Izvor: Politika, 12.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari zaostaju za privrednicima

Među državama u našem regionu postoji veoma dobra ekonomska saradnja, ali su bilateralni politički odnosi lošiji nego ranije, kaže zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju država jugoistočne Evrope

Nasuprot ekonomskoj saradnji, koja se veoma dobro razvija među državama našeg regiona, krivulja političke saradnje na ovom prostoru prošle godine bila je u ozbiljnom padu. Po političkoj retorici moglo bi se često zaključiti da se nalazimo u 2000. godini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vremenu kada smo tek počeli da obnavljamo međusobne odnose. Pogledajmo samo odnose Srbije i Hrvatske, zatim Srbije sa Crnom Gorom i Makedonijom, ali i Bosne sa susedima. I to je ono što zabrinjava, smatra Jelica Minić.

Minićeva, našoj javnosti od ranije poznata kao pomoćnik ministra inostranih poslova, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i kao dobar poznavalac evropskih integracija, radi, od maja 2008. u Sarajevu, kao zamenik generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju država jugoistočne Evrope.

U razgovoru za „Politiku”, naglašava da zategnuta politička klima može da uspori napredak u svim sektorima bitnim za svakodnevni život građana, ali i evropsku integraciju ovog prostora.

Da li se, onda, može dogoditi da 2009. godina bude godina integracije zemalja zapadnog Balkana u EU, kako misle ne samo naši već i evropski zvaničnici?

Ukoliko većina zemalja regiona završi ovu godinu sa statusom kandidata za punopravno članstvo u EU (za šta postoji prilična verovatnoća). Zatim ukoliko se prevaziđe problem sa Lisabonskim ugovorom o novom ustrojstvu EU i ako u toku predsedavanja Češke i Švedske EU budu ostvareni ambiciozni planovi u vezi sa našim regionom i realizuju planovi u vezi sa liberalizacijom viznog režima. Zavisi i od toga da li će se regionalna saradnja nastaviti dosadašnjim usponom u nekim ključnim domenima (trgovini, unapređivanju investicione klime, energetici, transportu, borbi protiv organizovanog kriminala, unapređivanju ljudskih resursa). Šanse su zaista velike i ukoliko ove zemlje sagledaju šanse koje otvara svetska finansijska kriza i na osmišljeni način ubrzaju svoju evropsku i evroatlantsku integraciju. Lista preduslova za ostvarivanje takvog ishoda jeste, dakle, podugačka i – ne zavisi isključivo od regionalnih aktera.

Znači li to da i EU treba više da radi sa ovim zemljama na njihovim pripremama za članstvo?

Može se reći da EU u pojedinim oblastima dosta čini, što se ponekad i ne vidi. Recimo, bez obzira na to što neke zemlje nisu članice EU, ona je aktivna preko Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu. Pri kraju su i pregovori o transportnoj zajednici za jugoistočnu Evropu. CEFTA je već uspostavljena. EU, takođe, radi i na veoma ozbiljnim projektima u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala, pojednostavljivanja prelaska granice i viznim režimom. Ali sad imamo bilateralne odnose, koji su sa svim ovim u raskoraku.

Koliko bi bolja regionalna saradnja ubrzala napredak Srbije ka Briselu?

Znatno. Šta će se pokazati kao snažnija tendencija – potrebe i interesi građana, biznisa, zdravstva, obrazovanja, lokalnih zajednica ili interesi i percepcije političkih struktura u građenju svojih pozicija na domaćoj sceni i u regionu? Možda će svetska ekonomska kriza uticati na približavanje ova dva toka u odvijanju političkih procesa, nadajmo se na dobrobit građana.

Da li će Srbija morati da čeka da se reši pitanje Lisabonskog ugovora na irskom referendumu krajem godine?

Ne. Zato što mi nismo u situaciji da EU sada odlučuje da li ćemo biti primljeni ili ne. Mi smo u situaciji kada treba da funkcioniše SSP. Ako taj sporazum stupi na snagu, Srbija bi, onda, mogla da pokrene zahtev za dobijanje statusa kandidata i da počne da pregovara o konkretnim poglavljima sa EU.

Koliko će na ovaj region biti preneta globalna ekonomska kriza?

Kriza tera EU na svojevrsnu konsolidaciju i na, s jedne strane, odbrambeni, a, s druge strane na novi razvojni korak, odnosno na promišljanje strukturnih promena u samoj EU. To su veoma ozbiljni zahvati, koje bi zemlje regiona morale veoma pomno da prate, kao i antirecesioni paket koji su donele SAD. Inače, kriza će se odraziti na zapadni Balkan u nizu elemenata. Može se očekivati problem smanjene tražnje, smanjenje investicija, opadajući prihodi od doznaka, što zahteva planiranje čitavog niza mera antikrizne politike u regionu.

Hoće li izbori za Evropski parlament, planirani za sredinu ove godine, usporiti našu evropsku integraciju?

Ono što Srbija, kao i druge zemlje regiona, treba da radi jeste da vrlo pomno razvija bilateralne odnose sa svakom zemljom EU. Važno je da, u trenutku kada budu donošene odluke o prijemu, kada je u pitanju Hrvatska, ili o kandidaturi, kada su u pitanju Srbija, Crna Gora ili BiH, postoji već pripremljena pojedinačna podrška zemalja članica.

Na koje države, konkretno, mislite kad je Srbija u pitanju?

Na Slovačku, Rumuniju, Grčku, Italiju"Takođe, i na Austriju, koja ima ozbiljne ekonomske interese u našoj zemlji. Naravno, neophodna je i bliža saradnja sa predsedavajućima EU u ovoj godini, Češkom i Švedskom, za koje se može očekivati da će pomoći ubrzavanje procesa u čitavom regionu.

-----------------------------------------------------------

Nasledili Pakt za stabilnost

Regionalni savet za saradnju, u čijem je rukovodstvu naša sagovornica, nasledio je, februara prošle godine, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Rad Saveta usmeren je na regionalnu saradnju i podršku evropskim i evroatlantskim integracijama. „Ovo telo predstavlja sponu između EU i zemalja regiona jugoistočne Evrope”, ističe Minićeva, koja objašnjava i da Savet okuplja 45 članica, među kojima su sve države regiona, međunarodne organizacije i međunarodne finansijske institucije.

Biljana Čpajak

[objavljeno: 13/01/2009]

Nastavak na Politika...