Izvor: Politika, 03.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari ne zaboravljaju vreme vlasti
Političari u Srbiji uglavnom pamte vreme provedeno na vlasti, dok bi iz sećanja rado izbrisali momente kada su im birači uskratili poverenje. Tako, makar, pokazuju odgovori onih koji su u anketi "Politike" odgovarali na pitanje koju godinu iz političkog života pamte po dobru, a koju bi rado zaboravili. Ono što bi još voleli da se nije dogodilo jeste i bombardovanje NATO-a 1999. godine, kao i ubistvo premijera Zorana Đinđića. U sećanju tadašnje vlasti i opozicije ostaće i 5. oktobar 2000. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, ali će te događaje jedni pamtiti po dobru, a drugi po zlu. Neki od političara očekuju da će godina za pamćenje po uspehu tek doći.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije: – Prelomna godina od početka procesa tranzicije bila je 2003. kada je ubijen pokretač demokratskih reformi, premijer Zoran Đinđić. To je bio veliki gubitak za Srbiju i stabilnost u našoj zemlji. Godina na izmaku bila je uspešna u pogledu evropskih integracija. Kao što smo pred parlamentarne izbore i obećali, nastavili smo pregovore sa EU i početkom novembra parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija je na evropskom putu i to je u interesu svih naših građana.
Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu: – Ne zaboravljam 2000. godinu i događaje od 5. oktobra. To je bila godina nade i obećanja. Zbog svađa, rasprava i gubitka Kosova, zaboravio bih ovu, 2007. godinu. Vidite na šta sve ovo liči, ova predsednička kampanja... Nema dogovora, puno je podmetanja, uvreda. Posle toliko godina od petooktobarskih promena, opet smo na početku.
Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike: – Svakako bih najviše voleo da zaboravim 1999. godinu zbog bombardovanja. Pamtim 2004. godinu, jer je tada formirana prva desničarska vlada u Srbiji posle 1941. godine.
Miloljub Albijanić, potpredsednik Skupštine Srbije – Najuzbudljivije vreme u mom političkom angažovanju bile su tromesečne demonstracije u toku zime 1996–97. godine. Reč je o talasu promena koji je bio najbliži uspehu. Osećala se blizina promena i to je, zapravo, bio predznak onoga što se konačno dogodilo 2000. godine. Na 2003. godinu imam ružna sećanja zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Po težini posledica, to ne može da se meri ni sa jednim drugim događajem.
Zoran Živković, bivši premijer: – Zaboravio bih 2003. kao godinu u kojoj je ubijen Zoran Đinđić. Mada postoje godine koje su prema statističkim podacima mnogo gore od te 2003, a nastupile su neposredno posle nje, ipak, za mene je to najgora godina i voleo bih da se nije dogodila. Pamtiću 2000. kao godinu u kojoj je ostvaren prvi korak, a za sada, bojim se i jedini, u evropeizaciji Srbije.
Vladan Batić, predsednik DHSS: – Pamtim 2000. godinu po petooktobarskim promenama i po svemu onome što je bilo pozitivan ishod desetogodišnje borbe za smenu nedemokratskog i autoritarnog režima. To je godina u kojoj su decenijski trud i muke bili realizovani padom režima Slobodana Miloševića. Rado bih zaboravio ishod parlamentarnih izbora 2003. godine kada građani nisu razumeli poruku Demohrišćanske stranke Srbije "Samostalna Srbija". Vreme je, ipak, pokazalo da smo bili u pravu.
Ivica Dačić, predsednik SPS-a – Ne pamtim ni jednu godinu kao posebno tužnu, niti kao posebno radosnu. Čovek ne treba da zaboravlja niti posebno da slavi bilo koju godinu. Još sam mlad i siguran sam da ću uskoro doživeti svoju najuspešniju i najsrećniju godinu u politici. Ipak, rat i bombardovanje bih rado zaboravio. Godinu 2000. ne pamtim po silasku SPS-a sa vlasti. Zahvalan sam DOS-u što su nas oborili, jer ih je to što su došli na vlast već uništilo.
Dragan Marković Palma, predsednik opštine Jagodina: – Zaboravio bih 2000. godinu kao godinu nasilja tadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS) kada su zapaljene zgrade Radio televizije Srbije i Savezne skupštine. Svako ko nije mislio kao DOS ostajao bi bez posla. Bilo – ne ponovilo se i ne vratilo se više onih 18 lidera, takozvanih demokrata. Po uspehu pamtim vreme od 2005. godine kada sam izabran za predsednika opštine Jagodina i kada sam mogao da pokažem šta znam. O mojim rezultatima najbolje govori podatak da je 2004. godine opštinski budžet bio 533 miliona dinara, a ove godine 1,55 milijardi dinara. Očekujem još veći politički uspeh, jer sam prevazišao funkciju predsednika opštine.
Dobrivoje Budimirović Bidža, predsednik opštine Svilajnac: – Vreme od 2000. do 2004. godine je najgori deo mog života i period najgore politike koja je vođena u Srbiji. Demokratska stranka me je tada proganjala kao čoveka i kao političara. Zaboravio bih taj period i zbog svih loših stvari koje je tadašnja vlast činila, poput policijske akcije "Sablja" u kojoj je uhapšeno nekoliko hiljada ljudi. Poslednje tri godine ću svakako pamtiti po dobrim rezultatima iako sam 16 godina predsednik opštine. Za te tri godine u privredu i infrastrukturu Svilajnca uloženo je više od 230 miliona evra.
Zoran Anđelković, bivši generalni sekretar SPS-a: – Rado se sećam 1989. godine zbog stvaranja jedinstvene Srbije i pokreta naroda koji se borio za Srbiju. S druge strane, zbog rata i bombardovanja, imam veoma ružne uspomene na 1999. godinu.
-----------------------------------------------------------
Bez komentara
Goran Matić, bivši savezni ministar za informisanje i funkcioner Jugoslovenske levice, nije želeo da odgovori na pitanje u anketi "Politike", uz komentar "baš ste mene našli". On je kazao da može da razgovara "samo o političkim temama", a s obzirom na to da mu je "zabranjeno da govori o politici", onda uopšte ne može da daje izjave za medije. Ni Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, nije bio raspoložen za razgovor zbog toga što, kako nam je rečeno u njegovoj stranci, više nije na političkoj sceni.
[objavljeno: ]
