Izvor: Blic, 19.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika ugrožava sudbinu reformi
Politika ugrožava sudbinu reformi
BEOGRAD - Sudbina ekonomskih reformi u 2003. godini zavisiće pre svega od političkih prilika - konstatovali su preksinoć učesnici okruglog stola 'Sudbina reformi - prelomna 2003.' koji je organizovao 'Ekonomist magazin'.
Prema gotovo jedinstvenom stavu učesnika tribine, najveću kočnicu sprovođenju reformi predstavlja činjenica da je 2003. izborna godina, a da to za političare nikada nije 'najbolje vreme' za ozbiljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rezove u privredi. Zbog toga, ali i zbog konstantnih sukoba na političkoj sceni, za koje se s razlogom pretpostavlja da će biti nastavljeni i naredne godine, većina učesnika ovog okruglog stola nije uverena da će reforme u potpunosti biti sprovedene.
- Ne vidim da će se bilo šta spektakularno desiti u narednoj godini, ali je činjenica da će mnogo toga zavisiti od političkih zbivanja - rekao je preksinoć Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On je ocenio da je politika jedan od najvažnijih uzročnika privrednih zbivanja u Srbiji.
Madžar smatra da deo naroda ne razume reforme, a da im se jedan deo suprotstavlja jer s njima gubi neke svoje privilegije. On je napomenuo da 'jedna stranka' insistira na uspostavljanju zakona u Srbiji i donošenju novog ustava. 'Malo sam pomerio mišljenje prema toj stranci, jer mi se sve više čini da bez pravog zakonskog okvira ne može biti ni istinskih reformi', rekao je Madžar.
Ministar finansija i ekonomije Srbije Božidar Đelić ocenio je da je veoma dobro ono što je do sada urađeno u procesu reformi i dodao da sve širi slojevi stanovništva priznaju da se stvari popravljaju.
- U Srbiji je trećina stanovništva konzervativno nacionalistička, druga trećina je demokratski konzervativna, a treća je proevropski demokratska. Druga i treća trećina Srbije moraće u narednih pet ili deset godina da rade zajedno - rekao je Đelić.
- U 2003. moraju se obezbediti realnije proporcije između penzija i plata - istakao je Đelić i napomenuo da je Srbija demografski najstarija zemlja u Evropi, s najvećim procentom neaktivnog stanovništva, što je veliki pritisak na budžet. On je ukazao i na otpor koji pružaju zaposleni u administraciji.
Đelić je rekao da se mora shvatiti da je proces privatizacije nužan i da ne predstavlja rasprodaju društvene svojine. 'Za revitalizaciju srpske privrede neophodna je pomoć domaćih i stranih banaka', ocenio je on i ukazao da bi banke trebalo da izvrše selektivni izbor preduzeća koje će kreditirati, kako se ne bi davali nerentabilnim preduzećima ili kandidatima za stečaj.
On je naveo i druge uslove koji moraju da se ispune kako bi 2003. godina bila uspešna za reforme. To su obuzdavanje potrošnje i rast investicija od 20 odsto, racionalizacija javne potrošnje, nastavak privatizacije, uspostavljanje institucija, poboljšanje međunarodne pozicije zemlje, lokalni razvoj, ali i smanjivanje političkih tenzija.
- Jačanje političkih sukoba može da ugrozi svaki korak u reformama - napomenuo je Đelić.
Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov rekao je da će se ova godina završiti sa skromnim ekonomskim rezultatima jer inflacija još predstavlja problem, postoji veliki spoljnotrgovinski deficit, a privatizacija ima spor tempo. 'Podrška Vladi Srbije se polako ali konstantno ‘kruni’ i pitanje je vremena kada će se otvoriti konkurencija tom centru reformi', rekao je Gligorov.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Veselin Vukotić je izjavio da ekonomske perspektive SRJ nisu sjajne i za to naveo tri razloga. Kao prvi, Vukotić je naveo političku situaciju i dodao da višepartijski sistem bez demokratskih institucija ne može da donese napredak. Drugi razlog je što odnosi između Srbije i Crne Gore nisu definisani na pravi način. 'Mislim da između dve zajednice ništa nije rešeno i da će tek doći do konflikata u regulisanju pojedinačnih pitanja', smatra Vukotić. On je izjavio da je treći razlog sporog napretka izolovanost čitavog regiona.
Dragiša Lekić, zamenik generalnog direktora 'Sosijete ženeral Jugoslavija', rekao je da se tržišni principi primenjuju u netržišnoj ekonomiji i da narod nema ozbiljan sud o neozbiljnosti domaćih političara.
- Sve oči su i dalje uprte u političare, što njima odgovara - rekao je Lekić i dodao da direktori preduzeća nastavljaju praksu traženja zaštite od političara, umesto da se 'bore' na tržištu. 'Dobro je što međunarodne institucije daju dobre ocene za reforme u Srbiji, ali bi bilo dobro da dođu i strani investitori koji bi pozitivno govorili o poslovanju u Srbiji - smatra Lekić.
Ekonomista Stojan Stamenković naglasio je da politička situacija u velikoj meri određuje sudbinu ekonomskih reformi i naveo primer borda MMF-a, koji potpisivanjem Ustavne povelje i donošenjem više ekonomskih zakona uslovljava korišćenje sredstva iz odobrenog 'stend-baj' aranžmana. M.V.P. Cvjetičanin: Loš ambijent za ulagače
KRAGUJEVAC (FoNet) - Profesor Danijel Cvjetičanin, ministar za finansije vlade u senci Demokratske stranke Srbije, izjavio je FoNetu da se ekonomska politika Vlade Srbije u ovoj godini može oceniti uspešnom jer je 'ostvarila neke važne ciljeve u oblasti liberalizacije i stabilizacije'. On je rekao da smo, zahvaljujući takvoj politici, 'imali stabilan kurs, stabilne cene i inflaciju koja je manja nego što smo očekivali'.
- Međutim, ne treba zaboraviti da je ekonomska politika vođena uz veliku pomoć iz inostranstva, oslonca na donacije i veoma povoljne kredite. Sigurno je da to ne može dugo da traje - rekao je Cvjetičanin.
Prema njegovim rečima, konstantna politička nestabilnost i loš privredni ambijent obeshrabruju potencijalne investitore za ulaganje u ovdašnju privredu, kao i da u SRJ 'oko četiri milijarde evra leži u slamaricama, dok privreda vapi za tim sredstvima'.
