Izvor: Politika, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika EU prema Srbiji je nepravedna
Evropa mora da prihvati „organske veze” Srbije sa Republikom Srpskom i severnim delom Kosova, kaže bivši ministar spoljnih poslova Francuske Iber Vedrin
Intervju
Od dopisnika Tanjuga
Pariz, 25. februara – Bivši ministar spoljnih poslova Francuske Iber Vedrin u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” i Tanjug kaže da Evropa mora da prihvati „snažne, organske veze” Srbije sa Kosovskom Mitrovicom i Republikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srpskom, kao i da promeni politiku prema Srbiji, koju ocenjuje „nepravednom”.
Vedrin je nekadašnji diplomatski savetnik Fransoa Miterana, a potom i ministar u vladi Lionela Žospena (1997–2002), u vreme bombardovanja Jugoslavije. O njemu se pričalo kao o jednom od mogućih kandidata za ministra spoljnih poslova u sadašnjoj vladi Fransoa Fijona, pošto je predsednik Nikola Sarkozi bezuspešno pokušao da ga pridobije, da bi ovu funkciju u desničarskoj vladi prihvatio jedan drugi socijalista – Bernar Kušner.
Na koju vrstu „organskih veza” mislite?
To je pre svega politička ideja. Ako izuzmemo menjanje granica, potrebno je da se omogući najveća moguća sloboda kretanja, da se olakša ulaganje i ekonomska razmena.
Za one koji su podržavali nezavisnost Kosova teško je da odbiju ovu vrstu veza.
Da li su Srbi zaštićeni na Kosovu?
Postoje ozbiljne sumnje u poštovanje prava manjina na Kosovu, a dokaz za to je i što EU šalje svoje ljude u region.
Da li je priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od nekih zemalja opasan presedan?
Veoma volim Srbe i razumem šta osećaju. Rešenje za južnu srpsku pokrajinu je bila suštinska autonomija Kosova. Žalim što evolucija (u rešavanju kosovskog problema) poslednjih godina nije išla ka ovom ishodu, u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, bez dovođenja u pitanje suvereniteta (Srbije), zato što mislim da bi to bilo bolje za budućnost regiona i Evrope uopšte.
Srbi, međutim, moraju da budu realisti, uprkos svemu, kada je reč o budućnosti, a budućnost je Evropa i realno nema alternative.
Da prihvate, dakle, situaciju koja im je nametnuta?
Možda ne srcem, ali da je prihvate u političkom smislu. Ako se to ne desi, Srbija će se zatvoriti u stavu neprihvatanja, što mogu da razumem, ali to će biti negativno za njenu perspektivu. Srbija je evropska zemlja koja mora da igra svoju ulogu u Evropi.
Evropska perspektiva je, međutim, nejasna"
EU je danas potpuno nesposobna da primi nove članove. Ona mora da precizira evropsku perspektivu zapadnog Balkana, čak i ako je udaljena, i da donese ekonomske mere kako bi olakšala strane investicije. Radi se o perspektivi, a ne o procesu koji će sutra biti gotov.
Koje mogućnosti ostaju Srbiji, suočenoj sa teškom krizom, dok članstvo u EU ne postane stvarnost?
Srbi ne mogu sami da odgovore na ovo pitanje, jer oni nisu odgovorni za sadašnju situaciju. Ovo pitanje se odnosi na Evropu. EU nije vodila dobru politiku prema Srbiji poslednjih godina, i neophodno je da je sada promeni, kako bi ona bila inteligentnija i otvorenija.
Bivši predsednik (Slobodan) Milošević je uradio puno toga lošeg za Srbe, ali Evropa i puno spoljnih sila nisu bile pravedne prema Srbiji.
Srbi su imali hrabrosti da 2000. godine glasaju protiv Miloševića, dok je to još uvek bilo opasno.
Politika EU mora da pokaže više razumevanja, da bude prijateljskija prema Srbima i više ohrabrujuća.
Da li su Sjedinjene Američke Države vršile pritisak da se proglasi nezavisnost Kosova?
To je činjenica. Neke zemlje EU bile su pod uticajem SAD, iako ima i onih zemalja koje su bile za nezavisnost Kosova iz drugih razloga.
Zašto je Francuska bila jedan od glavnih zastupnika nezavisnosti Kosova u Evropi?
Ne bih ulazio u polemiku i komentarisao odluke (predsednika Nikole) Sarkozija i (Bernara) Kušnera. Ali interes Francuske u regionu nije da se stavi na stranu jednih protiv drugih, već da omogući globalnu evoluciju zapadnog Balkana.
Da li su interesi NATO-a u prvom planu?
To je pojednostavljeno objašnjenje. NATO je veliki i veoma snažan vojni savez, sa jakim američkim uticajem, ali bilo bi pojednostavljeno reći da su u pitanju interesi NATO-a kada je reč o kosovskoj krizi.
Koji su interesi SAD u regionu?
Ne mogu da odgovorim u njihovo ime, ali mogu da kažem da su SAD smatrale da je Jugoslavija bila komunistička struktura, sovjetska.
Mnogi Amerikanci smatraju da je raspad Jugoslavije, i Srbije na neki način, dobra stvar u odnosu na ono što je, za njih, pre toga bio sovjetski sistem. To objašnjenje mi je apsurdno, ali mislim da mnogi Amerikanci tako razmišljaju.
Kako ocenjujete čvrsto protivljenje Rusije jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova?
Reakcija Rusije me ne šokira. Protiv nezavisnosti Kosova nije samo Rusija, već i neke evropske zemlje, poput Španije. Ali treba videti koji je stav Rusije. Srbi treba da vode računa da ne budu jednostavno instrument ruske politike, jer to nije u njihovom dugoročnom interesu. Interes Srba na duge staze nije samo da sarađuju sa Rusima, već i njihova evropska perspektiva. Jedno ne isključuje drugo. Rusko prijateljstvo je važno za Srbe, ali ne treba stvarati iluzije.
Da li snažne tenzije koje vladaju između Rusije i SAD zbog krize na Kosovu imaju dah mini hladnog rata?
Ne, nema hladnog rata, postoji klasična borba interesa, ali ne i hladni rat. Hladni rat je nastao iz sukoba dva veoma preteća, antagonistička sistema, a mir je garantovala nuklearna ravnoteža. To nije slučaj danas. Postoji jedan jedini sistem i sve što Rusija radi kako bi izrazila svoje nezadovoljstvo po pitanju Kosova radi da bi odbranila svoje mesto u tom sistemu. Tenzije u okviru ovog sistema ne možemo da upoređujemo sa hladnim ratom.
Ana Otašević
[objavljeno: 26/02/2008.]
