Izvor: B92, 16.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke posledice vanrednih izbora
Beograd -- Eventualno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora otvara pitanje političkih i ekonomskih posledica tog čina. Postavlja se i pitanje da li će cenzus za ulazak u skupštinu ostati pet odsto ili će poslanici, na sednici koja je počela u četvrtak, usvojiti izmene zakona koje taj limit spuštaju na dva odsto. Od toga će mnogo zavisiti i politička kombinatorika, a pre svega strategija malih stranaka koje će se suočiti s mogućnošću da ne uđu u parlament i ozbiljno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dovedu u pitanje svoj opstanak.
Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi prag od 5 odsto mogli da pređu Demokratska stranka, G 17 plus, Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka, a uz manji odziv birača i SPS i SPO. Istraživač Instituta za društvene nauke Srećko Mihajlović i direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević kažu da je veliko pitanje da li bi predizborne koalicije nekih manjih stranaka iz DOS-a mogle da pređu senzus. "Bilo bi zaista dobro da imamo jednu grupaciju stranaka socijaldemokratske orijentacije u skupštini, ali to je veliko pitanje", rekao je Mihjalović. "Treba imati na umu da je to nešto što još ne postoji, dakle, ne možete za nešto što ne postoji da imate opredeljene birače, jer ovo nisu stranke koje su nekada bile na vlasti pa mi znamo šta one mogu i hoće, samo treba da pročitamo šta nam nude. Niko, praktično, nije bio sam na vlasti, i onda se ljudi uglavnom opredeljuju prema utisku koji imaju u odnosu na one koji prezentiraju taj program, znači na lidere. Zasad se ne vidi da bi imali ikakav uticaj", rekao je Bogosavljević.
Pored toga koje će stranke ući u skupštinu, postavlja se i pitanje da li će vanredni izbori stabilizovati ili destabilizovati političke prilike u zemlji. Srećko Mihajlović i Srđan Bogosavljević očekuju pozitivne posledice. "U svakom slučaju vanredni izbori mogu da budu barem korak ka političkoj stabilizaciji i izlazak iz jedne veoma krizne situacije u kojoj je evidentna blokada odlučivanja. Dakle, izbori su dobrodošli, to, uostalom, već dugo misle i sami građani i krajnje je vreme da i vodeće političke snage to isto počnu da misle, i izgleda da su počele", rekao je Mihajlović. "Sasvim sigurno da će političkoj stabilizaciji doprineti raščišćavanje na političkoj sceni Srbije, veliki broj poznatih lidera, veliki broj malih stranaka koje participiraju u vlasti bez realne odgovornosti prema biračima nije najbolje okruženje za političku stabilnost, to je nešto što opterećuje Srbiju i Srbiji bi valjalo da ima manji broj stranaka u vlasti", rekao je Bogosavljević. Srđan Bogosavljević, međutim, ističe i da su međusobni odnosi najvećih stranaka trenutno jako loši, a da istraživanja govore da bi najverovatnije tri stranke morale da formiraju buduću vladu. "Teško je videti koje to tri stranke mogu zajedno", rekao je za Radio B92 direktor Stratedžik marketinga.
