Izvor: Politika, 18.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška "narodnjaka" odlučuje predsedničke izbore
Birači nisu iznenađeni sukobima u vladajućoj koaliciji i pitaju se da li ona može da "preživi", kao i koji su to izazovi koji bi doveli do razlaza među sadašnjim partnerima u vlasti, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja. Odgovor na ovo pitanje možda im je dao Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke i ministar odbrane. Prema njegovim rečima, ako Demokratska stranka Srbije ne podrži Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije vlada bi teško opstala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Međutim, prema mišljenju Jove Bakića, sociologa sa Filozofskog fakulteta, takva situacija bi dovela do nesuglasica, oštrih reči, ali ne i do sloma aktuelne koalicije. "Vlast je isuviše slatka da bi se zbog toga koalicija rasturala", mišljenja je Bakić.
Da DS neće lako odustati od zahteva da DSS podrži Tadića na predsedničkim izborima, jasno je već neko vreme. Kao razlog do sada se uglavnom navodio argument da je prilikom formiranja nove vlade dogovoreno da ako jedna stranka ima premijera, druga bi trebalo da ima predsednika, odnosno da ima podršku za svog predsedničkog kandidata. To je bila suština takozvanog "šestog principa" o podeli odgovornosti u državi za koji se zalagao DSS.
Direktor "Stratedžik marketinga" Srđan Bogosavljević kaže da najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Boris Tadić u svakom slučaju, sa ili bez podrške narodnjačke koalicije, pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora.
"Na podršci se više insistira radi održavanja homogenosti vlade. Ako se održe izbori ne postoji skoro nikakva šansa da u drugi krug ne odu Tadić i Nikolić. Može da se desi da jedan deo birača demokratskog bloka ne glasa za Tadića, ali je teško zamisliti da glasaju za Nikolića, tako da po svemu sudeći Tadić ima prednost nad Nikolićem i za drugi krug bez obzira da li dobija podršku i da li neko iz DSS-a, NS-a ili G plus 17 ima svog kandidata u prvom krugu", tvrdi Bogosavljević.
Na pitanje da li bi eventualna podrška Tadiću (posle svih razmimoilaženja između DS-a i DSS-a u vezi sa ulaskom u NATO, slanjem vojske na Kosovo...) mogla da zbuni birače DSS-a, Bogosavljević odgovara negativno. On ističe da i pored toga što su po vrednosnim sudovima birači DSS-a dosta bliski radikalima, ipak po socijalnoj prihvatljivosti birači DSS-a nisu radi da svoj glas daju radikalima, odnosno Toma Nikolić ne bi bio njihov drugi izbor ako ne bude kandidata DSS-a.
"Oni u istraživanjima češće kao svoj drugi izbor pominju DS ako budu morali da biraju između njih i radikala bez obzira kako njihova stranka bude reagovala", tvrdi Bogosavljević.
Međutim, u kolumni u našem listu Slobodan Antonić tvrdi da su Tadiću više nego potrebni glasovi narodnjačke koalicije da bi pobedio Nikolića. On podseća na izborne rezultate iz januara 2007. godine.
Tada je Tadićeva Demokratska stranka osvojila 900.000 glasova. Osim na svoje, Tadić može da računa i na podršku oko 275.000 glasača stranke G17 plus, koja mu je obećala podršku na predsedničkim izborima. Kako kaže, bez obzira šta LDP sada priča, u drugom krugu bi, kako tvrdi Antonić, za Tadića ipak glasalo još njegovih 200.000 birača. Tu su i glasovi manjina, nekih 100.000. To je ukupno oko milion i po glasova.
Za Nikolića u drugom krugu zasigurno glasaju birači SRS-a i SPS-a. To je ukupno oko 1.400.000 glasova. Razlika je, dakle, samo 100.000 glasova u korist Tadića. Tako, odluku ko će biti predsednik praktično donose birači – "narodnjaka". Uz DSS i NS (700.000), u narodnjačke birače, oko kojih će se Tadić i Nikolić najviše tući, mogu se ubrojati i glasači SPO-a i PSS (200.000). Kako se odluči tih 900.000 ljudi takav će biti i ishod izbora.
I Jovo Bakić je mišljenja da su Tadiću narodnjački glasovi potrebni bez daljnjeg.
"Sigurno je da bi jedan javni poziv Koštunice da se glasa za Tadića značio dosta. To ne znači da bi taj poziv bio presudan. Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi se više od 50 odsto glasača DSS opredelilo pre za njega nego Nikolića, ali ima i onih koji se kolebaju, koji bi možda glasali za radikale. Poziv Koštunice bi za njih bio neka vrsta podsticaja da se glasa za Tadića", kaže Bakić.
Izbegavanje DSS-a da već sada najavi podršku Tadiću on objašnjava kao kupovinu vremena, jer se još nisu odlučili da li da izađu sa svojim kandidatom.
"Trenutno slabo stoje i toga su svesni pa razmišljaju da li im se isplati da u određenom trenutku istaknu svog kandidata koji bi mogao da utiče na popravljanje imidža stranke. U međuvremenu će ceniti da li je to moguće ili će ipak podržati Tadića ako im to bude išlo u prilog. To što jedni insistiraju na što skorijem održavanju izbora, a drugi na obaveznom odlaganju samo je stvar procene koliko im određena situacija odgovara ili ne odgovara za izlazak na birališta", smatra Bakić.
Na činjenicu da bi različiti stavovi u vezi sa izborima, ali i reagovanjem na rasplet kosovske krize, ipak mogli ozbiljno da ugroze koaliciju na vlasti i pored svih zataškavanja suštine i dubine raskola između DS-a i DSS-a, upozorio je pre nekoliko dana i Rasim Ljajić, ministar rada i zapošljavanja. Prema njegovim rečima, ukoliko se ove dve stranke ne dogovore o održavanju izbora i i načinu reagovanja u slučaju jednostranog priznanja Kosova "Vlada Srbije lako može da padne".
Ulje na vatru je dolio potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz koji je izjavio da raspad koalicije ne mora nužno da znači i nove izbore. Ta njegova tvrdnja podgrejala je nagađanja po kojima se predstavnici DSS-a i SRS-a redovno sastaju te da bi oni mogli da čine okosnicu nove vlade ukoliko aktuelna koalicija doživi krah. I jedni i drugi to demantuju, ali je javnost koja se seća izbora Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta uz pomoć glasova narodnjačke koalicije teško uveriti da je takav obrt potpuno nemoguć.
[objavljeno: ]
