Izvor: B92, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Podeljenost i posle nezavisnosti"
Frankfurt -- Kosovo će u narednu fazu istorije ući kao podeljena država, EU će decenijama baviti tamošnjim sukobom, piše FAZ.
Uticajni konzervativni nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung navodi da ne samo da Albanci nisu spremni da žive u državi Srbiji, već i da Srbija ni politički ni privredno nije ni sposobna ni voljna da zadrži suverenitet nad Kosovom.
"Zapravo bi rešenje trebalo da bude jednostavno ker kosovski Albanci ne žele da pripadaju srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << državi niti ona želi da Albanci budu njeni", piše list i navodi da zato u pregovorima zapravo i nije reč o nezavisnosti Kosova od Srbije jer ona ionako odavno postoji.
"Najzad i Beograd i Moskva znaju da Srbija od 1999. ima uticaj samo još na Srbima nastanjenom severu. Ono što treba da bude razjašnjeno u pregovorima su pitanja međunarodnog priznanja nezavisnosti i oblikovanja državnog suvereniteta Kosova", navodi dnevnik.
"Prikriven, ali suštinski smisao pregovora je u nužnosti da se Vašington, Moskva i pre svega Evropska unija pripreme za vreme posle očekivanog propadanja pregovora", piše FAZ.
"Za slučaj da Moskva i Vašington ne mogu da se sporazumeju o statusu Kosova, EU će, ako bude nužno, upravu na Kosovu morati da preuzme uprkos međunarodnopravnom vetu Rusije", piše list.
"Teškoća neće nedostajati ni posle rešenja statusa jer će Kosovo u narednu fazu istorije ući kao podeljena država, jer iako se Srbi i Albanci slažu da podela Kosova ne dolazi u obzir, Srbe sa severa niko neće moći da spreči da sačuvaju faktičku nezavisnost od kosovske nezavisnosti", piše list.
"EU će tako na svojoj jugoistočnoj periferiji godinama biti zaposlena upravljanjem zamrznutim sukobom. Ali zamrznuti kosovski sukob bolji je od 'vrućeg'", ocenjuje list.
"Uprkos izvesnim rizicima, u ime dobrobiti regiona mora se bez oklevanja nastaviti rad na nezavisnosti. Još niko nije naučio da pliva tako što je razmatrao opasnosti od davljenja", ocenjuje FAZ.
O jeziku mržnje u kosovskim medijma
Glavni urednik "Glasa juga" Živojin Rakočević izjavio je danas da je jezik mržnje dominantan u albanskim medijima na Kosovu. Ipak, njegove kolege Albanci smatraju da to nije istina.
Rakočević je u Čaglavici, na konferenciji za novinare na temu "Da li u medijima na Kosovu postoji jezik mržnje ili ne", rekao da je Savez za štampu Kosova prestao da postoji kada se sučio sa jezikom mržnje, čime je srušena institucija koja bi trebalo da se bori protiv tog zla.
Direktor novine "Infopres" Redžep Hoti izjavio je da je jezik mržnje na Kosovu prevaziđen i da je još uvek zadržan samo u medijima na Balkanu nastalim u jednopartijskom sistemu.
Hoti je rekao da je "Infopres" objavio spisak civilne zaštite sa imenima Srba iz Lipljana (odgovornim za genocid nad Albancima), kako bi se svi "suočili sa istinom". Dodao je da taj tekst nema nikakvu drugu pozadinu.
Iako je najvaljena kao konferencija za novinare, ona se pretvorila u tribinu, pa je Rakočević, reagujući na izlaganje Hotija, rekao da pomenuti tekst sadži poziv na etničko čišćenje.
U raspravu se uključio i novinar Radio-televizije Kosovo (RTK) Čamilj Mehmeti, koji je rekao da "Infopres" objavljivanjem imena nije napravio nikakav prestup.
Dodao je da, iako piše komentare za taj list, nije došao da brani "Infopres".
Mehmeti je naglasio da ni njegova kuća RTK izveštavanjem nije uticala na nasilje u martu 2004. godine pokušavajući da zanemari kaznu od 100.000 evra kojom je RTK sankcionisana zbog izveštavanja o tim događajima.
Direktor "Inforpesa" je rekao da je OEBS neargumentovano optužio tu novinsku kući i da će oni, bez ozbira na njihovo mišljenje, nastaviti evropski način izveštavanja.
Predstavnici OEBS-a, iako su potvrdili dolazak na konferenciju, prema rečima organizatora pola sata pred početak otkazali su učešće, uz obrazloženje da to čine zbog složenosti situacije i osetljivosti teme.
U "Infopresu" danas je na celoj stranici objavljen tekst sa slikom vladike Aretemija o navodnoj umešanosti Srpske pravoslavne crkve u politiku.
U tekstu su objavljena imena stotinak Srba iz Prištine, označenih kao diskriminatori i nosioci ekonomskog genocida, koji je 1996. sporveden nad 150.000 albanskih radnika.
Objavljeni spisak Srba u stvari je bila pisana inicijativa srpskih inteleketualaca i predstavnika crkve za izgradnju naselja za povratnike na brdu Veternik kod Prištine, upućena tadašnjim vlastima u Beogradu, a koja nikad nije relizovana.
.jpg)
