Izvor: Politika, 25.Avg.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički pluralizam manjinskih zajednica
Srpska politička scena postala je, ove nedelje, bogatija za još dve manjinske partije, pa se njihov broj popeo na 52, što je više od polovine ukupno registrovanih stranaka – 91. Predstavnici manjinskih zajednica, međutim, ne vide ništa čudno u tolikom broju partija, naprotiv, većina smatra da je to dobro, jer pokazuje, kako kažu, njihovu demokratičnost i uključenost u politički život. Ni za analitičare ovo nije ni čudno, ni neočekivano – „ljudi koriste mogućnost koju im je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dao zakon, a svima izgleda dostižno osvajanje petnaestak hiljada glasova, neophodnih za osvajanje poslaničkog mandata.”
Kada se pogleda sastav srpskog parlamenta, lako je uočljivo da u poslaničkim klupama, iz godine u godinu, sedi, takoreći, isti broj pripadnika nacionalnih manjina iz istih partija, koje imaju dugogodišnji parlamentarni status. To, međutim, ne deluje obeshrabrujuće na pojavu novih partija. Najviše stranaka formirali su Bošnjaci – 12, slede Romi sa sedam, pa Mađari i Albanci sa po šest.
Lider Bošnjačke narodne stranke, jedne od „mlađih” partija, i njen poslanik Mujo Muković, kaže da „nije problem Bošnjaka što imaju mnogo partija, već što dugi niz godina postoji duboka podela unutar naše zajednice i to u svim sferama.” Prema njegovim rečima, „to nije nedostatak, već dokaz da su Bošnjaci politički narod i da su spremni za politički pluralizam.” On navodi da su samo tri od 12 partija uspele da uđu u parlament, „to pokazuje da ostale ne rade.”
Poslanik najstarije bošnjačke partije, Stranke demokratske akcije Sandžaka, Enis Imamović, veliki broj partija objašnjava liberalnim zakonom, „što je, u neku ruku, dobro, jer predstavlja pozitivnu diskriminaciju manjina i svima omogućava da se aktivno uključe u politički život.” S druge strane, kaže Imamović, „to ostavlja veliki prostor za podele među Bošnjacima i tako ih sprečava da ostvare pun potencijal kada je u pitanju uticaj u političkom životu.” Imamović zaključuje: „Zato je jedan od prioriteta SDAS ostvarivanje sveukupnog bošnjačkog jedinstva.”
Imamovićeva ideja o jedinstvu nikako se ne sviđa Mukoviću, koji kaže: „Svako pozivanje na jedinstvo, znam iz iskustva, jer sam na političkoj sceni od uvođenja višestranačja, zapravo bi bilo pozivanje na jednoumlje. Onaj ko je tada, na početku bio najjači, pozivao je na jedinstvo, a zapravo je hteo sve da stavi pod svoju kontrolu, što bi bilo jednoumlje, jer je želeo da kontroliše ne samo politički, već i verski i sveukupni društveni život u Sandžaku.”
Romi su, posle Bošnjaka, formirali najviše partija, a poslednja je registrovana baš ove nedelje. Srđan Šajn, lider Romske partije i njen poslanik u parlamentu, uspeo je da uđe u parlament samostalno u pretprošlom sazivu, a to je pošlo za rukom i Uniji Roma, pa su Romi imali dva predstavnika. Već na izborima 2008. godine pojavilo se nekoliko romskih partija, pa su Romi, uprkos tome, ili baš zbog toga, ostali bez ijednog poslanika. Bez obzira na ovaj podatak, Šajn ne misli da je loše što je formirana još jedna romska partija: „Ljudi misle da mogu da ostvare neki uticaj i osvoje neki mandat, biće izbora i prilike da se pokažu.”
Za razliku od Bošnjaka, koji nam nisu odgovorili ima li sujeta neku ulogu u porastu broja partija, Šajn kaže da „kod jednog broja lidera ima, ali ne kod RP” On navodi kako je svojevremeno predložio „Rajku Đuriću, predsedniku UR, da idemo zajedno, da on bude prvi na listi, ali da se ona ne zove ni po našoj, ni po njegovoj stranci, već Lista romskih partija, ali je on to odbio.”
Šajn kaže i da je „nesreća što se nijedna agencija ne bavi ozbiljno uticajem romskih partija u romskom biračkom telu, jer bi to mogla biti referenca na osnovu koje bismo mogli napraviti koaliciju.” Da dogovor nije lak, Šajn nam je objasnio jednom anegdotom:
„Prilikom jednih od pregovora sedeo sam sa predsednicima pet partija. Prvi je rekao da on ima podršku 200.000 birača, drugi 300.000 birača, tu sam ih prekinuo i rekao: ’Pa, nas Roma ima šest miliona, znači u Srbiji nema ni Srba, ni pripadnika drugih naroda, ceo parlament je naš.’”
Šajn, ipak, želi „mnogo sreće novoj partiji, neka svi prođu kroz određeni broj izbornih ciklusa, posle toga ćemo imati na osnovu čega da sednemo za sto, to je put stvaranja ozbiljne političke snage, koja će predstavljati romsku zajednicu.”
Đorđe Vuković iz Cesida objašnjava da je veliki broj manjinskih partija posledica zakona, koji predviđa samo hiljadu potpisa za registraciju, a, „s druge strane, postoji projekcija da bi svako od njih, zbog niskog cenzusa na izborima, mogao da ima poslanika u parlamentu.”
On dodaje: „Kad osvojite mandat, onda očekujete da biste baš vi mogli biti presudan tas u formiranju vlade, zbog toga svako sebe vidi sutra kao ključnog igrača.” Vuković ističe, da su, ipak, „sve relevantne etničke grupe u Srbiji imale i imaju svoje predstavnike u parlamentu, bilo da su u njega ušle samostalno, kao Savez vojvođanskih Mađara i SDA, bilo na zajedničkoj listi.”
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 26.08.2012.
