Izvor: Politika, 17.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političarenje na univerzitetu
Mogu li partijski funkcioneri da razdvoje stranačku od studentske funkcije i da li se promocija određenog sistema vrednosti samo slučajna poklapa sa programima nekih stranaka
Ko uvodi političke stranke na Univerzitet, a ko samo „promoviše određeni sistem vrednosti”, ko zastupa interese studenta, a ko se među akademcima ponaša kao partijski agitator i na kraju ko je među njima „bitan”, a ko „nebitan”, samo su neka od pitanja koja su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorena posle odluke trojice studenata da napuste Studentski parlament Univerziteta u Beogradu zbog, kako su obrazložili, zloupotrebe univerziteta u stranačke svrhe.
Tako je staro pitanje na političkoj sceni Srbije da li, recimo, ministri, poslanici ili predsednici opština mogu uspešno da razdvoje svoju stranačku od državne funkcije postalo aktuelno i među studentima.
Nemanja Stamenčić, Simon Simonović i Marko Vasiljević naveli su da ne žele da „učestvuju u radu parlamenta čiji je predsednik Nemanja Petrović ’odmrzao’ svoju stranačku funkciju, a član parlamenta Marko Milutinović, inače student prorektor, se nalazi na listi koalicije DSS – NS Vojislav Koštunica”. Prema njihovim rečima, Petrović i Marković su se više bavili promocijom stavova DSS-a u Studentskom parlamentu nego što su se bavili problemima studenata.
– Nisu se bavili ni problemom školarina, ni uslovima studiranja, ni problemom mastera – kaže Simonović za „Politiku”, i dodaje da je, zapravo, Milutinović pojavljivanjem na listi DSS–NS nagrađen za promociju DSS-a na Univerzitetu. On, naime, ne vidi zbog čega bi se, inače, Milutinović našao među kandidatima za poslanike, gradske odbornike i u timu DSS-ovog kandidata za gradonačelnika Beograda Aleksandra Popovića, osim ukoliko to nije zaslužio stranačkim radom.
Za Milutinovića, međutim, to ne predstavlja nagradu za stranački rad i naglašava da dok god je u Studentskom parlamentu neće raditi kao partijski aktivista.
– Moje je ustavno pravo da se kandidujem i da budem biran i to niko ne može da mi oduzme. Ja mogu na listi da se nađem i kao nestranačka ličnost – kaže Milutinović za „Politiku” i ponavlja da nijednim gestom nikada nije promovisao politiku na Univerzitetu, već tamo gde joj je mesto. On ne prihvata ni kritike da je nastupom na mitingu posle nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, na kojem je najavljen kao student prorektor prekršio zakon. Simonović, naime, kaže da je to bio miting koji su organizovale „parlamentarne stranke”, te da je svojim učestvovanjem na njemu Milutinović „uveo” stranke na Univerzitet.
Milutinović odgovara da su miting organizovale Vlada Srbije i parlament, dakle, državne institucije, a ne stranke, te da njegov nastup u tom smislu uopšte nije sporan.
– Ko tvrdi da je drugačije, neka me tuži, ali mislim da su im male šanse da dobiju takav spor. A posle ću ja da razmislim da li ću da ih tužim za klevetu – dodaje Milutinović. On naglašava da nikad nije agitovao za DSS na Univerzitetu i da nikad nije pozivao studente da glasaju za stranku kojoj pripada.
Milutinović naglašava i da ne deluje u stranci, ali da, naravno, ponekad svrati u svoj opštinski odbor da se pozdravi i popriča sa prijateljima.
– I, zaista, ne želim više da ulazim u dalju polemiku sa tim ljudima za koje mislim da su nebitni – kaže Milutinović i dodaje da je, ipak, čudno, zašto mu sve što mu sad zameraju nisu rekli odmah posle njegovog nastupa na mitingu 21. februara.
Simonović, Stamenčić i Vasiljević su, osim što su članovi Studentske unije Srbije, i aktivisti pokreta Evropa nema alternativu. Simonović, međutim, ne vidi ništa sporno u njihovom delovanju, jer, kako kaže, na fakultetima je zabranjeno stranačko delovanje, ali nisu ograničene i društveno-političke aktivnosti.
– Mi ne zastupamo nijednu stranku, već jedan sistem vrednosti. Bavimo se društvenim problemima, a ne promocijom određenih stranaka – kaže Simonović.
U 4. članu Zakona o Univerzitetu, međutim, piše da „na Univerzitetu i njegovim članovima nije dozvoljeno političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje”.
Prema Simonovićevim rečima nema ničeg problematičnog ni u tome što je pokret Studentska unija Srbije tokom kampanje za predsedničke izbore pozivala mlade da izađu na izbore.
– Mi ćemo ponovo to da radimo, ali nećemo govoriti mladima i za koga da glasaju – dodaje on. A na primedbu da je sve ono o čemu on govori, a tiče se ulaska Srbije u EU, gotovo identično sa programima pojedinih stranaka, pre svega Liberalno-demokratske partije, ali i Liste za evropsku Srbiju, Simonović ponavlja da se oni „samo zalažu za određeni sistem vrednosti”.
Na pitanje da li će Srbija, ipak, uskoro i njega moći da vidi među kandidatima neke političke stranke za poslanika ili odbornika, što se inače dešavalo sa mnogim ranijim studentskim liderima, Simonović odgovara da mu je trenutno prioritet da završi fakultet.
– Ostala su mi još četiri ispita. A posle, ne znam, život je nepredvidiv – kaže Simonović i dodaje da mu stranački angažman trenutno ipak nije životni prioritet.
M. R. Petrović
[objavljeno: 18.04.2008]
