Izvor: Blic, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaj da se odloži odluka o Kosovu
Poruke iz Moskve da bi pregovore o Kosovu trebalo nastaviti, kao i da bi UN trebalo da angažuju novog izaslanika umesto Ahtisarija, tumačim kao pokušaj odlaganja koje bi u velikoj meri uvećalo rizik od nasilja na Kosovu, kaže za „Blic" Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri Američkom institutu za mir, dodajući da „nema potrebe za novim izaslanikom, već za novom odlukom SB". On ocenjuje da su šanse za novu rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti UN sada pola-pola.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Za Fjodora Lukjanova, glavnog urednika moskovskog spoljnopolitičkog magazina „Rusija u globalnoj politici", zahtev Rusije da se pregovori nastave a Ahtisari zameni novim posrednikom nije ništa novo. I on ocenjuje da je to „u funkciji odlaganja odluke o Kosovu".
Trojka EU sa Kondolizom Rajs
Evropska trojka, predvođena visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijerom Solanom, juče je u Vašingtonu razgovarala sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, a jedna od tema razgovora bio je i budući status Kosova. U sastavu evropske trojke su i Frank-Valter Štajnmajer, šef diplomatije Nemačke koja do 1. jula predsedava EU, i komesarka EU sa spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner.
Glavna tema razgovora u Vašingtonu biće izgradnja američkog raketnog štita u Evropi i predstojeći samit EU - SAD.
- Naravno da Rusija shvata da nije realistično da dođe do kompromisa, ali će takvu retoriku koristiti kako bi se finalna odluka odložila. Ako Zapad nastavi da pritiska Rusiju, tenzije, ipak, mogu dostići visok nivo - upozorava Lukjanov, koji očekuje da će Moskva „zahtevati izmene buduće rezolucije, ali da je, na koncu, neće blokirati".
- U suštini, Rusija će se ponašati slično kao i 1999, kad je Moskva krenula s pozicije potpunog odbacivanja mera koje je Zapad preduzeo, da bi na kraju podržala rešenje uz značajne korekcije - zaključuje Lukjanov. On kaže da je pretnja vetom „više politička alatka" i ocenjuje da je Rusija neće upotrebiti.
- Sve je to, po meni, diplomatski rat nerava - primećuje Lukjanov.
Danijel Server ne očekuje da bi novom rezolucijom bio definisan status Kosova, već da će ona samo okončati protektorat UN.
- Odobrilo bi se dalje međunarodno prisustvo, odnosno Ahtisarijev plan bi bio prihvaćen. Malo je verovatno da bi se taj dokument eksplicitno odnosio na budući status Kosova. Podrazumevaće se, međutim, da usvajanje nove rezolucije zapravo vodi suverenitetu Kosova, barem kad je u pitanju veliki broj članica UN - kaže Server, koji pretpostavlja da bi Kosovo u slučaju da u SB ne bude usvojena nova rezolucija svejedno proglasilo nezavisnost.
Server predviđa da bi, ako Beograd uspe da blokira novu rezoluciju u UN, SAD „morale da razmotre opcije koje im stoje na raspolaganju kako bi sprečile nasilje na Kosovu".
- U tom smislu, priznavanje nove države bi svakako pomoglo. Ali, dozvolite da budem jasan: nasilje protiv Srba i drugih manjina na Kosovu je najgora stvar koja se iz perspektive Prištine može dogoditi - precizira Server koji kaže da ga evropske kolege uveravaju da će svih 27 članica EU postići konsenzus po pitanju Kosova.
Fjodor Lukjanov kao ključni element ruske spoljne politike po ovom pitanju navodi njenu pragmatičnost, što po njemu znači da „istorijski, kulturni i emotivni detalji ne igraju važnu ulogu u formiranju prioriteta".
Lukjanov dodaje da je u slučaju Kosova za Rusiju važno da podseti zapadne partnere da se vratila na svetsku scenu i da nijedan međunarodni problem ne može biti rešen bez učešća Moskve.
- To ne znači nužno da će se Rusija protiviti pristupu Zapada, već da će pokušaji da se ruska pozicija ignoriše biti odbačeni. Istovremeno, daleko od toga da je Rusija zainteresovana za konfrontaciju sa Zapadom, već je prevashodno zanima stvaranje boljih uslova za nagodbe oko esencijalnih pitanja, pre svega ekonomskih. Današnja ruska spoljna politika oslobođena je ideologije i orijentisana na profitabilnost - kaže Lukjanov i podvlači da je malo verovatno da će Moskva rizikovati potpunu konfrontaciju sa Zapadom zbog Kosova jer su joj na prvom mestu odnosi koji obezbeđuju poslovnu ekspanziju na svetskim tržištima.
Svađa Rikera i Čurkina, Rus napustio sastanak o KiM
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin napustio je juče posle podne sednicu Saveta bezbednosti UN posvećenu Kosovu, optužujući šefa Unmika Joahima Rikera da je ustao u odbranu nezavisnosti Kosova.
- Rekao sam šta sam imao. Rusija se zalaže za nastavak pregovora - rekao je Čurkin i istakao da je državama članicama SB i šefu Unmika „jasno stavio do znanja da je izveštaj o stanju na Kosovu jednostran". Konsultacije su usledile nakon što su Riker i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić „ukrstili" izveštaje o stanju u pokrajini, nakon čega su se ambasadori članica SB povukli na zatvorenu sednicu.
- Ovo je još jedan znak pogrešnog rukovođenja situacijom. Riker se više zalagao za nezavisnost nego što se izjašnjavao o stanju na Kosovu. Ne želim da govorim o mogućem vetu. To je prevelika reč za ovaj trenutak i nećemo o tome razgovarati pre glasanja - rekao je Čurkin.
