Izvor: Blic, 17.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola Srbije ne bi glasalo
Pola Srbije ne bi glasalo
Prema istraživanju koje je od 4. do 11. aprila sprovela agencija 'Medium indeks Galup internešenel', kada bi izbori bili održani sada, DS bi dobila 17,7 odsto glasova birača, DSS 14,2, SRS 6,5, G17 plus 6,3, SPS 4,1, SPO 2,6 odsto, ostali 6,1 odsto, dok je neopredeljenih i apstinenata 42,5 odsto.
Ukoliko bi na izborima nastupale koalicije, DOS bi dobio poverenje 20 odsto građana Srbije, DSS 15,4, SRS 6, G17 plus 8, SPO 2,4, SPS 3,4, SSJ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1,3 odsto ostali 1,8 odsto, dok bi u ovom slučaju neopredeljenih i apstinenata bilo 41,7 odsto.
- Rejting Demokratske stranke Srbije, socijalista i radikala je opao u odnosu na rejting koje su ove stranke imale u februaru, porastao je rejting Demokratske opozicije Srbije i Demokratske stranke, povećao se broj apstinenata i neopredeljenih birača, povećano je poverenje u institucije sistema i poverenje u političare na vlasti, dok je opalo poverenje u opozicione lidere - rekla je Jasna Milošević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja ove agencije.
Ona je naglasila da, kad je reč o pojedinim ličnostima, preko 50 odsto građana ima najviše poverenja u lidera G17 plus Miroljuba Labusa, slede Mlađan Dinkić, Vojislav Koštunica, Goran Svilanović i Nebojša Čović, dok poverenja građana opada prema Vojislavu Šešelju i Slobodanu Miloševiću.
- Koštunici opada rejting, iako nije povezan direktno sa organizovanim kriminalom, ali jesu njegovi saradnici, kao i zbog toga što kritikuje Vladu Srbije u koju građani sada imaju veliko poverenje. Rejting Čovića i Svilanovića takođe raste, ali ne i rejting stranaka čiji su oni lideri. Šešelj gubi poverenje zbog toga što se povezuje sa organizovanim kriminalom i činjenice da je možda imao informacije o atentatu na Zorana Đinđića, dok u Miloševića opada poverenje zbog sumnji da je bio povezan sa političkim ubistvima - rekla je Miloševićeva. Ona je naglasila da je istraživanje pokazalo da poverenje građana u Vladu Srbije, Skupštinu i policiju raste, a povećao se broj građana koji smatraju da Srbija ide u dobrom smeru.
Srbobran Branković, direktor ove agencije, odgovarajući na pitanje da li će se ovi rezultati promeniti u naredna dva meseca, rekao je da očekuje da se nakon ukidanja vanrednog stanja počnu izjašnjavati oni koji sada to ne žele.
- To će menjati rejting stranaka, ali on će zavisiti i od drugih stvari. Ako se nastavi uspešna politika Vlade Srbije, vladajuće stranke će i dalje dominirati, ali ako se ne nastavi, sve će se vratiti u pređašnje stanje. Drugi razlog koji će uticati na rejting stranaka jeste strategija koju će stranke primenjivati. Ako se krene u kampanju da se uništi politički protivnik, to će uništavati rejting stranaka, ali ako se bude vodila normalna politička utakmica, sadašnje stanje se neće promeniti. Ako bude konflikata među strankama, najveći profiter će biti G17 plus jer se oni drže po strani od konflikata - ocenio je Branković.
Na molbu da prokomentariše istraživanja agencije 'Stratedžik marketing' koja se razliku od istraživanja njegove agencije, Branković je rekao da su rezultati koje je prezentovala ova agencija, a prema kojima DS ima poverenje 34 odsto građana, preterani.
On je istakao da građani Srbije imaju izuzetno nepovoljno mišljenje o vodećim zemljama Zapada i njihovim političkim, ekonomskim i vojnim integracijama, ali stepen protivljenja saradnji sa Zapadom je vrlo nizak, 'što pokazuje da je preovladala logika da partneri u međunarodnim odnosima ne moraju da se vole da bi sarađivali'.
- Antireformski pritisak odozdo vrlo je visok. To znači da su radikalni pogledi na aktuelne probleme društva vrlo uticajni i da je moguće očekivati vrlo snažan pritisak odozdo da se reforme uspore.
Ovakvo raspoloženje ljudi je u neku ruku razumljivo ako se ima u vidu da je dosadašnji tok reformi ograničen restriktivnim merama, kao što je suzbijanje sive ekonomije od koje su živele stotine hiljada ljudi, uvođenje poreske discipline, što je smanjilo prihode privatnika i plate zaposlenih u mnogim firmama, otpuštanje viška radnika i tako dalje - naglašava Branković. Lj. Begenišić Socijalno nezadovoljstvo veće nego pred pad Miloševića
Istraživanje je pokazalo da je preko polovine populacije nezadovoljno svojim socijalnim položajem.
- Preračunat po istoj metodologiji, indeks socijalnog nezadovoljstva početkom septembra 2000. godine, dakle pred pad Miloševića, bio je čak nešto manji nego sada. Istraživanje je pokazalo i da je nepoverenje u institucije prilično visoko, čak više nego u septembru 2000. kad je Milošević bio na vlasti. Spremnost građana na vaninstitucionalno ispoljavanje nezadovoljstva u periodu od decembra 2002. godine do aprila ove godine veoma je visoka za čitavu populaciju, ali ta spremnost ne znači da će nužno doći do velikih socijalnih i političkih protesta koji bi oborili Vladu - kaže Branković.
