Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jan.2016, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 33 - punjenje evropske kase

Čini se da su evropski zvaničnici konačno pronašli šifru efektnog saopštavanja loših vesti građanima i građankama Srbije. Za razliku od prošlih vremena, kada su uglavnom samo izgovarali to što su imali da kažu, sada svaku lošu vest "garniraju" s bar jednom jako dobrom.

Dosledno poštujući to pravilo, šef ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske komisije u Srbiji Frejk Janmat nedavno je objasnio da bi bio "veliki uspeh" ukoliko bi Srbija ove godine otvorila još neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poglavlje, da smo zadržali lošu ocenu kreditnog rejtinga, ali da će Srbija - uprkos svemu tome - u 2016. moći da računa na 205 miliona evra iz evropskih fondova.

"Da, 23 i 24 su poglavlja koja bismo želeli da budu otvorena u ovoj godini. Možda pored toga možemo da imamo u vidu i neka tehnička poglavlja", rekao je Janmat za RTS.

Jedno od takvih - čisto tehničkih - moglo bi da bude i Poglavlje 33, koje indirektno ima veze i sa najavom o 205 miliona evra namenjenih ulaganjima u oblasti unutrašnjih poslova, obrazovanja, energetike i poljoprivrede.

U pitanju je poglavlje koje se odnosi na budžet Evropske unije, iz kojeg se - između ostalog - zapravo finansiraju famozni "evropski fondovi". Ovo poglavlje sadrži pravila o novcu koji svaka država-članica uplaćuje u budžet EU: svaka članica, naime, ima pravo da koristi sredstva iz evropskog budžeta, ali istovremeno i obavezu da u njega uplaćuje.

Taj budžet puni se iz tri osnovna izvora: 1. sopstvenih prihoda Unije (prihodi od carina, što uključuje i carine na poljoprivredne proizvode i dažbine na promet šećera), 2. sopstvenih sredstava prikupljenih na osnovu poreza na dodatu vrednost i 3. uplata država članica, čiji se iznos određuje na osnovu bruto nacionalnog dohotka. Da bi ovaj sistem funkcionisao, države članice moraju da imaju odgovarajući administrativni kapacitet (kako bi adekvatno koordinisale i obezbedile svoj budžet, odnosno prikupile, kontrolisale i isplatile novac).

Pošto su ti "odgovarajući administrativni kapaciteti" jedinstveni za sve, pravne tekovine u ovoj oblasti ne prenose se u nacionalno zakonodavstvo (kao u slučaju većine drugih poglavlja), već su "direktno obavezujuće" - u prevodu, jednostavno se primenjuju takve kakve su, bez ikakve debate i izuzetaka.

Najveći deo budžeta odnosi se na rashode, a oni su najveći u oblasti upravljanja prirodnim resursima, što pre svega podrazumeva poljoprivredu i ruralni razvoj država članica. Osim toga, vrlo se izdašno finansira regionalni razvoj (smanjenje razlika između različito razvijenih delova Evrope), kao i infrastruktura (izgradnja puteva, aerodroma, luka, mostova, telekomunikacija itd).

Tu su takođe i već pomenuti fondovi putem kojih EU učestvuje u finansiranju privrednog i društvenog razvoja država koje nisu članice (siromašne ne-evropske države) i napretka država koje su kandidati za članstvo.

U brojevima, konkretno, evropski budžet predstavlja 1.05 odsto bruto nacionalnog dohotka EU: 2014. godine taj iznos bio je 142 milijarde evra, 2015. smanjen je na 141.2 milijarde, dok je za ovu godinu planirano 143,5 milijardi.

Neke članice EU više uplaćuju u budžet nego što iz njega dobijaju, dok je s drugima obrnut slučaj: one prve nazivaju se "neto uplatiocima", a druge "neto primaocima". Razumljivo je, naravno, da je više država u grupi primalaca, nego u grupi davalaca: tokom 2014, odnos je bio 10 prema 18, u korist primalaca.

Pošto se iznosi davanja u budžet određuju na osnovu bogatstva svake članice, čak 70 odsto budžeta pokriveno je uplatama iz Nemačke, Francuske, Itallije, Velike Britanije i Španije. Ipak, na tom planu u prethodnih nekoliko godina došlo je do promena, a biće još i većih, pošto Velika Britanija sve više "otkazuje saradnju" u budžetu, u Nemačkoj je sve više protesta protiv takve politike davanja, dok je Španija u ekonomskoj krizi.

Što se tiče primalaca, oni u EU zapravo dobro zarađuju. Poljska je, recimo, pre dve godine ostvarila pozitivnu razliku između uplata i isplata u iznosu od skoro 14 milijardi evra, dok je hrvatski priliv bio mnogo manji - približno 180 miliona evra.

S druge strane, Nemačka je u isto vreme uplatila neverovatnih 15.5 milijardi evra više nego što je primila kroz različite fondove i projekte.

Za sada, jasno je da će Srbija - ukoliko uđe u EU - biti među primaocima, tj. onima koji će se od Evrope vrlo konkretno ovajditi. Sve ostalo, kao i do sada, više je nego neizvesno.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...