Izvor: B92, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika i fenomen BIA
Beograd -- Resor policije i mesto direktora tajne službe su najveći problem i nepremostiva prepreka, zbog koje su propali pregovori o vladi.
Iako je u poslednjoj kombinaciji DSS-u pripala policija, ta stranka želi da još neko vreme ima svog čoveka i na čelu tajne službe, što je za DS neprihvatljivo. Takođe, EU je poručila da Boris Tadić treba da kontroliše Bezbednosno-informativnu agenciju. U čemu je magija tajnih službi i zašto je taj sektor za domaće političare >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toliko privlačan i dragocen da mu nikako ne mogu odoleti?
Goran Petrović, koji je bio na čelu Državne bezbednosti tokom 2001. u vreme prve godine rada vlade Zorana Đinđića, kaže za B92 da je BIA potpuno uništena institucija koja je stranačkim liderima privlačna samo zbog jednog razloga – saradnje sa Hagom.
"Ako bi ta i takva insititucija, kao i mnoge druge, radila samo ono što je njen posao - a posao BIA, odnosno Državne bezbednosti su kontraobaveštajni i obaveštajni poslovi - borba protiv organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma, onda ne bi bila atraktivna nikome", smatra Petrović.
"Sve institucije, pa i BIA, potpuno su uništene i ruinirane tako da bi bilo potpuno apsurdno da se stranke otimaju za jednu instituciju koja u društvu ima mnogo manji uticaj nego što se to u javnosti pretpostavlja, da nema tog političkog konteksta – saradnje sa Haškim tribunalom", kaže Petrović.
Novinar nedeljnika "Vreme" Filip Švarm smatra da su domaći političari fascinirani onim što je DB predstavljala tokom 90-ih. Bila je jedan od stubova tadašnjeg režima, a važan segment rada DB-a bila je i tadašnja opozicija, odnosno sadašnja vlast.
"Kod mnogih naših političara postoji fasciniranost Miloševićem i time da neki ljudi u dubokoj tajnosti, ispod žita, mogu da na ovaj ili onaj način ostvaruju njihove interese, kao da je tajna služba nešto što rešava sve probleme i za čime se treba boriti u političkom i privrednom životu", kaže ona.
"Otud sklonost da se neki ljudi proglašavaju za saradnike službi - smatra se da tajna služba kontroliše sve tokove novca i poslova i da vam ona može ostvariti sve ono za čime vi težite u političkom životu. To je razlog zaljubljenosti naših političara u tajnu službu", kaže Švarm.
Za sada, barem zvanično, težnju ka državnoj bezbednosti ne pokazuje lider G17 plus Mlađan Dinkić. Njemu je neverovatno da pregovori o vladi zbog tog sektora propadnu, navodeći da je u pitanju čista paranoja.
"I želim još nešto da kažem poslanicima DSS-a i NS-a da ne bi bili u zabludi – argument da se na Tadića i njegovo mišljenje utiče iz Strazbura ili Brisela je zabluda. To je, rekao bih, jedna zabluda jednog od savetnika vašeg predsednika stranke, koji je to razvio do nivoa paranoje", smatra on.
"Nije Tadić manji patriota od Koštunice, budite uvereni u to, govorim vam potpuno iskreno, niti sam ja manji patriota od njih dvojice", rekao je Dinkić tokom skupštinskog zasedanja.
"Kontrola zbog Haga"
Dok je u skupštini trajala rasprava i razmena optužbi DS-a i DSS-a, u Briselu je visoki predstavniik EU Havijer Solana izjavio da Boris Tadić mora da kontroliše bezbednosne službe, pa i MUP.
"Predsednik Srbije je odlučan i EU je garantovao saradnju sa Hagom", rekao je Solana. Iako je iz Brisela navedeno da EU ne želi da stvori utisak o uplitanju u politička zbivanja u Srbiji, ova izjava dolila je ulje na vatru u svađi između DS-a i DSS-a.
"Zapravo sa Zapada se daju signali da oni više veruju jednoj nego drugoj partiji, da je 'ona prva' spremnija da sarađuje sa Haškim tribunalom i na taj način se izražava nepoverenje prema dosadašnjoj vladi", smatra Filip Švarm.
"U svakom slučaju, dosadašnja garnitura u službi nije pokazala da je ostvarila neke rezultate u saradnji sa Haškim tribunalom, pre svega u lociranju i hapšenju Ratka Mladića i naravno, onda dolazi period kada bi to trebalo i morao da uradi neko drugi", smatra Švarm.
"Nikada ne bih verovao nikome unapred na lepe reči, nego bih sačekao neke rezultate. Ali svakako je došlo vreme da se jedna garnitura ljudi zameni nekom drugom i to je jednostavno demokratsko načelo odgovornosti", kaže novinar "Vremena".
A Goran Petrović kaže da je to odraz želje da se sve drži pod kontrolom u vezi s Hagom. "Da budem i malo ličan, mislim da Koštunica i DSS ne žele da im se desi ono što im se desilo 2001. godine kada sam ja bio na čelu te službe", kaže on.
"Da neko mimo njihovog znanja radi svoj posao, odnosno uhapsi nekog od haških begunaca i transferira ga u Hag, a da oni na to ne utiču, da ne određuju kada, kako, gde. Mislim da je u tome sva poenta navodnog 'otimanja' – želja DSS-a da potpuno drži pod kontrolom taj proces saradnje sa Haškim tribunalom", kaže Petrović.
Glavna optužba DSS-a je upravo da predsednik Tadić u kombinatorici za sastavljanje nove vlade sluša preporuke iz inostranstva. Kako piše beogradska štampa, na jednom od poslednjih sastanaka stranačkih lidera koji je završen svađom, Vojislav Koštunica je rekao "kako ne može Karla del Ponte da uređuje njegovu državu".
