Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokrajinska skupština proglasila nezavisnost Kosmeta
PRIŠTINA – Privremena Skupština Kosova i Metohije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Za deklaraciju o samoproglašenju nezavisnosti Kosmeta izjasnilo se nešto pre 16 časova aklamacijom 109 albanskih poslanika.
Nezavisno Kosovo biće „posvećeno miru i stabilnosti”, piše u nacrtu deklaracije o nezavisnosti.
Kosovska država će „biti formirana na osnovu plana (Martija) Ahtisarija”, piše u dokumentu od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 12 tačaka.
Ahtisarijev plan predviđa nezavisnost Kosova koju će nadgledati misija EU.„Kosovo je demokratsko, laičko i mutlietničko društvo” koje će prihvatiti „međunarodno civilno i vojno prisustvo”, piše dalje u tekstu.„Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica”, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da će se „Kosovo posvetiti miru i stabilnosti u regionu” i „izražava zelju da ima dobre odnose sa susedima”.
U nacrtu deklaracije se, takođe, navodi da nezavisno Kosovo „garantuje (zaštitu) kulturnog i verskog nasleđa”.
-----------------------------------------------------------
Rezolucija 1244
Rezolucijom 1244 o Kosovu i Metohiji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) uspostavljena je privremena administracija za Kosovo, raspoređeno je civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu i precizirano da će „narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, o čemu će odluku doneti SB UN”.
Rezolucija, koju je ta svetska organizacija usvojila 10. juna 1999. godine, predviđa politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će „obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu”.
U prvoj tački Rezolucije precizira se da je SB isključivo odgovoran za odžavanje mira i bezbednosti u svetu.
Rezolucijom se u pokrajinu raspoređuje civilno i bezbednosno prisustvo pod pokroviteljstvom UN, sa odgovarajućom opremom i osobljem i da će kontrolu nad međunarodnim prisustvom imati SB, odnosno generalni sekretar UN.
Njemu će, prema Rezoluciji, biti direktno dostavljan izveštaj o sprovođenju rezolucije i zadataka međunarodne misije, kako civilne, tako i bezbednosne.
Bezbednosni deo misije je nadležan za pružanje sigurnosti za sve žitelje Kosmeta, stvaranje bezbednih uslova za povratak raseljenih lica kućama i stvaranje ukupnog reda u pokrajini.
U nadležnosti tog dela misije spada i odvraćanje od obnove neprijateljstava, održavanje i prema potrebi nametanje prekida vatre, obezbedivanje povlacenja i sprecavanja povratka na Kosovo snaga savezne i republicke vojske,policije i paravojnih jedinica...
Rezolucijom se predviđa i demilitarizacija Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca.
Njom se predviđa i povlačenje vojske, policije i paravojnih snaga sa Kosova, a nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati.
Njima će biti dozvoljeno da obavljaju sledece funkcije: uspostavljanje veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine, održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
Civilna misija biće usredsređena, kako se navodi u Rezoluciji, na unapredenje uspostavljanja, do konacnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu, zatim organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu.
Ona je nadležna i za olakšavanje politickog procesa ciji je cilj definisanje buduceg statusa Kosova, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea i u konacnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje ce biti uspostavljene u skladu sa politickim rešenjem.
Među njenim nadležnostima su i izgradnja i rekonstrukcija pokrajine razrušene bombardovanjem NATO, kao i održavanje civilnog reda i zakona, ukljucujuci i uspostavljanje snaga lokalne policije.
U Rezoluciji se naglašava da se sve zemlje UN ohrabruju i podstiču u pružanju ekonomske i finansijske pomoći za područje koje je doživelo ogromna razaranja pod bombardovanjem i agresijom NATO.
Rezolucija predviđa i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu. Trajanje međunarodnog prisustva na Kosmetu trebalo bi okvirno da bude 12 meseci, kaže se u rezoluciji.
-----------------------------------------------------------
Rezolucije Skupštine Srbije o Kosmetu
Skupština Srbije je, poslednjom od tri rezoluicje usvojene prošle godine, definisala okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka zemlje.
Tom rezolucijom, usvojenom 26. decembra, utvrđeno je da odbrana Kosova i Metohije, kao integralnog dela Srbije, predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244.
Parlament je zauzeo stav i da će svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u međunarodnom okruženju koje bi proisticale iz ovih akata, biti proglašeni ništavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije.
Kosovo i Metohija će se i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države,smatrati sastavnim delom Srbije, a diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost pokrjaine biće preispitani.
Parlament je obavezao vladu da donese sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a posebno da u okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, posebno srpskog i nealbanskog stanovništva.
Skupština je naložila vladi da međunarodni sporazumi koje Republika zaključuje , uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Pre toga parlament je o Kosovu raspravljao 24. jula i tada usvojenom rezolucijom potvrdio ranije stavove o neotuđivosti teritorije Kosova i Metohije i zalaganje da se do rešenja statusa pokrajine dođe pregovorima.
U 2007. godini poslanici su o Kosovu u Skupštini prvi put raspravljali 14. februara, kada su usvojili Rezoluciju koja je predstavljala osnovu za nastavak pregovora o statusu pokrajine, 21. februara u Beču, koji su neuspešno završeni.
Parlament je prethodno, 21. novembra 2005. godine, usvojio Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije, kojom je odobren početak pregovora o statusu Kosova.
Tim dokumentom je izraženo uverenje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavlja garant poštovanja međunarodnog prava i principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Skupština je zauzela stav da bi „svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim,„ smatrajući ga za nasilje nad međunarodnim pravom.
Parlament je 12. septembra 2006. doneo odluku da je potrebno što pre okončati rad na donošenju novog ustava, kojim je u preambuli Kosovo i Metohija definisano kao sastavni deo Srbije.
Utvrđeno je i da pokrajina treba da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene i demokratske Republike Srbije.
U periodu od petooktobarskih promena, parlament je održao više sednica posvećenih pokrajini i usvojio dokumente kojima su utvrđena osnovna načela državne politike.
Od 2000. do 2004. godine, republički i savezni parlament usvojili su četiri dokumenta o Kosovu i Metohiji, dok su u vreme Slobodana Miloševića nadležni organi doneli nekoliko zaključaka povodom situacije u pokrajini. Vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije su decembra 2000. godine u Bujanovcu usvojile Deklaraciju o principima zaštite državnih i nacionalnih interesa SRJ povodom albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i u Kopnenoj zoni bezbednosti. Obe vlade su i oktobra 2001. održale zajednički sastanak povodom situacije na Kosovu i Metohiji i usvojile Deklaraciju o zajedničkom sprovođenju rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN. Tom deklaracijom se ističe reafirmacija obaveza iz Rezolucije 1244 o bezbednosti i ljudskim pravima, povratku svih raseljenih i izbeglih lica, zaštiti i obnovi spomenika kulture. Skupština Srbije je avgusta 2003. godine, na predlog Vlade, usvojila Deklaraciju o Kosovu i Metohiji kojom su se nadležne institucije i organi Srbije obavezali da preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju daju maksimalan doprinos i podršku misiji UN u pokrajini u doslednom sprovođenju Rezolucije 1244. Sličan dokument izglasan je početkom septembra 2003. i u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Parlament državne zajednice usvojio je Rezoluciju o Kosmetu u kojoj se insistira na pravu na povratak u pokrajinu svih raseljenih lica, punoj bezbednost za sve građane i ličnoj imovinskoj sigurnosti. Parlament Srbije je 26. marta 2004. usvojio Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom je zatražena zaštita srpskog stanovništva od nasilja albanskih sepratista i terorista, a direktan povod bio je pogrom nad srpskim stanovništvom od 17. do 19. marta.
I tom Rezolucijom, Parlament je zaključio da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, kao i da Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da imaju institucionalne garancije položaja i bolju zaštitu svojih prava.
Skupština je 29. aprila 2004. usvojila i odluku o utvrđivanju plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji koji je podnela Vlada, a koji predviđa teritorijalnu autonomiju srpske zajednice na Kosmetu.
Dokumente o Kosovu i Metohiji Skupština Srbije dosada je usvajala gotovo jednoglasno, uz stav većine političkih stranaka da povodom Kosova, kao najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, treba postići što veće političko jedinstvo.
Tanjug - Beta
[objavljeno: 17/02/2008]
