Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političar iz užeg izbora
Poslanik Sandžačko-demokratske partije Meho Omerović, "troši" već treći mandat u srpskom parlamentu, a svaki put je do poslaničke klupe stigao sa različite izborne liste. Prvi put je, kao član tadašnje Socijaldemokratije, bio na listi DOS-a, drugi put, kao član Socijaldemokratske partije na listi G17 plus, a sadašnji mandat dobio je od Sandžačko-demokratske partije, koja je u parlament ušla na listi Demokratske stranke. Zbog ovakvog puta, poslanici umeju da se našale sa Omerovićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa kažu da se sve menja "samo je Meho nezamenljiv u skupštini", a on se, takođe, u šali slaže s njima.
Omerović je rođen 1959. godine u, kako kaže, jednom lepom gradu na obali Drine, Goraždu. Otac Adil bio je profesionalni vozač kamiona, majka Hana je domaćica. Omerović ima mlađeg brata i sestru, blizance, koji žive u Sarajevu. Roditelji su, kaže, "zbog nesrećnog rata na prostoru SFRJ, bili u izbeglištvu u Nemačkoj od 1992. do 1998. godine, a sada su u svojoj kući u Goraždu, koju su obnovili i sada izgleda bolje nego ikad".
U Goraždu je završio gimnaziju i 1978. godine krenuo na studije u Beograd, zato što je želeo da postane glumac. Gluma je, kaže, njegova najveća ljubav, a mislio je da tu ima perspektivu, jer je, kao gimnazijalac, sa amaterskim društvima dobijao priznanja za svoja glumačka ostvarenja. Na prijemnom ispitu za tadašnju Akademiju za pozorište i film u Beogradu, ušao je u uži izbor i to u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem, Sonjom Savić... Ostao je ispod crte. Bio je, kaže, toliko razočaran da se vratio kući, ne želeći ništa drugo da studira, pa je tu godinu proveo u Goraždu radeći na tamošnjem radiju kao voditelj "slušane kontakt emisije za mlade". Naredne godine krenuo je u Beograd da bi se upisao na Fakultet političkih nauka, a krišom od roditelja, ponovo je probao da se otisne u glumačke vode, ovaj put u Zagrebu. I u Zagrebu je ušao u uži izbor, ali je, kako su se drugi krug za glumu i prijemni na FPN održavali istog dana, otišao na FPN, na međunarodni smer i taj fakultet završio misleći da će, kaže, odmah postati ambasador.
U politiku je, praktično, ušao na fakultetu uključivši se u omladinsku organizaciju, a, kasnije, na odsluženju vojnog roka u Valjevu zapazili su ga, kaže, neki visoki funkcioneri u tadašnjem Centralnom komitetu SK Srbije. "A čovek koji mi je najviše pomogao i uvukao me u politiku bio je Radiša Gačić, sekretar Predsedništva CK SK Srbije." Omerović kaže da potiče iz partizanske porodice, a i prvi veći novac koji je zarađivao kao student, povezan je sa borcima NOR-a: "Pored studentskog doma '4. april&, bile su vojne zgrade, a tu su se stalno okupljali borci i nešto proslavljali, pa su me, kao nekoga ko je radio u razglasnoj stanici Doma i zna da recituje, zvali na ta njihova slavlja – sve su to plaćali."
Prvo zaposlenje dobio je u Predsedništvu CK SKJ i tu je ostao sve do čuvenog 14. kongresa, odnosno raspada partije. Priča da je bio u onoj grupi koja se nije slagala sa Slobodanom Miloševićem, pa je sa još 25 ljudi, iz Predsedništva partije prebačen na rad u fabriku bitumenskih proizvoda "Grmeč". Radio je u komercijali, "iako o tome baš ništa nisam znao". Kasnije je radio u jednoj privatnoj firmi na sličnim komercijalnim poslovima, da bi od 1996. godine, kroz ulične proteste zbog krađe izbora, ponovo ušao aktivno u politiku i, zajedno sa prijateljima, stvarao partiju – Socijaldemokratiju, "koja je posle prerasla u Socijaldemokratsku partiju..." Nije mu se, kaže, svidelo kuda je krenula Socijaldemokratska partija, pa je, sa svojim prijateljem, Rasimom Ljajićem izabrao drugi put i tako, preko liste DS-a, "koja najbolje brine o manjinama", stigao ponovo u poslaničke klupe.
Ljubav svog života, suprugu "Snežanu Mićić iz sela Jagnjila, opština Mladenovac", upoznao je još kao student i ta ljubav je krunisana brakom, a "imamo i sina jedinca Nenada, koji je jedno baš dobro dete, student druge godine Pravnog fakulteta univerziteta Union". Omerović priča da je njegova supruga, lekar-radiolog, prva našla posao, te da su svi vojnici dobijali džeparac od roditelja i rođaka, a "meni je u posetu dolazila moja Snežana i ostavljala trećinu svoje plate." Omerović nema neki poseban hobi, ali zajedno sa svojom porodicom, voli da, sopstvenim autom, putuje. "Obilazimo Srbiju, ali i Evropu, a sakupljam sve što se piše o turizmu, od novinskih dodataka, do specijalizovanih časopisa i knjiga".
[objavljeno: ]
