Izvor: B92, 25.Mar.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ponoš: Isporuka oružja nije pretnja

Beograd, Gračanica -- Zdravko Ponoš ocenio da odluka o isporuci američke vojne opreme Kosovu ne predstavlja oružanu pretnju Srbiji.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš dodao je da je "politički svakako reč o nekorektnom, neprimerenom i štetnom potezu". "Odluka predsednika SAD Džordža Buša da odobri isporuku vojne opreme nezavisnom Kosovu zaslužuje pažnju, i to nije korak u dobrom smeru. To je pogrešna stvar", izjavio je Ponoš u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << intervjuu agenciji Tanjug.

Prema njegovim rečima, "Kosovu u ovom momentu sigurno ne treba dodatno naoružanje, koliko su mu potrebni traktori, seme, škole, obdaništa, radna mesta...".

"Mislim da bi takva pomoć stanovništvu Kosova u ovom momentu bila mnogo primerenija, ako imamo u vidu da je konflikt iza nas i da je ovo postkonfliktni period", rekao je načelnik Generalštaba VS i dodao da nije jasno šta se dobro dobija isporukom naoružanja vladi samoproglašene države Kosovo.

"Ne verujem da to bitno remeti vojni balans u regionu, i to ne predstavlja direktno vojnu pretnju Srbiji. Bilo bi, uostalom, jako loše kada bi naoružavanje dve i po hiljade ljudi predstavljalo direktnu ili trenutnu oružanu pretnju Srbiji", rekao je on.

"Politički je to svakako neprimeren gest, štetan gest odlazeće američke administracije ili, bolje da kažem, dela te administracije, pre svega, možda nekoliko ljudi koji završavaju posao započet još za vreme Klintonove administracije", rekao je Ponoš.

Odluka američke administracije, prema njegovim rečima, svakako neće doprineti unapređenju srpsko-američkih, a pogotovo srpsko-američkih vojnih odnosa.

Ponoš smatra "da je takav gest pre svega kompenzacija za sporu ili sporu u odnosu na očekivanu dinamiku priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova".

"Možda je to kompenzacija i smirivanje ekstremista na Kosovu, ali to je kratkovido i dugoročno ne nosi ništa dobro", rekao je on.

Ponoš je ocenio da stanje bezbednosti u Kopnenoj zoni bezbednosti nije narušeno, ali da je vrlo osetljivo.

Vojska Srbije, rekao je, pažljivo prati situaciju, spremna je da preduzima mere shodno situaciji na terenu i da brzo reaguje zajedno sa ostalim snagama bezbednosti Srbije.

"U ovom momentu nema potrebe za dodatnim pojačanim angažovanjem, a jedan od razloga što to ne radimo je i naša namera da svojim aktivnostima ne odvlačimo pažnju sa problema na Kosovu i Metohiji, kojima Kfor i UNMIK treba da se posvete", rekao je on i dodao da "nivo poverenja koji smo izgradili u prethodnom periodu omogućava da se tako ponašamo.

"Saradnja VS i Kfora, je, pre svega, vezana za odnose duž administrativne linije i u tom pogledu nije bilo narušavanja naše saradnje", rekao je on, ističući da je saradnja " i dalje vrlo korektna i u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama sa obe strane".

Ponoš je istakao da je "za vreme dešavanja koja su usledila nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bio u redovnom kontaktu sa komandantom Kfora generalom Gzavije Bo de Marnakom".

"Razmenjivali smo informacije. U nekoliko navrata smo se i savetovali šta je mudro da se radi u takvoj situaciji, i to je bilo dobro. A ta vrsta komunikacije je ishod prethodno uspostavljenog poverenja i ugleda koji VS ima poštujući međunarodno potpisane sporazume i obaveze koje Srbija ima", rekao je on.

Ponoš je kazao da je "prilikom dešavanja 17. marta komandantu Kfora ukazao da su događaji u severnom delu Kosovske Mitrovici pokazali da su izabrani loše vreme i loša metodologija za izvedenu akciju i da je bilo elemenata prekomerne upotrebe sile".

"U isto vreme, i agresivan nastup građana prema pripadnicima Kfora i UNMIK-a nije nešto što ide u prilog našim interesima, jer Srbe na Kosovu u ovom momentu nema ko drugi da štiti osim međunarodnih snaga, koje su tamo u sklopu mandata UN, što mi priznajemo i prihvatamo", rekao je on.

O modernizaciji Vojske Srbije

Zdravko Ponoš je izjavio da je jedan od prioriteta u okviru procesa reformi u Vojsci Srbije opremanje novim sredstvima, ali i oslobađanje od zastarelih viškova naoružanja i vojne opreme.

"Važno je da ne pravimo dodatni trošak čuvajući ono što nam objektivno ne treba i držeći u vojsci opremu koja jednostavno više nije odgovarajuća za odgovor na nove bezbednosne izazove sa kojima se suočavamo", rekao je Ponoš.

Ponoš je naveo da smo "zato i grupisali tehniku koja nam ne treba i da nešto od toga neće moći da se proda", precizirajući da "neka stara sredstva, poput tenkova T-55, svakako nisu hit na međunarodnom tržištu naoružanja i vojne opreme".

"Možda ozbiljniji problem u ovom momentu su viškovi municije i minsko-eksplozivnih sredstava kojima su zatrpana naša skladišta... To je jedan od ozbiljnijih bezbednosnih izazova sa kojima se suočava Srbija, a i mnoge druge zemlje", rekao je on.

On je dodao da problem viškova zastarele municije i manjka kvalitetnog skladišnog prostora Vojska ne može sama da reši, a pomoć Vlade, najavljena nakon eksplozije u skladištu kod Paraćina, ostala je na nivou obećanja.

Ponoš je rekao i da je nabavka telekomunikacione opreme jedan od naših prioriteta jer u toj oblasti preko 20 godina nismo kupovali ozbiljnija sredstva.

Ponoš je rekao da su u oblasti modernizacije vojnog vazduhoplovstva "napravljeni ozbiljni iskoraci posle višegodišnjeg zastoja".

"Problem sa mlaznim gorivom je prevaziđen zahvaljujući, između ostalog, angažovanju aktuelnog menadžmenta Ministarstva odbrane, i taj problem više ne postoji. Naši piloti sada mogu da lete dovoljno", rekao je on.

On je podsetio i da se remontuju i modernizuju avioni MiG-29 i da smo započeli sa remontom transportnih helikoptera MI-8 i MI-17, kao i borbenih helikoptera MI-24.

Ponoš je rekao i da se radi na modernizaciji naših raketnih sistema "Kub" i "Neva", pri čemu se oslanjamo na domaće razvojne, istraživačke i proizvodne potencijale, s obzirom na to da je nabavka novih sistema u ovom momentu nešto što nam nije dostižno.

"Tu su i radarski sistemi, gde imamo nekoliko generacija radara, a koje, uz izvesne modifikacije, možemo da koristimo. To je sve deo koncepta koji sada razvijamo, tzv. Centra za kontrolu suvereniteta vazdušnog prostora... Potrebno je da to bude uvezan sistem, po ugledu na moderne evropske vojske", rekao je on.

Ponoš je rekao i da je započeta izrada programskih dokumenata za nabavku novog višenamenskog borbenog aviona, "ali nije realno da ćemo moći da uđemo u nabavku pre 2011-2012."

Osvrnuvši se na saradnju sa programom NATO-a "Partnerstvo za mir", on je rekao da se ta saradnja "nije unapredila od momenta kada je Srbija ušla u taj program, i da je to šteta".

Kfor: Isporuka ne mora da bude ostvarena

Komandant Multinacionalne brigade Kfora - Centar - irski general Džeri Hegerti izjavio je danas da je odluka američkog predsednika Džordža Buša da SAD pošalju oružje Kosovu politička, dodavši da isporuka može, ali i ne mora da bude ostvarena.

"Njihovo proglašenje namere da Kosovu isporuče oružje može, a i ne mora da znači da će se i obistiniti. Ako se tako nešto i desi, mi smo tu da procenimo situaciju", rekao je Hegerti Radio Gračanici.

On pretpostavlja da će, pre ili kasnije, odbrambene snage Kosova biti uspostavljene, da će imati oko 2.000 ljudi i da će oni, "verovatno, dobiti nekakvo oružje".

"Nisam političar, a to su političke odluke. Ako ovo oružje i dođe, imaće, verovatno, neku vrstu legalnog toka, odnosno biće nadgledano, za razliku od oružja koje se ilegalno nalazi na Kosovu", rekao je general Hegerti.

Naglasivši da je to samo njegova pretpostavka, Hegerti je kazao da će Kfor, bez obzira na sve, zadržati glavnu kariku kada je u pitanju bezbednost na Kosovu.

"Kfor ima svoju ulogu. Znam da ima određenih problema u smislu slobode kretanja, ali taj problem moraju rešavati podjednako sve zajednice na Kosovu.

Najveća odgovornost po pitanju slobode kretanja leži na kosovskim Albancima, odnosno Vladi Kosova, koja treba da ubedi stanovništvo da je sloboda kretanja moguća za sve", istakao je Hegerti.

Nastavak na B92...

Večernje novosti: Isporuke oružja nisu pretnja