Izvor: B92, Beta, 07.Dec.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polemika o zakonu o sudijama

Beograd -- Veliku polemiku izazvao je predlog zakona o sudijama kojim se, između ostalog, predviđa reizbor svih sudija, ali i ocenjivanje njihovog rada.

Pravosuđe u Srbiji 8 godina čeka na reforme. U Skupštini Srbije već dve nedelje traje rasprava o setu od sedam pravosudnih zakona. Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je za B92 da je reforma sudstva neophodna, jer je za pet godina zastarelo oko 4.000 krivičnih predmeta, a za dve i po godine zbog zastarelosti više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 500 osuđenih nije otišlo u zatvor.

Kako bi se sprečila korupcija, maratonski procesi i zastarevanje predmeta, predlog zakona o sudijama između ostalog predviđa reizbor sudija svake treće godine koje su dobile lošu ocenu od Visokog saveta sudstva.

Međutim, u Društvu sudija Srbije ističu da je problem sa ovim predlogom zakona to što predviđa da se za godinu dana izvrši reizbor svih sudija.

"Reizbor neustavan"

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da to društvo ostaje pri stavu da neće učestvovati u kreiranju kriterijuma za opšti izbor sudija.

"Pošto je opšti izbor, odnosno reizbor sudija neustavan, odlučili smo da ne učestvujemo u kreiranju kriterijuma jer smatramo da je to nepotrebno i štetno", kazala je Boljević agenciji Beta.

Sekretar Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović smatra da je ponovni izbor sudija neustavan, jer omogućava prekid stalnosti sudijske funkcije, što je osnov nezavisnosti sudstva.

"U ovoj siutaciji, ukoliko se utvrdi reizbor sudija, a sa druge strane imamo najavu da treba da dođe do smanjenja broja sudija, onda jedan broj sudija koji ne bude ponovo izabran, prestaće im sudijska funkcija, što je protivustavno i neće imati nikakvo pravo na pravni lek", kaže on.

"Jedino će imati mogućnost da pokrene ustavnu žalbu i kasnije, pred Evropskim sudom za ljudska prava", dodaje Hadžiomerović.

Međutim, i dalje je nejasno po kojim kriterijumima će se vršiti opšti izbor sudija.

Zakonom je predviđeno da reizbor sudija obavlja Visoki savet sudstva i da više neće biti u nadležnosti parlamenta.

Hadžiomerović kritikuje i predlog zakona o Visokom savetu sudstva, jer po njegovim rečima omogućava da parlament i dalje bira članove tog tela i to upravo one sudije koje će vršiti reizbor.

Prašina se u skupštini digla i tokom rasprave o Predloga zakona o područiju sudova i javnih tužilaštava.

"Kada broj sudova morate smanjiti sa 138 na 34, to se sigurno mora osetiti", kaže Miroslav Petković iz DSS-a.

"Siguran sam da neće dovesti ni do racionalzacije, ni do ušteda, ni do poboljšanja kvaliteta suđenja, mislim da da će dovesti do teže pristupnosti sudova građanima, dostupnost pravde će biti znatno manja. I uskoro će se pokazti da predložena rešenja nisu dobra", dodao je on.

Nova mreža pravosudnih organa predviđa formiranje Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nadležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, apelacioni sudovi, prekršajni, viši prekršajni i Upravni sud.

Ministrka pravde Snezana Malović ističe da set zakona predviđa opšti izbor sudija, što je nužnost i neminovnost reforme pravosuđa.

"Tvrdim da ne postoji ne reizbor ni lustracija, već postoji opšti izbor, jer se menja celokupno stanje u sudstvu, gde ni jedan sud u Srbiji koji sada egzistira kao takav više neće postojati. Na primer, okružni sud će postati viši sud, znači viši sud će sam raspravljati o predmetima, više neće odlučivati o žalbama", rekla je ona.

Predviđeno da ovi zakoni stupe na snagu 1. januara 2010. godine, a da Visoki savet sudstva bude formiran najkasnije tri meseca od stupanja na snagu tih zakona.

VSS: Reizbor bez kriterijuma je "čistka"

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je da reizbor sudija ne može da predstavlja garanciju za stvaranje dobrog kadra i da će, bez kvalitetnih merila, predstavljati "čistku sudija".

Naravno, loše sudije se moraju razrešavati, ali reizbor bez kvalitetnog merila je osnov za čistku sudija, rekla je Škero agenciji Beta.

Prelaznim odredbama Zakona o sudijama, koje predviđaju opšti izbor sudija, navela je predsednica Vrhovnog suda, "krše se principi i uvodi nemir u sudstvo".

Predsednica Vrhovnog suda je podsetila da stalnost sudijske funkcije predstavlja jednu od osnovnih garancija nezavisnosti rada sudija i ponovila da sudijama može prestati sudska funckija samo na Ustavom propisan način - kada trajno izgube radnu sposobnost, kada su razrešeni ili na lični zahtev.

Upitana za komentar Predloga zakona o sedištima sudova, o kome traje rasprava u parlamentu, Škero je navela da je urađen bez konsultovanja struke i u sebi sadrži "dozu eksperimenta".

Nemamo jasne pokazatelje kako će to fuinkcionisati i da li ima dovoljno sredstava i sudija za takvu organziaciju sudstva, rekla je ona.

Nastavak na B92...