Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička bitka za kontrolu tajnih službi
Predlogom zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, o kome će ove nedelje raspravljati poslanici Skupštine Srbije, dat je samo pravni okvir nacionalnog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, dok će rad Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), koje se u predlogu zakona nabrajaju kao srpske službe bezbednosti, naknadno detaljnije biti regulisan posebnim zakonima. Međutim, rokovi za njihovo usvajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu navedeni, pa bi pravno neusklađeni odnosi u osetljivom bezbednosno-obaveštajnom sistemu, imajući u vidu iskustva u drugim oblastima, mogli potrajati mesecima.
Iako u prelaznim i završnim odredbama predloga zakona nije navedeno ni koji zakoni prestaju da važe, može se zaključiti da Služba za dokumentaciju (SID) i Direkcija bezbednosti Ministarstva spoljnih poslova, koje su inače u profesionalnom zapećku godinama, više neće postojati, a šta će biti sa njihovim kadrovima potpuno je nejasno. U poglavlju "Nadzor nad radom službi bezbednosti" predloga zakona posebna pažnja se posvećuje skupštinskom nadzoru, koju obavlja "nadležni odbor". Ne precizira se da li je to aktuelni Odbor za odbranu i bezbednost, ili bi trebalo da se formira specijalizovan odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost Ivica Dačić (SPS) kaže da sva rešenja ponuđena u predlogu zakona nisu savršena, ali da je od izuzetnog značaja što se počelo sa uređivanjem ove osetljive tematike. On ističe da se u razumnom roku moraju doneti zakoni koji će precizno definisati rad BIA, VBA i VOA.
– Savet za nacionalnu bezbednost, koji i danas postoji, konačno dobija zakonski osnov za rad. Međutim, postavlja se pitanje ko će kontrolisati "kontrolore" u ovom telu, a o tome u predlogu zakona nema ni reči. Mislim da bi to morao biti parlament. Sadašnji odbor treba da sprovodi kontrolu rada službi bezbednosti. U svakom slučaju, usvajanje ovakvog zakona korak je napred u izgradnji sistema civilne kontrole službi bezbednosti – smatra Dačić.
Politička pogodba
Bivši načelnik DB-a i SID-a Goran Petrović pomenuti predlog zakona nedavno je ocenio kao rezultat političke pogodbe između predsednika i premijera.
Član Odbora za odbranu i bezbednost Đorđe Mamula (DSS), međutim, odbacuje tvrdnje da je predlog zakona rezultat političkog balansiranja između dve stranke vladajuće koalicije.
– One koji su nekada bili rukovodioci u RDB, ili vlasti, a sada su veliki kritičari svega, pitao bih zašto tada nisu predlagali rešenja. Ovaj predlog zakona predstavlja ozbiljan korak u uređenju sistema državne bezbednosti, treba ga podržati. U predlogu zakona navodi se "nadležni odbor" Skupštine za kontrolu službi, po mom mišljenju to je postojeći Odbor za odbranu i bezbednost koji je već usvajao izveštaje BIA, uz uvođenje nekih standarda kao što je obaveza da poslanici čuvaju tajne – kaže Mamula.
Poznavaoci pravnih aspekata rada obaveštajnih i službi bezbednosti smatraju da u postojećem predlogu zakona postoje izvesne manjkavosti i nedoumice.
– Uvodi se Savet za nacionalnu bezbednost, telo Republike Srbije, kojem predsedava predsednik Republike. Iako to nije baš u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima, mislim da takvo rešenje nije sporno jer predsednik se bira na neposrednim izborima što mu daje snažan legitimitet. U predlogu zakona navodi se da sednicom saveta, ako je sprečen predsednik, predsedava premijer. Međutim, zaključke i druge akte potpisuje isključivo predsednik što može da stvori izvesne probleme u praksi. Šta će se desiti ako je predsednik odsutan, premijer nema ovlašćenje da potpiše zaključke i druge akte, a šefovi tajnih službi zatraže pismeno pokriće za sprovođenje nekih delikatnih zadataka? Predviđa se da sekretar saveta, po funkciji, bude šef kabineta predsednika. Osim toga on je i član Biroa za koordinaciju, profesionalnog tela koje čine šefovi službi i koje operativno usklađuje rad službi. Reč je o uticajnom položaju koji se zakonom prepušta jednom, na kraju krajeva, činovniku iz kabineta predsednika – kaže penzionisani pravnik VBA, koji je želeo da ostane anoniman.
Ništa o direktorima službi
Po njegovom mišljenju, u predlogu zakona koji pretenduje da obuhvati osnove uređenja tajnih službi, moralo bi da se nađe poglavlje koje bi se odnosilo na direktore tajnih službi. Konkretno – ko ih imenuje i kakve su kvalifikacije potrebne za te funkcije, jer potcenjivanje stručnosti može loše da se odrazi na bezbednosni sistem zemlje. Predviđeno je formiranje kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost, kao službe vlade, koja bi trebalo da obavlja administrativne poslove za potrebe saveta, koji je inače telo Republike Srbije. Nije jasno zašto se sekretar saveta ne bi bavio tim poslovima, kao ni kakvi će biti odnosi između kancelarije i njega.
– U delu posvećenom neposrednom nadzoru, u predlogu zakona izričito se kaže: "Članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o..." pa se navode podaci o identitetu saradnika, pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom i druge informacije osetljive u svim službama sveta. Korektno bi bilo jezičko rešenje tipa "služba nije u obavezi da dostavi podatke o...", jer ovako izgleda da poslanici treba da izglasaju zakon koji im "zapušava usta", odnosno izričito zabranjuje da postavljaju određena pitanja – naglašava penzionisani pravnik VBA.
Milan Galović
-----------------------------------------------------------
"Izborni stres" i "neotesani dripac"
Raspravu o "vojnim zakonima" u srpskom parlamentu obeležila je svađa poslanika SRS-a i LDP-a, uz mnogo vređanja, ali bez ijedne sankcije za izrečene uvrede. Radni dan je, međutim, završen kažnjavanjem Vjerice Radete (SRS) opomenom, zato što je Dragana Šutanovca, ministra odbrane, nazvala "neotesanim dripcem".
U završnoj reči ministar Šutanovac je zahvalio na "kvalitetnoj raspravi u kojoj su se, tu i tamo, dešavali ispadi, koji nisu bili dobronamerni ni prema Ministarstvu ni prema vojsci." On je, ipak, pokazao "razumevanje" za ispade s obzirom na to "da smo u jednoj fazi predizborne kampanje i da stres koji vuče gubitak izbora po četvrti put dovodi do toga da se plašite da danas pričate o pravim stvarima". Ministar je kazao i da nije delio poslanike na "pripadnike žutih, manje žutih, ili crnih, već sam nastupao kao ministar koji reprezentuje celu vladu". Šutanovčeva opaska bila je upućena radikalima, jer je svaki poslanik SRS-a obavezno pomenuo kakve će promene nastupiti u vojsci, kad, "posle predsedničkih izbora, Tomislav Nikolić preuzme komandovanje vojskom, a Boris Tadić, s kojim je počelo propadanje vojske, ode u istoriju".
Na ministrove reči, reagovala je Vjerica Radeta, koja je oštro zamerila Oliveru Duliću, predsedniku parlamenta, što nije reagovao, jer i "ministri moraju da poštuju Poslovnik, a on ovde priča kako je dobronameran i neće da pominje ni žute, ni crne, ali zaboravio je da kaže žuto lopovsko preduzeće, jer vi se tako zovete gospodine Šutanovac". Šutanovac je, inače, upozorio radikale da nije dobro insistirati na "lošoj konotaciji kad se govori o Partnerstvu za mir, jer u okviru ministara u ovoj organizaciji do mene sedi predstavnik Rusije, pa bi naši ruski partneri napad na Partnerstvo za mir mogli da shvate kao napad na njihovu politiku". Radeta je optužila Šutanovca da "izvrće priču, ne sekirajte se vi, znaju Rusi koja je partija patriotska u Srbiji, nikad se srpski radikali neće zameriti Rusima". Radeta je repliku završila rečima: "Istina, trebalo je Rusima da se oslobode svog Borisa, oslobodiće se i Srbija svog, staće na noge, a vi ste, gospodine ministre, jedan neotesani dripac". Dulić je Radeti izrekao opomenu. "Siguran sam da razumete zbog čega je to tako", rekao je. Radeti za opomenu sledi novčana kazna od 3.000 dinara, kad Administrativni odbor to bude odredio.
M. Č.
[objavljeno: ]
