Izvor: Glas javnosti, 20.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomiriće se samo trećina Srbije?!
BEOGRAD - Gromoglasno najavljivana Deklaracija o pomirenju, koju su inicirale DS i SPS, trebalo je da bude potpisana krajem jula, ali se od toga odustalo zbog tadašnje političke situacije (čitaj: hapšenja Karadžića), a ni sad se ne zna kada će tačno biti stavljen paraf. Pominje se kraj ovog meseca. Verovatno je da će tako i biti, jer se, po mnogim mišljenjima, čekalo i na formiranje vlasti u Beogradu. Inače, Ivica Dačić, lider SPS-a je nedavno, pojašnjavajući ovu ideju, rekao da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ona biti „osnova zajedničke odgovornosti dve stranke za realizaciju vizije Srbije kao demokratske, celovite, ekonomski i kulturno razvijene države i države socijalne pravde“.
E sad, veliko je pitanje ko će tu zapravo da se miri, jer, kako stvari stoje, potpisaće je samo Tadić i Dačić, lideri Demokratske stranke i Socijalističke partije, sada vladajućih u parlamentu Srbije. O svemu govori jednostavna matematika - Tadićeva lista u parlamentu broji ukupno šezdesetak „njegovih“, dok je „ostatak“ pripao SPO-u, LSV-u, SDP-u i DSHV-u. Što se tiče vlasti, Dinkićevoj G17 plus pripadaju 24 mandata, ali oni se dosad nisu ni osvrtali na najavljeni sporazum i teško je verovati da će ga i potpisati. S druge strane, Ivica Dačić ima svojih jedanaest poslanika, zajedno sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom dvadeset i na kraju računica kaže da će u najbolju ruku tek sedamdesetak poslanika potpisati ovaj dokument - u prevodu manje od trećina poslanika skupštinskog saziva, ili još jasnije - ni trećina onih koji predstavljaju građane Srbije.
VUČELIĆ: BESMISLENO POMIRENJE
A da ni u samom SPS-u nisu svi za pomirenje, govori o nedavna izjava Milorada Vučelića, člana Glavnog odbora stranke, koji je rekao da je deklaracija potpuno besmislena.
- Oni koji bi trebalo da se pomire to su već učinili i lepo sarađuju u vlasti - rekao je on. Vučelić je uveren i da će saradnja DS-a i SPS-a trajati dugo.
Povodom najavljenog potpisivanja deklaracije o pomirenju, Branko Ružić, šef poslaničkog kluba SPS-a, pojasnio je da će tek kada je te dve stranke potpišu uslediti zvaničan poziv ostalima da im se pridruže.
Ružić je podsetio i da niko osim te dve stranke nije video tekst deklaracije izrazivši uverenje da nijedna relevantna politička stranka u Srbiji neće imati ništa protiv njenog sadržaja. Upravo u ovom delu njegove izjave i leži „caka“ - niko od predstavnika važnijih političkih stranaka u zemlji nije dosad nijednom rečju pomenuo da ih ovaj papir uopšte i zanima, a kamoli da ih interesuje sadržaj. Dakle, teško je verovati da će iko od onih sa Tadićeve liste, a koji nisu iz DS-a staviti potpis, a sada gotovo neverovatno izgleda mogućnost da će to uraditi i neko iz opozicije.
Gordana Pop Lazić iz SRS-a kaže za Glas da to nema „apsolutno nikave veze sa radikalima i da ih to pomirenje uopšte ne interesuje“.
- Za DS i SPS mi je i logično da se mire, jer su i jedna i druga stranka članovi Socijalističke internacionale, a što se nas tiče, nemamo s kim ni da se mirimo, jer se ni s kim nismo ni svađali - zaključila je ona.
Sličan komentar dobili smo i iz druge najveće opozicione stranke, one Koštuničine, od Đorđa Mamule, visokog funkcionera DSS-a.
- To je čisto partijski sporazum, koji zaista nema nikave veze s nama, inače mislim da je i preambiciozno nazvan i mi zaista ne želimo da se mešamo u to. Ipak, hoću da podsetim da ovo i nije originalna ideja Dačića i Tadića, jer je još u novembru 1994. godine pokojni Zoran Đinđić želeo da se miri i govorio kako je „Slobodan Milošević izuzetna ličnost i kako grešimo što smo ga predstavljali kao komunistu i starog boljševika, a on to nije, već je veoma sposoban čovek, što su potvrdili i međunarodni pregovarači“. Sve u svemu, on je još tada prvi pružio ruku pomirenja SPS-u - zaključio je Mamula.
Tekst je odličan, samo još fali jedna ili dve rečenice kojima bi se opisalo da je reč o pomirenju komunista i njihove dece posvađane na čuvenoj sednici i da li se Srbija, srpski narod i pravoslavlje vraća u modernizovanu demonkratiju 1945. Ja mislim DA i to se već oseća. Hvala Glasu na svetlosti.
.jpg)
