Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika mi je oduzela nekoliko prijatelja
UPOZNAJ SVOG POSLANIKA
Nišlija Boško Ristić, član Predsedništva Demokratske stranke, već treći mandat je poslanik ove partije u srpskom parlamentu. Javnost ga je najviše zapamtila po "predsedavanju" Administrativnom odboru, kada su oduzeti mandati poslanicima DSS-a, a on danas kaže da i dalje misli da je sve urađeno po zakonu. "To je Vrhovni sud potvrdio, ali, gledajući sa distance, pitanje je da li je to bio najbolji način za postizanje cilja – ubrzanje reformi. Možda je trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugačije, no, na javnosti je da ceni, a od suda javnosti ne bežim."
Ristić je rođen u aprilu 1961. godine u Nišu i jedino je dete oca Slobodana, diplomiranog pravnika, koji je bio sudija i advokat, i majke Tatjane, "rođene Stambolić, sestre od strica pokojnog Ivana Stambolića".
Kaže da je iz jedne od najstarijih niških familija – "neki moj čukundeda Naum Jovanović, artiljerijski kapetan, doselio se tu i kupio kuću 1836. godine i od tada, evo već sedma generacija, imamo tapije o vlasništvu nad tom parcelom." Deda po majci bio je inženjer, direktor Železničkog čvora u Nišu, pradeda mu je završio zanat u Taškentu i otvorio prvu voskarsku i parfimerijsku radnju u Nišu... Sticajem okolnosti, ni očeva rođena sestra, ni bakina rođena sestra nisu imale dece, pa je sva ljubav bila usmerena prema njemu, ali i u nasledstvo su mu ostale i njihove kuće.
Sve škole završio je u Nišu, tu je u 23. godini stekao i diplomu Pravnog fakulteta. Želeo je, kaže, da bude atomski fizičar, ili advokat, postao je jedan od najmlađih advokata u Srbiji, a bio je i najmlađi predsednik Advokatske komore SRJ. "Za advokaturu sam se odlučio, jer sam voleo slobodnu profesiju, ne volim šefa iznad sebe." Kaže da je oduvek bio pravdoljubiv – "što bi rekao jedan moj drug, često sam delio pravdu i rukama i nogama (smeh)." Porodica je uvek bila imućna, ali je on, ipak, prvi novac zaradio kao osnovac, "brao sam zovu, kamilicu, lipu, sušio to i prodavao penzionerima". Mnogo voli da radi, kaže i dodaje da je kao student zarađivao novac čišćenjem zgrada, posle izgradnje, tovario je ugalj na Jastrepcu, "tu su me stariji pitali imam li roditelje, kad sam rekao da imam, da je otac sudija i da sam u dobrim odnosima sa njima, pitali su me šta radim tu – rekao sam im da zarađujem pare". Naterao je roditelje da sagrade vikendicu kod Niša, zato "što su svi moji drugovi imali nekoga na selu, a ja nisam, pa sam želeo da imamo i mi kuću u prirodi." Tu je naučio da meša malter, da ukucava lamperiju...
Mnogo je putovao, naročito, autom "reno 8", koji su mu roditelji poklonili kad je diplomirao. Voleo je da se druži i imao drugove "iz svih slojeva, pa i one na ivici zakona, ali nikad nisam skrenuo na stranputicu, oduvek mi je bilo jako važno šta o meni misle moje komšije, učiteljica, razredni starešina."
Kad je bio na četvrtoj godini fakulteta, upisao je i vanredno završio ugostiteljsku školu, "za slučaj da ne mogu da nađem posao u struci, pa da otvorim neki kafić." Ipak, zaposlio se kao advokatski pripravnik 15 dana po diplomiranju, a tri godine kasnije otvorio sopstvenu advokatsku kancelariju, koja radi i danas.
Svoju suprugu Jasminu upoznao je na bazenu, kad je ona završila osmi razred, a on bio na prvoj godini fakulteta – "deset godina smo se zabavljali, 19 smo u braku i ona mi je najveća podrška". Na svadbenom putu bili su u Parizu, "to je bio kumov poklon".
U politiku se uključio početkom 1990. godine, "video sam kakvo je stanje u društvu baveći se advokaturom i kakve pritiske trpi pravosuđe", a njegov angažman koštao je njegovog oca posla. Ipak, s ponosom kaže kako je 1996. godine uložio više od sto tužbi zbog krađe izbora, "pa je niška skupština, bila, na osnovu sudske odluke, prva konstituisana". Otac baš nije bio srećan zbog njegovog političkog angažmana, ali je od majke dobio punu podršku – "ona je baš borbena". Otac mu je i danas najveći kritičar, ali "više je to generacijska, nego politička razlika". Kritiku ne voli, ali "ne ljutim se na kritičare, nego na sebe i bez obzira na to kakva je namera iza nje, trudim se da se korigujem". I supruga ume da kritikuje, "nju malo bolje čujem od oca, moram (smeh), ali ona kritikuje u smislu da razmislim malo bolje pre nego odlučim, jer radim više poslova odjednom". Imaju osamnaestogodišnju kćerku Dunju. "Ona skija, ide na takmičenja, uči jezike..." Kaže da su on i supruga dobar tandem, "ja dosta putujem, za tri godine sam prešao 150.000 kilometara, a supruga je dobar deo tog puta vozila – kad god sam umoran ona me vozi".
Politika mu je uzela nekoliko prijatelja, "prosto su se odnosi ohladili i to mi teško pada". Ima li hobi? "Pa, radim, mnogo volim da radim (smeh)". Kaže da voli sa društvom da sedne u kafanu, "vodim i suprugu i kćerku sa sobom, izađemo subotom i nedeljom na ručak, tu su uvek prijatelji..."
[objavljeno: ]
