Izvor: Blic, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Tadiću jača i Koštunicu
Mogućnost da Demokratska stranka Srbije nakon sednice SB UN o Kosovu 19. decembra proglasi bojkot predsedničkih izbora ne bi uticala ni na sam izborni proces ni na njegov ishod, tvrdi za „Blic" Vladimir Goati, predsednik „Transparentnost Srbija". Goati odbacuje i mogućnost da eventualna odluka o bojkotu izbora dovede do pada Vlade.
- Opstanak Vlade i predsednički izbori su dve odvojene stvari. DSS može i da bojkotuje izbore, a da se u Vladi ništa ne promeni i obrnuto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da podrži nekog kandidata, a da se u Vladi nešto promeni. Takva odluka DSS ne bi bitno dovela u pitanje izborni proces, a još manje bi uticala na ishod izbora, imajući u vidu da je uticaj DSS u biračkom telu veoma mali, sa tendencijom pada - kaže Goati.
Odnosi između DS i DSS, dva koaliciona partnera od kojih zavisi opstanak Vlade, zategnuti su još od letos, od kada je DSS počela da traži odlaganje predsedničkih izbora. Nakon što je pritisnut rokovima Ustavnog zakona predsednik Skupštine raspisao predsedničke izbore, a iz redova DSS i radikala stigla najava njegove smene, prva reakcija u političkoj čaršiji bila je da će to dovesti do raspada vladajuće koalicije i samim tim do pada ove Vlade.
- Pad Vlade može se sa izvesnom verovatnoćom očekivati samo ako bi rezultati razgovora oko statusa Kosova bili neprihvatljivi za Srbiju i ako bi reakcija DS i DSS bila u ključnim stavovima različita. To bi bio šok koji bi mogao da dovede do kraja vladavinu koalicije - smatra Goati.
Scenariji koji bi ipak pratili logiku da je neprirodan opstanak koalicije u situaciji kada DSS bojkotuje izbore, a DS ima favorita na njima, svode se na dve mogućnosti: da DSS napravi vladu „nacionalnog jedinstva" sa radikalima i socijalistima ili da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Prvi scenario bi se veoma nepovoljno odrazio na određivanje budućeg statusa Kosova, jer bi kapacitet takve vlade na pregovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice bio veoma smanjen. Malo je verovatno da bi premijer i predsednik DSS, u ovom trenutku rizikovao da umanji svoje šanse da utiče na sudbinu južne pokrajine i, još važnije, na sudbinu Srba koji tamo žive. Varijanta sa raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora takođe nije omiljen scenario Koštuničinoj stranci.
- DSS ima prikriveni strah od izbora, jer im rejting pada od 2002. Imaju loše rezultate 2004, pa još gore u septembru te iste godine. Strah od izbora, ako znate da niste dovoljno jaki, jeste nešto što motiviše političare da ih odlažu. Postoji i strah u DSS da nadmetanje u izbornim borbama pomešaju sa istorijskim odlukama u kojima smo sada - kaže Goati.
DSS se, nakon raspisanih predsedničkih izbora, nalazi u teškoj situaciji da bira između dva manja zla. Ako podrži svog izbornog partnera Velju Ilića, koji je na predsedničkim izborima u novembru 2004. osvojio devet izbornih poena, sa velikom mogućnošću da to sada bude i manje, upisaće se u listu gubitnika. To bi bila senka na budućim pokrajinskim, lokalnim i kasnije parlamentarnim izborima. Ukoliko bi podržala Borisa Tadića, koji je najverovatniji pobednik na izborima, pokazala bi izvesno koaliciono neverstvo prema Novoj Srbiji. Time bi se opet pokazalo kao na dlanu sa koliko malom izbornom snagom DSS uspeva da drži ključne pozicije u Vladi. Koštunica bi se u slučaju podrške Tadiću priključio pobednicima.
- Imajući u vidu rezultate izbora od 2004. do danas i istraživanja javnog mnjenja, DS zajedno sa radikalima spada u dve megastranke. Za Tadića bi bilo važno i korisno da ga podrži i DSS, ali ne nužno, kao što nije bilo nužno ni 2004, kada je osvojio predsedničko mesto uprkos DSS - kaže Goati.
Na pitanje ko bi profitarao ako Vlada ipak padne, naš sagovornik tvrdi da je tu ključno pitanje tajminga.
- Ukoliko izbori budu nakon nepovoljno razrešenog pitanja statusa Kosova, situacija u Srbiji postaje prilično nepredvidiva. Gledano krajnje hipotetički, u tom slučaju bi stranke koje su vladale do 2000. godine imale benefit. Takođe, ukoliko bi rešenje oko Kosova bilo prihvatljivo, to bi ojačalo pozicije demokratskog bloka - zaključuje on.
U svakom slučaju, izbori neizbežno dovode do polarizacije na političkoj sceni. Kako god da se raspetlja kriza u vladajućoj koaliciji, po završetku predsedničkih izbora imaćemo dve jake stranke: DS i SRS koje strahovito vuku simpatizere na svoje polove i, kako kaže Goati, skoro izvesno je očekivati da će na svim sledećim izborima ukupni skor demokrata i radikala biti veći nego što je to sada.
Mogući scenariji razrešenja sukoba
1.DSS bojkotuje izbore
Najmanje bolna varijanta za ovu stranku jer ne mora da se opredeljuje između Ilića i Tadića. Ne vodi ka automatskom padu Vlade, DSS može da iskoristi status Kosova kao izgovor, a Tadić i bez podrške DSS ima šanse za pobedu na izborima, ali bi morao da objasni zašto ostaje u koaliciji sa DSS
2.Koštunica podržava Ilića
U slučaju da se Ilić kandiduje za predsednika, a DSS to podrži upisuje se na listu gubitnika izbora jer istraživanja javnog mnjenja ne pokazuju da bi lider NS mogao da pobedi. Loš rezultat uzrokuje dalji pad rejtinga DSS
3.Koalicija podržava Tadića
Logičan potez posle kojeg bi se našli na pobedničkoj strani. Prepreka je odricanje od Ilića, ali i to kako „tvrdoj" struji u stranci objasniti zašto su popustili Demokratskoj stranci.
4.Pad Vlade i vanredni izbori
Malo verovatno, s obzirom na stav Koštunice da je Kosovo prioritret i da ne treba ići na izbore u istorijskom trenutku. Pitanje je i datum tih izbora koji bi mogao da dođe posle konačnog statusa Kosova koji ne odgovara strankama vladajuće koalicije već samo SRS i SPS.
5.Vlada nacionalnog jedinstva
Ukoliko Demokratska stranka Srbije ne bi podržala Borisa Tadića i koalicija se zbog toga raspadne Koštunica bi mogao da se okrene Nikoliću i Dačiću i sa njima formira vladu i bez novih izbora. Do sada nije bio spreman na saradnju sa SRS i SPS iako je za to imao prilike.
Šutanovac: Bitni samo građani
Ministar odbrane Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je Fonetu da se zbog raspisivanja predsedničkih izbora ljute oni koji nemaju kandidata za šefa države ili imaju neki drugi problem u okviru te odluke. On je izjavio da bi rado prihvatio podršku koalicionih partnera iz Vlade predsedniku Srbije i kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću, ali da je uzaludna podrška, „ukoliko građani ne žele da glasaju".
