladajuće koalicije postignut dogovor o raspisivanju izbora, povlačim zahtev za održavanje sednice Ustavnog odbora, a ovim su se stekli uslovi za nastavak rada parlamenta, rekao je Miloš Aligrudić, potpredsednik DSS-a.
Oliver Dulić, predsednik Narodne skupštine i pomenutog odbora, koji je uporno odbijao da zakaže sednicu ovog tela, pozivajući "sve poslaničke grupe da omoguće rad parlamenta", zakazao je odmah dan za glasanje. I nikom ništa. Kao da parlament nije bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u blokadi i kao da, pre toga, i jedan i drugi, "sto" puta nisu zamerili opoziciji što, svojim diskusijama mimo dnevnog reda, onemogućava rad skupštine, a "toliko posla nas čeka".
Aligrudić je potrošio onoliko reči da objasni zašto mora da se sastane Ustavni odbor, pa je, u to ime, i pisao Duliću. On mu je umesto zakazivanja sednice odbora "otpisao" pozivom da se omogući rad parlamenta. Nijedan od njih dvojice, međutim, nije direktno rekao ko blokira rad parlamenta, a indirektna potvrda tvrdnji da poslanički klub DSS–NS neće da učestvuje u glasanju dok se ne reši pitanje izbora, stigla je u pomenutom Aligrudićevom objašnjenju postignutog sporazuma između DS-a i DSS-a.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a, ne vidi ništa sporno u traženju i odustajanju od zahteva da se sastane Ustavni odbor. Prema njenim rečima, "u jednom trenutku bilo je nesporazuma oko tumačenja Ustavnog zakona i rokova koje on propisuje i postojala je mogućnost da se to razreši na sednici Ustavnog odbora, ili da se stranke koalicije saglase oko toga šta znači poštovanje Ustavnog zakona". Ona ističe da je Demokratskoj stranci "izuzetno važno što su se stranke sporazumele da Ustavni zakon propisuje da je 31. decembar poslednji rok za raspisivanje izbora i da oko toga više nema polemike".
Opozicija se u ovaj spor DS-a i DSS-a nije mešala, a Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da Ustavni odbor i nije bio nadležan da unapred tumači ko je u pravu. Prema njegovim rečima, sve do 31. decembra postojala je teoretska mogućnost da budu doneti Ustavnim zakonom propisana akta: "trebalo je insistirati da izbori ne budu raspisani pre 31. decembra, ukoliko zakoni ne budu doneti, jer bi onda, možda, Dulić bio u pravu da je 31. raspisao izbore, iako nema zakona – imao bi pokriće u nekom ustavnom roku koji ga na to obavezuje". Ali, DS je, kaže Nikolić žurio sa izborima, DSS ih nije hteo... Međutim, ističe Nikolić, "oni se igraju i sa skupštinom i sa odborom, koji deli sudbinu parlamenta". On podseća da se opoziciji stalno spočitava da blokira rad parlamenta i dodaje: "Zbog svađe DS-a i DSS-a skupština je bila u takvoj blokadi da više niko nema pravo da kaže srpskim radikalima kako smo napravili cirkus od parlamenta time što vršimo nekakvu, moram da kažem, blokadu parlamenta time što koristimo reklamiranje povrede Poslovnika da pitamo neuhvatljive ministre ponešto iz njihovog resora. I njima je to jasno, pa me je već zvao Oliver Dulić da zamoli da raspravljamo o zakonima koliko hoćemo, ali da ne idemo na postavljanje pitanja da bi mogli ti zakoni, koji još nisu ni na vladi bili, da budu doneti. Nama su, međutim, svi zakoni isti, pa će sve ići istim tempom. Imali smo priliku da vidimo kad je DS opstruirao rad prilikom mog izbora za predsednika, pa DSS kada je pričao o amandmanima preko reklamiranja Poslovnika, pa sada... I to je normalno, samo nije opravdano kad to radi SRS. Mi ćemo raditi kao i do sada, a ne zaboravite mnogo toga u Srbiji od nas zavisi".
Što se blokade parlamenta tiče, Nada Kolundžija kaže da je, "nažalost, metod pritisaka prisutan i u drugim parlamentima, kao način da se postigne rešenje do kojeg je nekome stalo". Ona, međutim, ističe: "Ne mislim da je to dobar metod, naročito nije dobro ako se to dešava u koaliciji koja je vladajuća i koja treba da funkcioniše na osnovu dogovora i sporazuma – to nije bilo najsrećnije rešenje".
-----------------------------------------------------------
Usvojeni zakoni o vladi, praznicima, državnom pečatu
Poslanici izabrali i novu Republičku izbornu komisiju, čija je predsednica Sonja Brkić
Poslanici Narodne skupštine Srbije, posle više od mesec dana rasprave i male pauze u radu zbog nesuglasica oko raspisivanja predsedničkih izbora, izjasnili su se juče o sve 32 tačke dnevnog reda. Između ostalog, parlament je razrešio dužnosti stari sastav Republičke izborne komisije i izabrao novi, na čijem čelu je Sonja Brkić, sudija Vrhovnog suda Srbije, dok je zamenik ostao isti Dejan Đurđević.
Izmenama Zakona o vladi utvrđeno je, između ostalog, da član vlade ne može istovremeno da bude i narodni poslanik, kao ni poslanik u pokrajinskom i u parlamentu jedinice lokalne samouprave. Prema novim odredbama, predlog za izglasavanje nepoverenja vladi, umesto 20, kako je bilo, mora da podnese 60 poslanika. Jedna od novina je i ta da vanredno stanje više ne može da uvede predsednik Republike na predlog vlade, već Narodna skupština, kao i to da će se članovi vlade prilikom polaganja zakletve, zaklinjati i na očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Zakonom o državnom pečatu Republike Srbije, Srbija je, prvi put kao samostalna država, dobila svoj pečat, kao simbol državnosti. Državni pečat je okruglog oblika, prečnika 60 milimetara, sa velikim grbom u sredini.
Izmenama Zakona o osiguranju predviđena je oštrija kontrola ispunjenosti uslova za osnivanje društava koja se bave osiguranjem, a regulisana je i privatizacija društvenog kapitala u društvima za osiguranje.
Izmenama Zakona o državnim praznicima, ukinuto je praznovanje 27. aprila kao dana SRJ, a praznici koje smo ranije praznovali po zakonu zajedničke države SCG preneti su u srpski zakon. Tako ćemo ubuduće, Novu godinu (1. i 2. januar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan pobede (9. maj) praznovati po srpskom zakonu prva dva praznika neradno, treći radno, kao i do sada.
Izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, utvrđeno je, između ostalog, pravo suda da, na obrazložen predlog tužioca za ratne zločine, naredi nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora i optička snimanja osoba za koje postoji osnovana sumnja da su sami, ili sa drugima, počinili ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti. Sve pomenute mere važe i za njihove pomagače.
Skupština je ratifikovala i više međunarodnih sporazuma, ugovora i konvencija.
-----------------------------------------------------------
Podrška narodu Kube
Poslanici su sa 209 glasova "za" usvojili i Deklaraciju o neophodnosti okončanja sankcija i izolacije Kube, koju je predložila poslanička grupa SRS-a. Ovom Deklaracijom se daje puna podrška Rezoluciji Generalne skupštine UN o neophodnosti okončanja ekonomskih i finansijskih sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji i izražava solidarnost sa narodom Kube.
[objavljeno: ]
.jpg)
