Izvor: Blic, 19.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovljeni
Vladan Batić, ministar pravde, govori za 'Blic' o krizi lokalne vlasti
Ponovljeni lokalni izbori najkasnije za 90 dana
BEOGRAD, VALJEVO - U opštinama u kojima ne funkcioniše lokalna vlast i u kojima je uvedena prinudna uprava mogu se u sledećih dva meseca očekivati vanredni lokalni izbori, najavio je Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave. Kako je on objasnio, opštinskim većima koja trenutno vode brigu o tim opštinama naloženo je da urgentno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizuju nove izbore i dat im je rok od 60 do maksimum 90 dana.
- Prinudna uprava je uvedena u Bosilegradu, Batočini, Kladovu i još nekoliko opština. Prinudna uprava će biti uspostavljena u Lajkovcu i Irigu, dok se o incidentu koji je izbio u Lebanu još raspravlja. Zamenik ministra pravde zadužen za lokalnu samoupravu Dušan Protić posetio je Lebane i naložio upravnom inspektoru da ispita situaciju. Kada izveštaji budu gotovi donećemo odluku da li je potrebna prinudna uprava i da li će i u toj opštini biti raspisani vanredni izbori - objasnio je ministar Batić za 'Blic'.
U Lebanu je formiran krizni štab, koji zahteva smenu vlasti Jugoslovenske levice, koja ima 29 od ukupno 31 odbornika. Krizni štab je pre nekoliko dana upao u zgradu SO i zatražio smenu opštinskih čelnika. Potom su pristalice lokalne vlasti pretukle pristalice DOS. Oni su odgovorili blokadom magistralnog puta Leskovac-Medveđa i traže da se uhapse predsednik opštine Gojko Marjanović i načelnik policije Srđan Mitić.
Ministar Batić je juče u Valjevu istakao da Vlada nije dala 'zeleno svetlo' za formiranje kriznog štaba u Lebanu i da ne podržava nasilno preuzimanje vlasti. On je takođe rekao da su protiv batinaša iz JUL podnete krivične prijave.
JUL je juče saopštio da daje apsolutnu podršku građanima Lebana koji su 'odbranili svoju izbornu volju'. A.Ć. - P.R. Ko nije državljanin SRJ - u Hag
VALJEVO - Odgovarajući na novinarsko pitanje da li će SRJ izručiti Haškom tribunalu lica koja su osumnjičena za ratne zločine, a koja nisu naši državljani, Batić je naglasio da je o tome nedavno razgovarao sa predsednikom Koštunicom i saveznim ministrom pravde, Momčilom Grubačem i da je postignuta saglasnost da pravne prepreke za to ne postoje. Batić i Grubač će u toku ove nedelje posetiti Tribunal. Koštunica u Mađarskoj
BEOGRAD (FoNet) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica obećao je da će uskoro posetiti Mađarsku, rekao je agenciji MTI Jozef Pandur, novi mađarski ambasador u Beogradu, nakon što je predsedniku SRJ predao akreditiv. On je izjavio i da je Mađarska obradovana odlukom jugoslovenske vlade da se u Subotici otvori mađarski konzulat. 'Napredak srpske i drugih zajednica na svojoj teritoriji Mađarska smatra svojim nacionalnim interesom i veruje da koraci u rešavanju otvorenih pitanja vojvođanskih Mađara značajno mogu da doprinesu odnosima dve strane i njihovoj uravnoteženosti', ocenio je Pandur. Predizborne koalicije i savezi u Crnoj Gori Moguća koalicija SNP sa NS i SNS
PODGORICA - Potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore i crnogorski premijer Filip Vujanović rekao je da ga raduje ponuda Liberalnog saveza Crne Gore za stvaranje koalicije uoči aprilskih vanrednih parlamentarnih izbora. On je podsetio da su liberali sa prilično ironije ignorisali raniju inicijativu DPS da se sedne za sto i o tome razgovara. On je dodao da će Glavni odbor DPS, na sednici 20. marta, ozbiljno razmotriti tu ponudu.
- Hendikep te ponude je u tome što je usledila svega desetak dana pre utvrđivanja izbornih lista. Čudi, takođe, da se takav predlog ne nudi i Socijaldemokratskoj partiji Crne Gore, koja je prirodni saveznik DPS na ovom projektu - rekao je Vujanović.
On je saopštio da je njegov lični stav da ne treba prihvatiti zahtev liberala da se odustane i od najnovije platforme Vlade Crne Gore o odnosima sa Srbijom. Vujanović je rekao da ta platforma obezbeđuje ono što je krucijalni interes Crne Gore, a to je nezavisna i međunarodno priznata Crna Gora. Osvrćući se na stav Liberalnog saveza da je DPS promenio svoju politiku, Vujanović je rekao da 'nisu evoluirali stavovi DPS, nego su evoluirale prilike kojima se ta partija prilagodila'.
Inače, politički lider Liberalnog saveza Miodrag Živković saopštio je da liberali nude predizbornu koaliciju DPS sa 'jasnim, nedvosmislenim i bezuslovnim stavom o hitnoj i neodložnoj potrebi obnavljanja punog državnog suvereniteta Crne Gore'. On je rekao da će LS u takvu predizbornu koaliciju sa DPS i eventualno sa drugim konstituentima koalicije ući 'pod uslovom da DPS jasno i nedvosmisleno, odgovarajućom političkom odlukom svog nadležnog stranačkog organa odustane od postojeće platforme Vlade o redefinisanju odnosa između Crne Gore i Srbije'.
Dragan Koprivica, član Glavnog odbora SNP, istakao je da je sednica GO te partije 24. marta do kada se očekuje odluka o stvaranju koalicije za Jugoslaviju.
- Određenih kontakata bilo je sa NS i SNS i moguć je dogovor oko stvaranja široke koalicije za Jugoslaviju, ali još nije ništa definisano. SNP je spreman da ponudi i mandat više tim partijama u cilju stvaranja koalicije i pobede na izborima 22. aprila. Međutim, i SNS i NS treba da pokažu određenu toleranciju kada je to u pitanju - rekao je Koprivica.
Dragan Šoć, predsednik NS, istakao je da je još sve otvoreno kada je u pitanju stvaranje koalicije.
- Formiranje koalicije za NS je pre svega pitanje političke procene da li će ta koalicija doprineti ideji očuvanja državne zajednice Srbije i Crne Gore. Mi ćemo svakako razmotriti predlog SNP - rekao je Šoć.
On je dodao da stvaranje koalicije 'projugoslovenskih' stranaka umnogome zavisi i od toga šta će uraditi partije sa 'procrnogorskom' orijentacijom.
Demokratska unija Albanaca trebalo je juče da odluči o eventualnom stupanju u koaliciju sa Demokratskim savezom u Crnoj Gori, koji je već ponudio stvaranje takvog predizbornog saveza dveju nacionalnih albanskih stranaka. Prema rečima Ferharta Dinoše, portparol DUA, očekuje se da Glavni odbor ove stranke prihvati stvaranje koalicije. S.R.
Momčilo Trajković, predsednik Saveznog komiteta za Kosmet Kosovo zapostavljeno
BEOGRAD - Savezni komitet za Kosovo i Metohiju počeo je da radi i on već obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je saradnja sa međunarodnom zajednicom. Punom parom počeće da radi kada se postavi na prave temelje, a to će biti za nekoliko dana. Važno je da je on prihvaćen od međunarodne zajednice - rekao je u razgovoru za 'Blic' Momčilo Trajković, predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju Kakva je saradnja Savezne i Republičke vlade u vezi sa rešavanjem problema na Kosmetu?
- Mi pokušavamo da sa Republičkom vladom napravimo dogovor da ona deo ovlašćenja prenese na Saveznu vladu. To su ovlašćenja koja podrazumevaju koordinaciju na tom području. U tom slučaju Savezni komitet bio bi zajedničko telo obeju vlada, koje bi na Kosovu i Metohiji koordiniralo njihov rad. Mi smo predložili Republičkoj vladi da u okviru Saveznog komiteta ima svoje institucije koje će sprovoditi politiku u pokrajini, ali još uvek čekamo odgovor. Stiče se utisak da niste zadovoljni odnosom Republičke vlade prema problemima u pokrajini.
- Prošla vlada je radila naopako, a ova ne radi dovoljno. Ja pokušavam da te kritike uputim unutar vlasti i samog DOS, ali polako se stiču uslovi da otvoreno izađem pred javnost i kažem da nema dovoljno interesovanja za krupne probleme na Kosmetu. Ja znam da je važno rešiti problem jedne i po opštine na jugu Srbije, ali to ne znači da treba zapostaviti Kosovo. Republička vlada sve što je u vezi sa Kosovom upućuje Komitetu, koji nema ni ovlašćenja ni novca da rešava ta pitanja. Albanci na Kosmetu rade na stvaranju ustava.
- Mi smo energično protiv toga da se privremena samopurava na Kosovu i Metohiji rešava ustavom koji bi napravili Albanci. Njihov cilj je nezavisno Kosovo, a ustav predodređuje status koji podrazumeva nezavisnost pokrajine. Mi želimo da učestvujemo u stavaranju pravnih okvira za funkcionisanje pokrajine. Imali smo našeg predstavnika u radnoj grupi, ali on se povukao, jer nije stvoren ni politički ni bezbednosni ambijent u kome bi moglo da se radi. Mi smo pokazali političku volju i želju da učestvujemo u dijalogu. U razgovorima sa Hakerupom izneo sam zahtev da se naša država uključi u izradu pravnih okvira koji ne smeju voditi ka nezavisnom Kosovu. Potrebno je obezbediti privremenu samupravu koja će omogućiti funkcionisanje lokalne i pokrajinske vlasti, a koja neće biti u susprotnosti sa našim zakonima. Ima najava da bi Vlada Srbije mogla da uradi platformu za Kosovo i Metohiju.
- Mi smo već napravili koncept rada Saveznog komiteta u kome su sadržani osnovi i metode rešenja krize. Čim se Komitet u potpunosti formira, angažovaćemo institute i ekspertske grupe koji će raditi pojedine projekte. Prvi među njima jeste preispitivanje sadašnjeg međunarodnog bezbednosnog sistema u pokrajini i njegovo poboljšanje u cilju pune garancije bezbednosti za sve građane Kosmeta. Zatim, početak dijaloga između kosmetskih Albanaca i Srba, odnosno političkih predstavnika albanske zajednice i države uz podršku međunarodne zajednice. Treći projekat podrzumeva povratak svih prognanih lica, četvrti saniranje teških posledica u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, peti konsolidaciju srpske nacionalne zajednice i manjinskih nealbanskih zajednica na Kosmetu i šesti projekat se odnosi na ekonomski i socijalni razvoj pokrajine.Ovaj projekat bi mogao biti osnova neke buduće platforme za Kosmet i on je još pre mesec dana dostavljen i DOS-u i Vladi, ali odgovora nema. Da li je Savezni komitet kadrovski osposobljen?
- Kadrovska rešenja su vrlo bitna. Do sada je u lokalnoj samupravi, okruzima, PIV i Jugoslovenskom komitetu za saradnju sa Unmikom bilo zaposleno oko dve hiljade ljudi. Planiramo da smanjimo broj zaposlenih, jer je do sada samo PIV imao 220 zaposlenih, a Kosovski okrug blizu 300 ljudi. Mi planiramo da, ukoliko Komitet ostane samo telo Savezne vlade, zaposlimo sedamdsetak ljudi, a ukoliko Republička vlada prenese deo svojih nadležnosti na ovu instituciju,
